U ostalom, to je moglo da se vidi i ovog 6. maja kad su njen grob obišle hiljade fanova, a među njima i gradonačelnik Berlina Majkl Muler koji je na poslednje počivalište glumice i pevačice ostavio venac napravljen od belih ruža i crvenih gerbera.
U karijeri dužoj od pola veka, Marlen je snimila četrdesetak filmova i samo jednom bila nominovana za Oskara, ali je zato postigla mnogo više od glumica koje su osvajale brojne svetske nagrade: 1999. Američki filmski institut proglasio ju je jednom od deset najznamenitijih glumica u istoriji filma, nemačka pošta izdala je 1997. marku s njenim likom, američka vlada dodelila joj je prestižno priznanje Medalju slobode, Francuska Legiju časti, a pet godina pošto je u rodnom Berlinu dobila svoj trg, gradonačelnik ju je 2002. proglasio i počasnom građankom.
Stil Marlen Ditrih: Kraljica elegancije najglamuroznijeg doba Holivuda! (FOTO)
To su samo najvažnija od niza priznanja glumici koja je, čak i kad to nije bilo nimalo lako, prkosila krutim moralnim stereotipima kojima je filmski, a naročito holivudski svet obilovao. Naime, iako je formalno bila u braku samo s jednim muškarcem, nikada nije krila burne veze s mnogim slavnim glumcima, ali i sa ženama. Priznati biseksualnost pre šezdesetak godina značilo je imati mnogo hrabrosti i vere u sebe, a Marlen Ditrih je za to imala snage, pa čak i drskosti.
– Ljubav je ljubav, s muškarcem ili ženom, svejedno. Važno je da vas neko istinski privlači. Evropa je u tome mnogo slobodoumnija od Amerike – izjavila je pre skoro pola veka i stoički podnela lavine moralnih osuda.
Marlen Ditrih rođena je 27. decembra 1901. u Šenebergu, najlepšem delu Berlina, kao Mari Magdalena Ditrih. Njen otac Luis Erih Oto Ditrih bio je policijski poručnik, a majka Vilhemlina Elizabeta Jozefina Felsing kćerka bogate berlinske porodice koja je decenijama vodila dobro uhodan posao izrade odeće po meri. Marlen je bila ljubimica u porodici i svi su je odmila zvali Lena, od čega je nastala varijanta koja je predstavljala kombinaciju oba imena i nadimka – Marlen. Par je imao i godinu dana stariju kćerku Elizabetu, ali ih sreća u braku nije dugo pratila.
Svet pod nogama Marlen Ditrih: 10 citata najveće holivudske dive! (FOTO)
Oto Ditrih umro je iznenada 1911, kad je Marlen bilo tek deset godina. Ostavši sama s dvoje dece, majka se 1916. udala za Eduarda fon Loska, najboljeg prijatelja pokojnog supruga, ali zvezde joj opet nisu bile naklonjene. Njen drugi suprug teško je povređen na bojištu tokom Prvog svetskog rata i ubrzo je umro, a ona više nije imala snage da se odluči za novi brak. Uprkos teškim udarcima sudbine, uspešno je odgajala kćerke i podsticala ih u obrazovanju, pa je Marlen već kao devojčica počela da odlazi na časove violine i klavira. Kad je maturirala, odabrala je nastavak školovanja u muzičkoj školi, sanjajući kako će jednoga dana postati koncertna violinistkinja. Za početak, počela je da svira u bioskopskim salama kao muzička pratnja za neme filmove, ali to nije potrajalo.
Posle jedne povrede zgloba šake, učestale su upale tetiva i san o muzičkoj karijeri zauvek se rasplinuo. Ali, Marlen nije bila osoba koja lako odustaje: nekoliko nedelja sviranja u bioskopima zaintrigiralo ju je za film, medij koji je postajao sve popularniji, pa se 1922. prijavila na Akademiju za pozorišnu umetnost, čiji je direktor Maks Rajnhard imao i svoje pozorište. Iako nije uspela da se upiše na studije, ubedila je direktora da joj omogući da u njegovom pozorištu pokaže šta zna. Iako je u početku bio sasvim nezainteresovan, ipak je na kraju popustio i omogućio joj nekoliko sporednih uloga, a 1922. Marlen je uspela da se progura i do male uloge u filmu ’So sind die Männer’.
