Nedavno preminuli legendarni muzičar B. B. King rođen je dvadesetih godina prošlog veka u delti Misisipija, kad su se tamo proizvodile tri stvari: pamuk, siromaštvo onih koji ga beru i bluz.
Koji god kraj planete da se pogleda, južnjaci su svuda isti. Bilo da pričamo o Nišu, Sevilji ili Luizijani, o Romima, Brazilcima ili Afroamerikancima, vidimo ljude koji sam život vole više od bilo kakvih materijalnih dobara i, umesto da planiraju i stiču, prepuštaju se trenutnom uživanju - ljubavi, strasti i muzici, piše Story.rs.
Tragično detinjstvo Mije Aleksića: Životna priča legende koja ne umire! (VIDEO)
I onda, ako se jug ne posmatra kao strana sveta, već kao način života, može se reći da je nedavno preminula legenda bluza B. B. King bio kralj svih južnjaka na svetu.
Na početku karijere, po savetu svog rođaka Bukera Buke Vajta, tada već poznatog muzičara, oblačio se kao da ide u banku da pozajmi novac.
Pred kraj života oblačio se kao da poseduje banku: besprekoran vuneni smoking sa satenskim reverima, leptir-mašna na belom okovratniku, cipele s kamašnom, nekoliko dijamantskih prstenova na rukama. Čitavog života više od svega voleo je žene, kocku i bluz.
Halo, ovde Žika Pavlović permanentno: Lik koji je volela cela Jugoslavija! (VIDEO)
U američkoj državi Luizijana 1925. godine rođeno je tamnoputo momče Rajli B. King, kako je glasilo pravo ime kralja bluza. Rođen je na plantaži pamuka između Ita Bene i Indijanole. Život ga nije mazio. Kad je imao četiri godine, roditelji su mu se razveli i on je ostao sam sa majkom u brdima iznad Misisipija. Međutim, već kad je imao devet, majka mu je umrla.
Otac ga je našao i poveo sa sobom tek nekoliko godina kasnije. Odveo ga je na farmu u Indijanoli gde je mladom Rajliju, kao pomoćniku na plantaži, posao bio branje pamuka. Ali budući kralj bluza čak ni u tome nije mogao da bude običan.
"Kad sam brao pamuk, plaćali su 35 centi sto komada i ja sam naučio to da radim prilično dobro. Mogao sam da oberem više od 400 dnevno. Onda sam naučio da vozim traktor, i u tome sam bio dobar, a traktorista je na plantaži ipak na neki način zvezda, jer radi nešto što ne može svako. Nedeljna plata bila je 22,5 dolara, što je više nego što bilo ko na plantaži zarađuje", rekao je on jednom prilikom.
Ali to nije bilo dovoljno jer nema deteta koje ne sanja.
"Moj otac rođen je na plantaži, ja sam rođen na plantaži, za svoje dete hteo sam više. A ovo je bio moj izlaz", govorio je kasnije, na vrhuncu karijere, pokazujući na svoju legendarnu gitaru kojoj je dao ime Lusil. I upravo ti snovi naterali su ga da od gazde plantaže pozajmi trideset dolara i kupi gitaru.
