Brat i sestra Bora Todorović i Mira Stupica proveli su okupaciju tokom Drugog svetskog rata u Beogradu.
Provela detinjstvo u najvećoj bedi: Ovo je teška životna priča Zorice Brunclik!
Češće gladni nego siti, snalazili su se na razne načine kako bi preživeli. Ubrzana škola odrastanja ostavila je vidljive posledice na licima i dušama naših glumačkih legendi.
"Mamu su otpustili. Kuća je bila rastresena od bombardovanja, kroz rupe na regastovima ulazili su hladnoća i sneg", priseća se Mira Stupica u svojim memoarima.
Za vreme okupacije Beograda, iako je imao svega jedanaest godina, slavni glumac je morao da krade kako bi prehranio porodicu.
"Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi se oblačimo: kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. A nas troje se u našoj muci čak i zasmejavamo. Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad.
Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice. Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da nas svojim radom hrani.
Posrnule zvezde: Drogirali se, pili i pušili od detinjstva, završili u ludnici! (FOTO)
Profesionalci su ga, bez ikakve sentimentalnosti, onako malog pretukli i odveli u kvart. Tamo ga je slučajno našao naš komšija Mile, tramvajdžija, i dovukao, onako umuzganog i išamaranog. Bora je postao inventivan. Krao je ugalj sa stanice, kao i gume iz nekog nemačkog magacina, pa pravio đonove i prodavao.
Krao je gde je i šta je stigao i ne jednom imao glavu u torbi. Jednom su ga uhvatili Nemci s društvom u krađi konjskih sedala iz magacina na Tašmajdanu. Poređali su ih uza zid, repetirali šmajsere i na komandu Pali svakog nogom šutnuli u zadnjicu", otkrila je Mira.
Bora Todorović je tokom celog rata bežao od metka. Zahvaljujući mangupluku i inteligenciji, uspeo je da preživi i da tako mali nahrani majku i sestru.
Mrgud velikog srca: Životna priča Pavla Vuisića, večitog boema koji je mrzeo glumu!
