Merlin je samo 1 ispričao zašto je završio na psihijatriji u Nemačkoj: Sa 17 je upoznao suprugu, a nećete verovati koji posao je radio da bi prehranio porodicu

Dino Merlin je 31. jula 2026. godine održao spektakularan koncert na Koševu pred mnogobrojnom publikom. Spektakl je započeo pesmom "Da šutiš", a nastavio svojim velikim hitovima. Međutim, bilo je i onih koji su kupili kartu, ali nisu mogli da uđu na stadion od gužve, zbog čega su svoj revolt objavili na društvenim mrežama. Sada nije jasno kako će se taj problem rešiti, a do tada Bosanskohercegovački pevač nastavlja seriju koncerata na stadionu Koševo.

 U prvim godinama nije mogao živeti od muzike. Radio je u fabrici metala, često u dve smene, kako bi finansirao snimanje prvog albuma grupe. Većinu pesama napisao je upravo u tom periodu.

Nakon raspada grupe početkom 1990-ih započeo je solo karijeru pod imenom Dino Merlin.

- Neki dan sam išao da kupim neke šrafove tamo gde su oni pogoni, gde je industrijska zona i prošao sam pored pogona u kojem sam radio. Padala je kiša, fino sam stao ispred tog pogona, nikoga tu više nije bilo, to je zapušteno, mislim da to više ni ne radi, bio sam sam. I vraćao sam film polako kako ulazim u taj pogon, otvaram ormarić, unutra su cipele i onaj plavi kombinezon. Uzimam tu jaknu, istresem iz nje bubašvabe da ispadnu, isto iz cipela, obučem to i idem u glavnu halu. Mogu reći da sam tako sigurno išao u nju sa mislima da to moram obaviti najbolje što umem, kao što sada idem na scenu. Moj se odnos prema radu nikad promenio za jotu.

Uvek ono što sam radio hteo sam da radim onako kako treba ili nikako. To je bila ogromna hala, rekao bih dom za karcinom pluća, to je bila termička obrada materijala, ulja su tu bila, bilo je neizdrživo, teško se disalo. Tada sam na nekim ceduljama pisao moje stihove, a ono što sam možda tada napisao bilo: "Ne veruj nikome na reč, svaki korak sam moraš preć". A ovi radnici što su radili sa mnom umirali su od šege kada bi videla da pišem pesme, a ja im kažem: "Gledaćete me na televiziji". To je bila moja "pretnja". Tada sam kupio svoju slobodu..

- U periodu između 1994. i 1995. godine bio sam teško bolestan od depresije, to ne bih nikome poželeo, to je neopisiva bol i situacija. Neuporediva je sa fizičkim bolom. Desila su se ratna zbivanja i onda svaki dan se u meni pojavljivala po jedna mala pukotina, pa se otvori, pa se proširi. Ode toliko da ti to više sam ne možeš sanirati. Borio sam se kao lav sa demonima.Svašta sam činio da se izlečim, a sigurno da je rad nešto što vas oplemenjuje, taj neki vaš red. Ako vi provodite dan tako što ispušite četiri nargile, imate veliki problem, ne možete tako dugo, jer to nije prirodno. Dakle, treba da postoje jasna ograničenja kada se radi, kada se odmara. Ja sam vrlo discipinovan po tom pitanju, tako sam se i izvukao iz toga, nadam se .Ne znam kako sam to i preživeo, ali na kraju sve se preživi. Nije ostavilo traga na mene, izborio sam se, ali razumem ljude koji se bore sa depresion, to je jedna teška borba.

Ljubav sa Amelom sa godinama postajala sve jača i lepša

Zbog izuzetno lošeg materijalnog stanja, ljubav Dina Merlina i Amele mogla je da se završi i pre nego što je počela. Amela, koja je dolazila iz imućne porodice, studentkinja arhitekture, po mišljenju njenih roditelja nije smela da se zabavlja sa materijalno nestabilnim momkom koji je završio zanat. Ipak, kako to obično biva, sudbina je imala drugačije planove.

