Legendarna Šinejd O’Konor rođena je 8. decembra u Dablinu. U toku svog odrastanja doživljavala je različite vrste zlostavljanja, o čemu je javno govorila.
Detinjstvo, zlostavljanje i zdravstveni problemi
Od svoje trinaeste godine, imala je pogrešan medicinski tretman zbog dijagnoze graničnog poremećaja ličnosti. Njen život obeležile su brojne krize, borba za mentalno zdravlje, pokušaj samoubistva i društveni angažman, kako bi kao javna ličnost, iako se i sama borila sa teškim psihičkim stanjima, pomogla onima kojima je pomoć neophodna i skrenula pažnjju na bitne teme.
"Zlostavljanje dece je, što se mene tiče, uzrok svih problema u svetu", navela je jednom prilikom Šinejd i dodala:
"Ako je dete zlostavljano, ono će reagovati na najrazličitije načine. Ja sam se povukla u sebe. Nisam mogla da komuniciram ni sa kim, nisam mogla da učim. Umela sam da čitam i pišem, ali me to nije zanimalo. Nisam mogla da se izrazim", ispričala je Šinejd O‘Konor, prenosi "Independet".
Kako je svojevremeno pevačica isticala, teške životne periode prevazilazila je "živeći u zemlji mašte".
"Preživela sam zlostavljanje na svaki način koji možete da zamislite. Moja majka bila je jako nesrećna žena, a bila je veoma, veoma nasilna i teško joj je bilo da se nosi sa životom, zbog očiglednih iskustava kakva je ona imala kao dete. Surovo me je tukla bilo kojim predmetom za koji možete da zamislite da vas njime neko tuče. I izgladnjivana sam, bila zaključavana u svojoj sobi danima bez hrane, bez odeće. Morala sam da spavam u bašti u dvorištu. Celo leto sam preživela u bašti svoje kuće", ispričala je tada Šinejd O’Konor, navodeći da su tako prolazili i trojica njene braće i sestra, da ju je majka krivila za razvod sa njenim ocem, da je podsticana da krade po radnjama i da bi, kada bi ona i njena sestra došle kući sa nešto pokradenih para i stvari, to značilo da možda neće dobiti batine.
Sa 13 se odselila kod oca, ali je nastavila da loše uči i da krade, jer "nije znala šta radi". To ju je odvelo i u popravni dom na godinu dana. Majka joj je umrla pre više decenija, a pevačica je isticala da voli svoje roditelje, bez obzira na bol koji je ostao.
Muzička karijera
U svet muzike uplovila je mlada, a svetsku slavu dostigla je 1990. godine emotivnom obradom pesme "Nothing Compares 2 U".
Stariji muzičari iz kraja, čuli su je kada je imala 15 godina kako peva neku pesmu Barbre Strajsend i sa njima je snimila pesmu "Take My Hand", ali se osećala suviše mladom da bi bila u bendu.
Četiri godine kasnije, srela je producenta Kolma Farelija, nakon čega je za nju osnovan bend "Ton Ton Macoute", da bi ubrzo potom sa Edžom, gitaristom "U2", napisala pesmu "Heroine" za film "Zarobljenik". Tada je bila žestoki zagovornik Irske republikanske armije, ali je kasnije odbacila svoje tadašnje stavove, navodeći da je bila suviše mlada da bi razumela svu složenost političkih prilika u Irskoj.
Njen prvi album, "Lion and the Cobra" (1987) bio je senzacija i nominovan je za Gremija, a upravo njime doživela je prve velike uspehe. Pesma "Mandinka", u kojoj peva o afričkom plemenu, postala je veliki hit u Americi.
"Da biste je razumeli, morali biste da pročitate knjigu "Koreni" Aleksa Hejlija", rekla je o pesmi za koju je inspiraciju našla iz "različitih izvora, uključujući keltsko nasleđe, Lenarda Koena, pank i hip hop".
Dve godine kasnije, snimila je i duet "Kingdom of Rain" sa pritajenim genijem pop muzike Metom Džonsonom i on se našao na odličnom albumu "Mind Bomb" njegovog benda "The The".
Svetsku slavu doživela je singlom "Nothing Compares 2 U", sa svog drugog albuma "I Do Not Want What I Haven’t Got". Ova Prinsova pesma je obeležila njenu karijeru do te mere da je i danas, više od tri decenije od njenog objavljivanja, i dalje ostala prepoznatljiva kao pevčica te pesme, uprkos tome što je snimila mnoge kvalitetne numere kakve su "This Is A Rebel Song", "Thank You For Hearing Me", "Haunted" u duetu sa Šejnom Mekgouanom iz benda "The Pogues" i druge.
Još pre debi albuma se šišala do glave, objašnjavajući to kao svoj gest pobune protiv seksizma koji vlada u muzičkoj industriji, kao i van nje. Nazivali su je feministkinjom, što je ona odbacila.
"Ne mislim o sebi kao o feministkinji, niti, iskreno, mnogo mislim o tome. Ne bih sebe etiketirala nikako, pogotovo ne nečim što ima "izam" ili "ista" u nazivu. Ne zanima me ništa što na bilo koji način isključuje muškarce", rekla je u jednom intervjuu britanskom "Gardijanu", pogrešno shvatajući feminizam, poistovećujući ga sa ideologijom radikalnog feminizma.
