Iza osmeha, nastupa i svetala reflektora često ostanu nevidljive bitke o kojima se malo govori. Pevačica Nadežda Biljić prošla je kroz period koji joj je iz korena promenio pogled na život. U trenucima kad su zdravlje i neizvesnost potisnuli sve ostalo u drugi plan, najveći oslonac pronašla je u porodici, suprugu Tomi i sinu Longu.
Danas, kad govori o svemu što je preživela, nema mnogo ulepšavanja. Otvoreno priznaje koliko su je bolest, strah i redovne kontrole promenili, ali i koliko su joj pokazali ko je zaista uz nju kad je najteže. Muzika joj je ostala važan deo života i svojevrsno utočište, ali su porodica i zdravlje dobili sasvim drugo mesto na njenoj listi prioriteta.
U razgovoru za Stil magazin, Nadežda nam bez zadrške govori i o estradi, kolegama od kojih nije dobila podršku koju je možda očekivala, majčinstvu koje joj je dalo novu snagu, kao i o lekcijama koje bi danas prenela mlađoj verziji sebe.
Kad se danas osvrnete na sve što ste prošli, koliko su vas porodica i najbliži ljudi držali iznad vode u najtežim trenucima?
- Bez njih ništa u mom životu ne bi imalo smisla. Posvetili su se u potpunosti zajedničkoj borbi i mnogo mi pomažu oko deteta, pogotovo moja majka, kojoj sam zahvalna do neba. Ništa nama bez naših majki.
Borba s rakom sigurno je promenila vaš pogled na život. Koji je bio najteži trenutak, a šta vam je davalo snagu da nastavite dalje?
- Kako da ne. Znate kako kažu, koga zmija ujede, i guštera se plaši, tako da se sad svaka sitnica kod mene pregleda najdublje. Najteži trenutak je bio taj kad sam saznala za bolest i priupitala sebe: "Da li nešto može da me zaobiđe?", bila sam besna na sebe. Generalno, i dalje ja nisam završila borbu, jer ću još dugo morati na redovne kontrole, ali dobro. Snaga je u porodici, definitivno. U mom slučaju, da nisam imala Tomu, koji je to sve nosio na svojim leđima, i dobre, a i one baš loše trenutke, ne znam kako bih se izborila.
Kako je bolest uticala na vašu karijeru i odnos prema muzici?
- Meni je muzika pomogla u mojoj borbi s bolešću. Snimala sam nove pesme, nastupala sam koliko sam mogla, ali sve ono što je bilo dogovoreno ja sam ispoštovala i išla na gostovanja. Iako sam možda imala teške periode, to moja publika nije osetila na nastupima.
Da li vam je u jednom trenutku uopšte bilo važno hoćete li ponovo stati na scenu?
- Naravno da mi je bilo važno, ali mi je najvažnije bilo, pre svega, da ozdravim, jer sam potrebna prvo svom sinu i porodici, pa onda muzici i sceni.
Estrada ume da bude surova, ali ume i da pokaže ljudskost. Ko vas je od kolega iznenadio podrškom kad vam je bilo najteže, a od koga ste možda očekivali više?
- Estradna surovost za mene traje od prvog mog pojavljivanja i svedoci smo godinama da je tako. Što se tiče podrške, kao što i sami znate i vidite, ja je nisam ni videla ni osetila. Godinama se prave da ne postojim, a kamoli da mi pruže podršku. Pretpostavljam da bi, kad bi čuli da sam preminula, svi došli na sahranu, ne zato što me vole nego da provere da li je to istina.
Da li ste tokom svoje borbe s bolešću doživeli razočaranje u neke ljude sa estrade, one za koje ste mislili da su vam prijatelji, a nisu bili uz vas kad je bilo najpotrebnije?
- Napokon sam shvatila da mi zapravo niko nije prijatelj sa estrade. Razočaranje mogu samo da doživim od svojih najbližih, za ostale ljude sam uglavnom ja ta koja pruža lepu reč i podršku, pogotovo kad je to najpotrebnije.
Kad pogledate svoju karijeru, šta vam je najveća pobeda - pesme i uspesi koje ste ostvarili ili činjenica da ste uspeli da ustanete posle životnih udaraca?
- Karijera je tek na uzlaznoj putanji. Napokon snimam nove pesme koje su kvalitetne i volela bih da one ostanu zauvek, i posle mene. Najveća pobeda je moja koliko-toliko zdrava porodica. Dok imam njih, imam sve.
Da li vas je majčinstvo promenilo?
- Naravno, i to nabolje! Sama pomisao da Longo jedva čeka da nas vidi kad dođemo s puta je dovoljna, a kamoli život s našim živahnim sinkom, koji svakog trenutka gleda kako će nas nasmejati, ispuni mi dušu.
Kakvu majku želite da vaše dete jednog dana pamti i šta je najvažnija životna lekcija koju želite da mu ostavite?
- Neka me pamti kao nekoga za koga će s ponosom reći da ga je izvela na pravi put i da bi bila ponosna na njega, u kakvog je dobrog, porodičnog i čestitog muškarca odrastao, okružen samo ljubavlju i pravim prijateljima.
Kako vaspitavate sina, ko je stroži, vi ili Toma?
- Kao i svi normalni porodični ljudi. Naravno, podršku imamo od naših roditelja, bez njih stvarno ne bismo mogli sve da stignemo. A inače, Toma je stroži, jer je Longu autoritet, on je tatin sin, maza...
Postoji li nešto što danas, posle svega što ste prošli, više nikad ne uzimate zdravo za gotovo - zdravlje, porodicu, ljubav, karijeru?
- Sve mi se čini da živimo od danas do sutra i stres i narušeno zdravlje uzimamo zdravo za gotovo dok se ne završi na kraju tamo gde sam i završila. To mi je ogromna lekcija da čuvam sebe od stresa koliko je moguće, a porodica i ljubav su moji pokretač i smisao. Bez čvrstih porodičnih temelja svaki uspeh je nemoguć, a uz porodicu uvek ide i ljubav.
Da danas možete da razgovarate s Nadeždom koja je tek ulazila u estradni svet, šta biste joj rekli o slavi, ljubavi, kolegama, majčinstvu i životu koji je čeka?
- Put do pakla popločan je dobrim namerama. Sa svakim lepo, ali ni s kim iskreno do kraja. Snimaj pesme, štedi novac, putuj, smej se, raduj se svakom danu i čekaj tvog Tomu da dođe iz belog sveta.
Nedavno ste objavili pesmu. Da li ste zadovoljni kako prolazi, da li su u planu nove pesme?
- Planovi su da napravimo kontinuitet s novim pesmama i želja mi je da snimim što više svojih pesama. Jeste to mnogo teže u današnje vreme, pogotovo ako sve radite sami, ali izborićemo se. Pesma "Da dušu ogolim" jeste pesma koja opisuje mene, moj život, a posvetila sam je svim ženama. Zadovoljna sam.
Autori Lj. Stanišić - D. Vujsić