- Borili smo se, krili, ali niko nas nije mogao rastaviti. Nakon pet godina smo se tajno venčali. Bilo je to romantično venčanje, iako sam svoju ženu doslovno oteo. Uz nas su bili samo moj kum i Amelina sestra koja je bila kuma. Govor matičarke bio mi je predug, stalno sam gledao na vrata da ne bi neko naišao i pokvario našu sreću - rekao je Merlin za Hello! i dodao:

- Nakon venčanja otišli smo na bračno putovanje u Dubrovnik, a kad smo se vratili, preselili smo se kod moje majke i odmah osetili udar svakodnevice. Mene je čekala velika odgovornost za porodicu i težak rad, a Amelini roditelji bili su toliko ljuti da pola godine nisu hteli ni da čuju za nju. Ali, vreme leči sve, pa me danas Amelini roditelji vole i više nego što zaslužujem“, prisetio se Dino.

Ljubav krunisana brakom traje još od pevačeve sedamnaeste godine, a kako sam voli da kaže u svoju suprugu zaljubljen je jednako kao i prvog dana kada ju je ugledao, 8. avgusta 1979. godine.

- Na taj dan Amela mi je rekla da me voli. Danas je to jedan od najvažnijih datuma u mom životu i svaki put osetim grižu savesti da ga nisam dostojno obeležio. Pune tri i po decenije trudim se da 8. avgust učinim posebnim, da svaki put iznova iznenadim i obradujem suprugu, ali valjda će mi proći život a ja nikada neću uspeti da dovoljno izrazim koliko mi je taj dan važan.

Mnogo puta do sada, pevač je isticao da mu je porodica baza i osnova svega što radi u životu. Iz braka sa Amelom ima dvoje dece - ćerku Naidu i sina Hamza. Poznati Sarajlija našao se i u ulozi deke, ima za sa sada dvoje unučića, a prvi nosi ime Nezir, po ocu Dinove supruge.

- Da, žalim što su moja deca tako brzo odrasla. Kroz borbu za život često zaboravljamo da se život odvija upravo ovde i sada. A ko je u tom životu važniji od onih koju su vam najbliži? Naida je rođena kada sam počinjao karijeru i u detinjstvu je doživela sve, od nemaštine do, metaforički rečeno, kavijara i šampanjca. Navikla se na skroman život, pa je njen odgovor na moje pitanje šta da joj donesem iz Njujorka ili Pariza uvek: „Tata, hvala, imam sve, samo se što pre vrati kući.“ Materijalno je ne zanima, za razliku od njenog mlađeg brata. Kad se Hamza rodio, više nismo imali nikakve egzistencijalne probleme. Navikao se na to da mu Amela i ja priuštimo sve što poželi. Kad njega pitam šta mu treba, i ne čeka da završim rečenicu, već ima listu narudžbina - istakao je pevač za pomenuti magazin.

Danas svaki slobodan trenutak provodi upravo sa najmlađim članovima porodice, posebno naglašavajući da mu teško pada kada je razdvojen od njih zbog posla.

 Lečenje od depresije

Malo kome je poznato to da je Dino Merlin svojevremeno bio i na psihijatrijskom lečenju u Nemačkoj, gde je i napisao pesmu “Ja potpuno trezan umirem”.

Samo jednom je pričao o tome:

"Ovo ću prvi put reći, u jednom periodu svog života bio sam teško bolestan. Imao sam tešku depresiju, to ne bih poželio nikome. To se manifestovalo tako što me ništa nije zanimalo. Apsolutno nisam bio ni za šta, bilo mi je isto i život i smrt. Jednostavno sam bio kao biljka, i to je bio period kada sam htio da odustanem od muzike i svašta je meni tada padalo na pamet, alii eto, nekim čudom sam se izvukao", bio je pevač potpuno iskren, ali srećom, danas je to sve daleko iza njega.