7 trikova za lepotu starog Holivuda: Izgledajte kao diva! (FOTO)
Uprkos tome što je uloga bila sasvim nevažna, pokazala se presudnom u životu Ditrihove: na snimanju je upoznala pomoćnika reditelja, četiri godine starijeg Rudolfa Sibera, s kojim se već posle nekoliko meseci, 17. maja 1923, venčala u berlinskoj većnici. Karijeru glumice na neko vreme morala je da zanemari jer je 13. decembra 1924. rodila prvo i jedino dete, kćerkicu Mariju Elizabetu Siber. A da jabuka ne pada daleko od stabla, Marija je dokazala već s dvadesetak godina, kad je pod umetničkim imenom Marija Riva započela karijeru glumice i polovinom prošloga veka okrenula se televiziji. O svojoj majci, s kojom je celog života imala izuzetno blizak i kvalitetan odnos, 1992. objavila je knjigu koja je postigla veliki uspeh.
Žena neponovljive lepote: Kako je siromašno siroče postalo najtraženija žena u Holivudu!
Glumački počeci Marlen Ditrih nisu bili glamurozni: do kraja dvadesetih godina prošlog veka nastupala je u pozorišnim predstavama u Berlinu i povremeno u Beču, ali prava odskočna daska za njenu karijeru bila je tek uloga kabaretske plesačice u filmu ’Plavi anđeo’ (1930), kad je kao Lola-Lola oduzela dah i publici i kritici. Režirao ga je Jozef fon Šternberg, koji je zbog neverovatnog uspeha filma voleo da sebi pripiše zasluge za otkriće Marlen Ditrih. U određenoj meri imao je pravo: iako je glumila i do tada, Šternberg joj je otvorio vrata, i to ona najvažnija, holivudska. Kako je već imao poslovne veze u svetskoj filmskoj metropoli, nagovorio je Marlen da se preseli u Los Anđeles i omogućio joj unosan ugovor s filmskim studijem ’Paramount Pictures’.
Pokazalo se da je imao pravo jer joj je već prvi film koji je snimila u SAD, ’Morocco’ (1930), doneo prvu i jedinu nominaciju za Oskara. Za taj film tekst uloge je naučila napamet jer je engleski samo natucala. Međutim, uspeh ju je toliko motivisao da ga je brzo naučila i prihvatila angažmane u još pet Šternbergovih filmova, a trud joj se isplatio jer je bila plaćena 125.000 dolara po ostvarenju. Kritičari tvrde da je upravo Šternberg najzaslužniji za njen meteorski uspeh jer je specifičnom rasvetom i kadriranjem Marleninog lica uspeo da izvuče maksimum, istovremeno utirući put važnosti rasvete i veštini snimanja krupnog plana.
Zašto su glumice lagale da se ne poznaju: Tajna o kojoj je brujao Holivud!
Sve je to došlo do izražaja u filmu ’Šangaj ekspres’ (1932), koji je bio nominovan i za film godine, a Marleni Ditrih udvostručio honorare. Međutim, ’Paramount Pictures’ je 1933. ušao u oštar sukob s Šternbergom, pa je on prestao da radi za taj studio, a karijera Marlen Ditrih dramatično se strmoglavila. Iako je i dalje snimala, do 1940. nanizala je nekoliko velikih finansijskih promašaja, pa se činilo da se njena karijera neslavno završila. Ipak, uspela je da nekako opstane u tom trnovitom razdoblju, ponajviše zbog istrajnosti.
