Bilo je 5. januara 2016. godine kada je mladalačka energija 26-godišnje Jovane Boni prekinuta na najtragičniji mogući način. Jovana je tog dana vozila svoj motocikl Kawasaki ER6N ka poslu, kada je na ulici Labor Avenue u Naksaru poginula u užasnoj nesreći – pregazio ju je kamion.
Porodica, prijatelji i poznanici ostali su u šoku. Jovana je bila mlada, ambiciozna i puna života, a nesreća koja je okončala njen život bila je toliko brutalna da su čak i najbliži članovi porodice morali da se suoče sa težinom tragedije.
Sahrana i šokantno otkriće
Kada je došao trenutak sahrane, porodici je rečeno da ne otvaraju kovčeg. Beli kovčeg sa telom Jovane bio je zatvoren, a svi su verovali da je sve obavljeno u skladu sa standardima i zakonima.
Međutim, kada je grob Jovane u Mosti ponovo otvoren radi sahrane njenog deke, roditelji su doživeli šok života – njihova ćerka nije bila sahranjena kako se očekivalo. Telo Jovane Boni bilo je smešteno u plastičnu kesu, koja je potom stavljena u beli kovčeg. Ova otkrića izazvala su pravu buru u javnosti, a priča je odmah dospela u medije, kada ju je objavio Times of Malta.
Reakcija pogrebnog preduzeća
Direktorka pogrebnog preduzeća, Ana Falzon, odmah je reagovala na optužbe da je ona ili njena služba odgovorna za ovakvu sahranu. „Mi nikada ne oblačimo preminule dok se telo nalazi u mrtvačnici“, rekla je.
„Nismo ovlašćeni da rukujemo telom u mrtvačnici, a kamoli da ga oblačimo. Preminule oblačimo samo kada umru kod kuće, i kada će pogrebna povorka odatle krenuti.“
Falzon je odbacila tvrdnje portparolke mrtvačnice bolnice Mater Dei, nazivajući ih „apsolutno neistinitim“. Njena pravna zastupnica, Kvintin Tanti, takođe je potvrdila da direktorka pogrebnog preduzeća negira bilo kakvu odgovornost za sahranu Jovane Boni u plastičnoj kesi.
Vlasti staju na stranu zakona
Ministar zdravlja Kris Firn izneo je svoj stav: „Kada smrt nastupi van bolnice, vlada nije odgovorna za oblačenje tela niti za samu sahranu. Odgovorni su pogrebnici. U ovom slučaju, radilo se o forenzičkom slučaju i postojale su sve pravne procedure.“
Na pitanje da li vlasti nadgledaju rad pogrebnika, ministar je rekao da bolnice vode računa o poštovanju zakona, ali je izbegao direktan odgovor o nadzoru nad samim procesom oblačenja tela i sahrane.
Direktor bolnice, Ivan Falzon, dodao je: „Ako smrt nastupi van bolnice, pogrebnik donosi odeću, a telo oblače zaposleni u mrtvačnici prema uputstvima pogrebnika, koji zadržava punu odgovornost za proces, u skladu sa željama porodice. Ukoliko okolnosti ne dozvoljavaju da telo bude u potpunosti obučeno, odgovornost da obavesti porodicu snosi pogrebnik.“
Pravni okvir i etička pitanja
Ova situacija otvorila je brojna pitanja o etici i procedurama. Da li je smelo istraživati i sahranjivati telo na ovakav način? Ko je odgovoran za nadzor i kako se primenjuju zakoni o sahranama?
Ana Falzon i drugi stručnjaci insistiraju da je svaki korak u skladu sa zakonskim okvirom: Zakon o sahranama jasno definiše odgovornosti, a pogrebnici su ti koji obezbeđuju da porodica bude obaveštena o svemu.
Priča o Jovani Boni nije samo tragična, već i opomena za sve uključene u pogrebne procedure – od bolnica do pogrebnih preduzeća. Šok zbog sahrane u plastičnoj kesi pokazuje koliko je važno jasno definisati odgovornosti i održavati komunikaciju sa porodicama preminulih.
Direktorka Falzon i ministar Firn naglašavaju da su zakonske procedure poštovane, ali ostaje pitanje kako je ovakva situacija uopšte mogla da se desi – i šta porodica i javnost mogu naučiti iz ovog tragičnog slučaja.