Na albumu "Sean-Nos Nua" (2002), na kojem je i nekoliko pesama na geliku, kanadsku folk pesmu "Peggy Gordon" interpretirala je kao pesmu o lezbijskoj ljubavi. Govoreći o svojoj seksualnosti, rekla je da je heteroseksualna, iako je "nekoliko puta imala iskustva sa ženama". I na kraju dodala: "Nemoguće me je staviti u okvir bilo kakvog opisa".
"Odrastala sam tako što su mi govorili da sam ružna, da je telo nešto čega se treba stideti, da je seks nešto čega se treba stideti i da si, ako to voliš, nešto poput drolje, đubre. A nisu mi govorili da je seks nešto što se prirodno dešava između dvoje ljudi koji se zaista vole i međusobno razumeju. Mediji su me učili tome da je seks nešto što mogu da radim sa bilo kim i da je to sasvim prihvatljivo. Isto to mi je govorio i rokenrol", rekla O’Konor je u intervjuu "Spinu".
Promena vere i kontroverze
Iako je 2018. godine promenila veru i prešla u islam, odgajana je kao katolikinja, ali je na čuvenom gostovanju u emisiji "Subota uveče uživo" 1992. godine prvo otpevala Marlijevu pesmu "War", a onda pocepala sliku pape Jovana Pavla Drugog "u znak protesta protiv seksualnog zlostavljanja dece u katoličkoj crkvi".
Zbog ovog poteza, suočila se sa ogromnim osudama, mnogi su joj okrenuli leđa, čak i pojedini članovi porodice i prijatelji: glumac Džo Peši rekao je da bi joj, da je bio u emisiji tada, "zalepio takvu šljagu", Madona je pokrenula praktično kampanju u medijima protiv nje, koncerti su joj otkazivani. Na koncertu povodom 30 godina rada Boba Dilana u "Medison skver gardenu", dočekana je i ovacijama i zvižducima. Trebalo je da otpeva "I Believe in You". Vrisnula je u mikrofon "War", prodorno pogledala publiku i sišla sa scene uplakana.
Šinejd O’Konor ispričala je da su joj gotovo tri decenije od tada prošle u "neverovatnoj izolovanosti", u tome da je "tretirana kao metalno obolela" i van scene i na sceni, privatno i u javnosti.
Početkom dvehiljaditih, na kompilaciji "Collaborations" okupila je raznoliku grupu saradnika i gostiju.
Međutim, upravo u tom periodu krenulo je da se komplikuje njeno zdravstveno stanje, te je sve češće imala depresivne epizode, te je konzumacija narkotika postala svakodnevica. Ipak, kad god je mogla, nastupala je i često je održavala dobrotvorne koncerte. Dve godine kasnije, snimila je album "Theology", zbirku rastafarijanskih duhovnih pesama i obznanila da pati od bipolarnog poremećaja.
Pet godina kasnije, snimila je album "How About I Be Me (and You Be You)" i potom "I’m Not Bossy, I’m The Boss" (2014).
Sve ređe u studiju, a sve više na društvenim mrežama, počela je da ostavlja neobične poruke, zbog kojih se kasnije izvinjavala, nazivajući to svojim "trenucima ludila". Uporedo sa tim, javno je govorila o zlostavljanju kroz koje je prošla, kao i problemima sa mentalnim zdravljem.
Preko društvenih mreža je govorila da se osetila samom nakon što je izgubila starateljstvo nad sinom od 13 godina i da je poslednje dve godine želela da se ubije. Iste, 2017. godine, pojavila se na televiziji gde je otvoreno govorila o svojim psihičkim poremećajima sa željom da, kako je rekla, destigmatizuje mentalne bolesti, primećujući da one preovlađuju među muzičarima. U to vreme je promenila i ime u Magda Davit, a 2018. ponovo ga je promenila u Šuhada Davit, pa u Šuhada Sadakat, s obzirom na to da je tada prihvatila islam.
"Želim da objavim da sam ponosna što sam postala muslimanka. Ovo je prirodan zaključak za svako inteligentno teološko putovanje", napisala je tada pevačica na Tviteru, prenosi "Dejli mejl".
Gubitak sina i smrt
Uprkos turbulencijama, teškim fazama kroz koje je prolazila, irska pevačica ostavila je neizbrisiv trag u svetu muzike. Izdvojila se neobičnim stilom, jedinstvenim pristupom muzici, specifičnom pojavom koja je osvajala publiku autentičnošću, raskošnim glasom i emotivnim izvođenjem.
Sebe je doživljavala kao buntovnicu, svojim stavovima i ponašanjem umnogome se razlikovala od drugih zvezda iz sveta muzike, kontroverzama je intrigirala javnost skoro podjednako kao i pesmama koje je stvarala, a o burnom životu i svim osetljivim temama javno je govorila.
Šinejd O’Konor imala je četiri braka iza sebe, u kojima je dobila četvoro dece. Preminula je 26. jula 2023. godine u Londonu, usled hronične opstruktivne bolesti pluća i astme. Smrtnom ishodu doprinela je i infekcija respiratornog trakta, saopšteno je tada.
Samo 18 meseci pre svoje smrti, Šinejd O’Konor sahranila je sina Šejna koji je preminuo u 17. godini, za šta je rekla da je najgora trauma i najveća tragedija u njenom životu.
Poslednje godine provela je sama, a kako je pričala svojevremeno u obraćanju javnosti, najviše je volela da uživa u samoći u svom domu punom jarkih boja.
