Odrasla kao siroče u koje su svi upirali prstom pa postala princeza: Nakon 30 godina upoznaje svog biološkog oca, a onda je najveća tragedija slomila na komade

Rođena je u svetu koji je nije želeo. Njen otac bio je nemački vojnik, majka Norvežanka, a rat ju je obeležio kao dete neprijatelja. Pre nego što je uopšte mogla da shvati šta znači biti odbačen, izgubila je i domovinu i majku. Decenijama kasnije, ta neželjena devojčica postaće jedan od najprepoznatljivijih glasova u istoriji muzike, udaće se u evropsku plemićku porodicu i dobiti jedno od najviših švedskih odlikovanja. 

Frida je rođena 15. novembra 1945. godine u Bjorkosenu, malom selu na severu Norveške. Drugi svetski rat završio se samo šest meseci ranije. Međutim, mir nije izbrisao gorčinu koja je ostala za njim. Njena majka, Sini, bila je Norvežanka. Njen otac, Alfred Haze, služio je kao nemački narednik tokom okupacije. U trenutku kada se Frida rodila, Alfred se već vratio u Nemačku, ne znajući za ćerku koju je ostavio za sobom.

U posleratnoj Norveškoj, deca koju su Norvežanke dobile sa nemačkim vojnicima suočavala su se sa strašnim predrasudama.
Nazivali su ih "Tyskerunge" - Nemačka deca. Taj naziv nosio je sa sobom poniženje, sumnjičavost i netrpeljivost. Njihove majke su često bile javno izložene sramoti. A deca su nasledila mržnju koju ničim nisu zaslužila.

Sini je bila svesna opasnosti. Fridina baka odvela je devojčicu preko granice, u Švedsku. Majka je krenula za njima, nadajući se novom početku. Ali tragedija je usledila gotovo odmah. Sini je obolela od otkazivanja bubrega i preminula u dvadeset prvoj godini. Frida je tada bila još sasvim mala. Odrasla je, a da se nije sećala majčinog lica.

Baka ju je odgajala u Torsheli, u Švedskoj, pružajući joj mnogo ljubavi i pevajući joj norveške pesme. Da bi objasnila odsustvo oca, rekla je Fridi da se on utopio u moru. Devojčica je odrastala verujući da su joj oba roditelja preminula. Ali, usred te samoće, otkrila je nešto izuzetno. Umela je da peva. Baka ju je podsticala da razvija svoj muzički talenat, a Frida je u melodijama pronalazila utehu.

Već sa trinaest godina nastupala je u plesnim dvoranama, ponekad pevajući satima. Glas joj je bio neobično bogat. Dubok. Topao. I ispunjen emocijama. Čak su i vesele pesme, kada bi ih ona otpevala, nosile u sebi nešto lično. Kako je odrastala, muzika je postala više od strasti. Postala je njena budućnost.

Krajem šezdesetih godina, Frida se pojavljivala na švedskoj televiziji, privlačeći pažnju kao talentovana mlada pevačica. Zatim je, 1969. godine, iza scene na jednom velikom švedskom muzičkom takmičenju upoznala muzičara Benija Andersona. Taj susret joj je promenio život.

Postali su ljubavni partneri i muzički saradnici. Ubrzo su udružili snage sa Bjernom Ulveusom i Agnetom Feltskog. Njih četvoro su zajedno osnovali grupu ABBA. Ono što je usledilo bilo je izvanredno.

Njihove melodije osvojile su publiku na svim kontinentima. Ploče su im se prodavale u neverovatnim tiražima. A njihove pesme postale su deo popularne kulture širom sveta. Fridin niži, izražajan glas savršeno se stapao sa Agnetinim svetlijim vokalom. Zajedno su stvorili zvuk koji bi milioni ljudi odmah prepoznali.

Pesme poput „Chiquitita” otkrivale su onu emocionalnu toplinu zbog koje je Frida postala nezaboravna. Devojčica na koju su nekada gledali kao na nekoga „sa strane”, postala je međunarodna superzvezda. Grupa ABBA će na kraju prodati stotine miliona nosača zvuka. Ipak, slava nije mogla da izbriše pitanja vezana za Fridino detinjstvo.

Godine 1977. jedan nemački časopis objavio je detalje o njenoj porodičnoj istoriji. Polubrat, koga nikada ranije nije upoznala, prepoznao je priču i pokazao je svom ocu. Alfred Hase je bio živ. Posle trideset dve godine, Frida je konačno upoznala čoveka za koga je verovala da je mrtav.

Ponovo su se sreli u Stokholmu. Ali saznanje da joj je otac živ nije moglo da nadoknadi detinjstvo koje su propustili. Njihov susret bio je uzdržan. Emocionalna distanca bila je jednostavno prevelika. Frida je kasnije priznala da bi njihov odnos možda bio drugačiji da su se sreli dok je bila mlađa. Ali izgubljene godine nisu se mogle vratiti.

Nakon što se grupa ABBA razišla 1982. godine, Frida se postepeno povukla iz središta pažnje javnosti. Na kraju se nastanila u Švajcarskoj. Tamo je upoznala princa Hajnriha Ruca Rojsa od Plauena, pejzažnog arhitektu koji je poticao iz nemačke plemićke porodice. Venčali su se 1992. godine. Devojka koja je nekada bila odbačena zbog svog nemačkog porekla postala je njihova princeza. Nosila je titulu Njeno Svetlo Visočanstvo princeza Ani-Frid Rojs, grofica od Plauena.

Međutim, nakon sreće usledio je razoran gubitak. Godine 1998. njena ćerka En Liz Lote poginula je u saobraćajnoj nesreći u Njujorku.
Imala je samo trideset godina. Sledeće godine, Fridin suprug preminuo je od raka u četrdeset devetoj godini. Za samo dve godine, izgubila je dve osobe koje je duboko volela. Za nekoga ko je već iskusio napuštanje i tugu, ovi gubici su bili slom srca.

Frida se povukla u mirniji život. Ali njena priča se tu nije završila. Godine 2021, u sedamdeset petoj godini, ponovo se muzički udružila sa Benijem, Bjornom i Agnetom. Grupa ABBA objavila je album „Voyage”, svoj prvi studijski album posle četrdeset godina. Njihovi glasovi ponovo su doprli do slušalaca koji su ih čekali decenijama.

Zatim se, 2024. godine, svoje četvoro članova okupilo u Kraljevskoj palati u Stokholmu. Kralj Karl XVI Gustaf uručio im je Kraljevski orden Vase, u rangu komandanta prve klase. Bio je to izuzetan trenutak nacionalnog priznanja. Frida je prešla neverovatan put. Od uplašenog deteta koje beži od posleratnih predrasuda, do slavne umetnice koju su odlikovali članovi kraljevske porodice.

Danas živi povučeno u Švajcarskoj, deleći život sa Henrijem Smitom, petim vikontom od Hambldena. Retko traži pažnju javnosti. Njena muzika već govori umesto nje.