Kad je započeo Drugi svetski rat, svoj šarm fatalne žene potvrdila je i izvan filmskih studija. Iako je bila Nemica (s američkim državljanstvom koje je dobila 1937), nikada nije krila koliko joj je odbojan nacistički režim. Štaviše, s gnušanjem je odbila Firerovu ponudu da se vrati u domovinu i svojom popularnošću i harizmom potpomogne izgradnju Trećeg Rajha. Deo nemačke javnosti zbog toga ju je osuđivao, čak su je nazivali izdajicom, ali glumicu to nije pokolebalo. Štaviše, poput mnogo kolega, nastupala je kao pevačica i plesačica u vojnim kampovima i podizala moral američkim vojnicima. Posle povratka s jedne takve turneje ministarstvo odbrane SAD objavilo je kako je Marlen Ditrih prodala više državnih obveznica od ijednog američkog državljanina, i time zaslužila visoko državno priznanje Medalju slobode, koju je dobila 1947.
Svi sažaljevaju Džona Kenedija: Niko ne spominje grozne stvari koje je njegov otac radio! (FOTO)
Procenjuje se da je za vreme rata nastupila pred više od 250.000 američkih vojnika, a samo tokom 1944. i 1945. proputovala je hiljade kilometara i pevala pred savezničkim vojnicima u Alžiru, Italiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji. U sklopu projekta OSS-a (Office of Strategic Services) Marlen Ditrih je 1944. snimila niz pesama kojima je podizala borbeni moral vojnika, među kojima je najveću popularnost postigla ’Lili Marlen’. Zanimljivo je da su je s jednakim oduševljenjem prihvatili vojnici svih zaraćenih strana.
A kad je rat konačno bio gotov, Marlen Ditrih je dala oduška svojim stavovima i sa savezničkim snagama u pobedničkoj koloni ušla u nemački grad Ahen, gde ju je u mnoštvu prepoznao jedan Nemac i pozdravio je s velikim oduševljenjem. Kako piše u knjizi njene kćerke, tom prilikom su se žene iz mase koja ih je dočekala smesta organizovale i na brzinu napravile kolač dobrodošlice, za koji je Marlen mnogo puta izjavila kako joj je ’najukusniji zalogaj koji je u životu pojela’.
Očaj, ljutnja, strah: Isplivala prava istina o usamljenom životu Grete Garbo! (FOTO)
Iako je u Holivud stigla kao udata žena, Ditrihova je često ulazila u kratkotrajne veze s glumcima na setu, a štampa je s najviše radoznalosti propratila avanturu s holivudskim lepotanom Džejmsom Stjuartom, a posebno s tadašnjom velikom zvezdom Džonom Vejnom. Čak se nagađalo da je Vejn mogao da bude povod i za okončanje njenog braka, jer se i sam tokom te veze razveo od supruge kojoj je dosadilo da čita gde je sve njen muž provodio slobodno vreme s Marlen Ditrih.
Pa ipak, to se nije dogodilo, a upućeni smatraju da je njihovu strastvenu vezu razorila – politika. Vejn je, naime, bio konzervativnih pogleda, pristalica desne političke opcije, zagovornik posedovanja oružja i rasno netolerantan, što su sve bile potpune suprotnosti Marleninom sistemu vrednosti. A kad je ona i uz njega nastavila da održava paralelne veze, Vejn to nije mogao da podnese. Marlen se nije našla naročito pogođenom, s obzirom na to da mu je već našla zamenu: Daglasa Ferbanksa Mlađeg, a povremeno i nemačkog pisca Eriha Mariju Remarka i francuskog filmskog velikana Žana Gabena.
I kao da svi oni, uz postojećeg muža, nisu bili dovoljni, povremeno je održavala burnu vezu s američkom pesnikinjom i spisateljicom Mersedes de Akosta, koja je u višim društvenim slojevima bila poznata po aferama sa slavnom Gretom Garbo i balerinom Isadorom Dankan.
Posle završetka Drugog svetskog rata Marlen Ditrih je još neko vreme uživala status velike zvezde i snimala s prestižnim rediteljima, kao što su Bili Vajlder (’A Foreign Affair’, 1948), Alfred Hičkok (’Stage Fright’, 1950) i Fric Lang (’Rancho Notorious’, 1952). Ali, kako je vreme odmicalo, za Holivud je pomalo prestajala da bude ikona kao nekad. Činjenica da je zašla u petu deceniju bila je dovoljan teg sama po sebi, ali to nije posebno omelo slavnu glumicu.
100 godina od smrti najpoznatije kurtizane: Izgubila je život na najsuroviji način! (FOTO)
U nedostatku važnijih filmskih angažmana okrenula se kabareu i nastupajući po velikim gradovima SAD postigla ogroman uspeh. Na primer, za gostovanje u hotelu ’Sahara’ u Las Vegasu 1953. dobila je astronomskih 30.000 dolara nedeljno, u vreme kad je prosečan godišnji prihod dobro plaćenog Amerikanca srednje klase bio tek oko 2.000 dolara.
Njeni nastupi punili su dvorane do poslednjeg mesta, ponajviše zbog specifičnog i, za ono vreme, izrazito smelog scenskog kostima: pred publikom se često pojavljivala obučena kao muškarac, u odelima i s cilindrom, i obaveznom dugačkom muštiklom. Premda to iz današnje perspektive deluje nezamislivo, takvi nastupi izazivali su gomile burnih reakcija i osuda, ali Marlen je na njih reagovala drugom krajnošću: u delu predstave redovno se pojavljivala u legendarnoj ’goloj haljini’, kreaciji Žana Luja. Haljina je, naime, bila sašivena od prozirne, ali nagužvane bež svile na koju je bilo prišiveno stotine šljokica. Teže je, svakako, bilo ’opravdati’ koreografske maštarije Marlen Ditrih, koja je, uprkos godinama, često razotkrivala noge, pa je u tom periodu, s obzirom na to da je njena kćerka 1948. rodila sina Majkla, dobila epitet ’bake s najlepšim nogama na svetu’.
Ovako se šminkala Merilin Monro: 9 jednostavnih trikova!
– Iskreno, ne vidim kakvu lepotu muškarci nalaze u nogama. Meni je to deo tela na koji nikada na bih ’pala’. Po mojim kriterijumima, najseksepilnije na čoveku, muškarcu ili ženi, jesu oči i sve ono što iza njih stoji – izjavila je.
Kao rezultat ogromnog uspeha njenih kabaretskih nastupa, usledili su 1954. angažmani u kultnom ’Cafè de Paris’ u Londonu i još nekoliko u Las Vegasu, a Marlen je krajem pedesetih godina prošlog veka još imala veliki motiv da pokaže svetu kako ni na pragu šezdesetih godina ne namerava da ode u penziju. S američkim kompozitorom Bartom Bakarakom upustila se u, kako su mnogi procenjivali, pravu pustolovinu: zajedno su osmislili i doradili njene nastupe kojima je do tada obarala publiku s nogu širom SAD i Evrope, i izdali četiri albuma. Na promociji jednog od njih Marlene je 1962. gostovala u Berlinu i Diseldorfu, gde su njeni sunarodnici reagovali potpuno različito: dok su joj jedni izvikivali ’Izdajice, vraćaj se u Ameriku!’ i zamerali joj da je grešnica i bezbožnica, drugi su joj oduševljeno aplaudirali i satima stajali u redovima kako bi nabavili ulaznice za njen nastup.
– Uopšte me ne zanimaju takvi komentari. U Boga više ne verujem, on sam se za to pobrinuo. Videla sam previše strahota za vreme rata i ne mogu da verujem da, ako je neko tako dobar i svemoguć, može ikome priuštiti toliko muke i patnje – izjavila je Marlen Ditrih.
10 tajni najvećih diva svih vremena: Ovako su se negovale holivudske lepotice! (FOTO)
A među njenim pristalicama bio je i tadašnji gradonačelnik Zapadnog Berlina Vili Brant, kasnije nemački kancelar i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1971, koji ju je nakon nastupa primio u privatnu audijenciju.
Zlobnici tvrde da je njena veza s politikom bila i mnogo intenzivnija, s obzirom na to da se u vreme predsedničkog mandata Džona F. Kenedija šuškalo kako čarima ’pospanih očiju’ slavne glumice nisu mogle da odole čak dve generacije promiskuitetne porodice Kenedi, a ni nekolicina drugih visokih funkcionera u administraciji najpopularnijeg američkog predsednika.
Nakon uspešnih evropskih turneja šezdesetih godina, Marlen Ditrih je požnjela još jedan veliki uspeh, ovaj put na Brodveju. Za predstavu ’I Wish You Love’, prikazivanu pred prepunim dvoranama 1967. i 1968, dobila je specijalnu nagradu Tony, a četiri godine kasnije BBC je snimio dokumentarac o toj predstavi, za šta je dobila honorar od 250.000 dolara.
Deset godina kasnije, 1982, kad se već retko pojavljivala u javnosti, Maksimilijan Šel snimio je još jedan dokumentarac o njoj, ali publika je tada mogla samo da čuje njen glas. Film je dobio desetine nagrada i bio nominovan za Oskara u kategoriji najboljeg dokumentarca 1983.
Najlepše haljine na filmu:Zanosne glumice u kostimima koji oduzimaju dah (FOTO)
Ali, to je već bilo vreme kad je od nekadašnje Marlen Ditrih ostalo vrlo malo. Naime, glumici je 1965. zbog karcinoma odstranjena materica pa je posle toga počela da pati od sve težih problema sa zdravljem. Najpre tegobe zbog otežane cirkulacije, posebno u nogama, pa artritis, 1973. slomila je kuk, a onda je 1975. na turneji po Australiji nespretno pala i slomila nogu.
Vezanost za invalidska kolica, toliko suprotna njenoj prirodi, uveliko je podsticala tešku zavisnost od tableta protiv bolova i alkohola, a svoj poslednji film, ’Schöner Gigolo, armer Gigolo’ snimila je 1978. baš u njima, glumeći nepokretnu baronesu.
Nije bila ni lepa, a ni bogata: Bez porodice i ljubavi, krčila put ka slavi!
Poslednjih dvanaest godina provela je vezana za krevet, ali nije klonula duhom.
Iako nije izlazila iz svog pariskog stana, dopisivala se s mnogim znamenitim osobama – među ostalima, i sa sovjetskim liderom Mihailom Gorbačovom, glumcem i rediteljem Orsonom Velsom, modnim kreatorom Karlom Lagerfeldom… Uzak krug osoba koje su smele da je posete svedoči da je, uprkos teško narušenom zdravlju, još volela da komunicira s ljudima, pa je dane provodila telefonirajući.
Njena kćerka tvrdi da je sve do smrti 6. maja 1992. trošila više od 7.000 dolara na telefonske račune. Na oproštaju u pariskoj crkvi Sen-Mari-Madlen 9. maja 1992. okupilo se više od tri hiljade njenih poštovalaca, a kovčeg, prekriven američkom zastavom i buketom poljskog cveća, sledeći dan je prevezen u Berlin, gde je glumica sahranjena uz grob svoje majke.
Oni su umrli, ali njihovi duhovi žive: Poznati koji s one strane opsedaju svoje kuće! (FOTO)
Ostavštinu Marlen Ditrih, koja se sastojala od petnaestak hiljada fotografija, nekoliko hiljada haljina, kostima, šešira i drugih odevnih predmeta, i stotine ličnih predmeta manje vrednosti na javnoj aukciji održanoj 24. oktobra 1993. otkupila je Nemačka kinoteka, pošto u SAD niko nije pokazao interesovanje za te stvari.
– Gluma je posao kojim sam se bavila jer je od nečega trebalo živeti. Ali, ono u čemu sam zaista uživala, bilo je odevanje i šminkanje. Nikad se nisam odevala za muškarce, niti za žene, uvek samo za sebe – tvrdila je.
Ta strast je, kako tvrdi njena kćerka Marija Riva, koja ju je poslednja videla živu, nije napustila do poslednjeg dana života.
Modne ikone su se ovako šminkale: 7 saveta, izaberite omiljeni! (FOTO)
A što se šminkanja tiče, najbolji holivudski ’partneri u zločinu obmanjivanja publike’, kako je zvala šminkere, priznavali su da je Marlen Ditrih bila glumica od koje su i oni najiskusniji imali šta da nauče.
