"Svi će kriviti mene": Rekao je princ Čarls kad je čuo da je Dajana mrtva! Kraljica je uradila nešto što je zaprepastilo naciju - nisu mogli da veruju...

„O, ne“, promrmlja kraljičin sekretar.

Trka za savršenom fotografijom završila se u tunelu Alma. Pariski vozači su dobro poznavali mesto i nisu voleli da voze tamo noću: tunel je bio neosvetljen. Skretanje u tunel bi bilo rizično; postojao je drugi put do Dodijevog stana. Ali su očajnički želeli da pobegnu fotografima...

„Okriviće mene za sve, zar ne?“, upitao je princ od Velsa svog ličnog sekretara, Stivena Lamporta. „Svet će poludeti, videćete. Bože moj, to bi moglo da uništi monarhiju.“

„Da, gospodine, pretpostavljam da je to verovatno“, odgovori Lamport rezervisano.

Tako je počela „Operacija Overlord“ – plan monarhije da vrati princezu Dajanu iz inostranstva. Bilo je bezbroj nijansi i bio je potreban najveći oprez. Bilo je 3:20 ujutru.

Kraljica Elizabeta je odmah probuđena. Napisala je nekoliko poruka koje će podeliti ujutru: svojoj majci, ćerki i mlađim sinovima. Frensis Šand Kid, biološka majka princeze Dajane, takođe je obaveštena. Od nje se zahtevalo da ćuti o incidentu dok se ne izdaju zvanična naređenja. Gledajući vesti na televiziji, bila je besna. Novinari su takođe ćutali. Izgleda da niko nije mogao da veruje da je Dajana otišla.

U isto vreme, princ od Velsa je polako hodao hodnikom prema spavaćim sobama svojih sinova. Princ Hari i princ Vilijam su od njega saznali za incident. Nisu plakali, bili su šokirani. Zatim je upućen telefonski poziv – Kamili.

„O, Bože“, bilo je sve što je mogla da kaže, „šta će se sada desiti…“

Pariz je potvrdio vreme smrti princeze Dajane. Sada se vest širila po raznim delovima sveta. Dopisnica Bi-Bi-Sija Dženi Sand prešla je 400 kilometara za veoma kratko vreme da bi stigla do londonskog studija. U 4:41 ujutru pojavio se prvi izveštaj za štampu. U Francuskoj je britanski ambasador, ser Majkl Dž., takođe saopštio francuskim novinarima da je informacija tačna. Odmah su počele da kruže glasine da je Anri Pol, koji je vozio, previše popio.

Mohamed el Fajed je sleteo u Le Burže rano ujutru. Oni koji su ga videli bili su šokirani: milijarder se tresao. Jecao je i povremeno vikao: „Nadam se da je britanskoj vladi dosta!“ Kasnije će dugo dokazivati ovo — da su Dijana i njegov sin imali razlog zašto su završili u tunelu. Da je to bilo inscenirano, da je monarhija tako želela...

Britanske vesti su ponovile izveštaj u 5 ujutru. Voditelj vesti Martin Luis jedva je suzdržavao suze.

„Uobičajeni program je na čekanju“, rekao je, „dok vam donosimo najnovije vesti od jutra.“

Zatim je zasvirana nacionalna himna, a na ekranu se pojavila zastava Ujedinjenog Kraljevstva na pola koplja. Pojavio se portret princeze, zajedno sa natpisom: „Dijana, princeza od Velsa, 1961–1997“. Britanci svih uzrasta bili su zapanjeni. Prvi buket – beli ljiljani umotani u novine – pojavio se na kapiji Kensingtonske palate (Dijanine rezidencije) oko petnaest minuta nakon vesti. Bio je to prvi od desetina hiljada!

U međuvremenu, u palati su se vršile pripreme za let za Pariz. Trebalo je da spakuju odelo za Dijanu i neke od njenih stvari. Batler Pol Barel je zgrabio bočicu parfema, brojanicu kao poklon od Majke Tereze, kozmetiku i još nekoliko sitnica. Nakit je ležao na stolu, koji je zaključao u sef. Ne samo Barel, već i Dijanine sestre su trebalo da lete za Pariz.

Jedna od njih bila je supruga sekretara kraljice Elizabete, Roberta Felouza. Po dolasku u Pariz, njihov zadatak je bio da pokupe Dijanine stvari iz njene hotelske sobe i da se uvere da ništa ne nedostaje. Među njima je bila i konzola za video igre koju je princeza kupila kao poklon za princa Harija - uskoro mu je bio rođendan. Hari je dobio konzolu neposredno pre svog velikog dana.

Saobraćaj kroz tunel Alma je obnovljen oko 9:00 časova. Samo velika rupa u nosaču 13 pružala je naznaku šta se dogodilo. Danima nakon toga, novinari i posmatrači su se okupljali na licu mesta. Neko je tvrdio da je bio svedok incidenta. Međutim, odmah su se pojavile teorije zavere!

Ukratko su pomenuti, ali su se pojavile čitave internet stranice posvećene „istraživanju“ priče o Dijani i Dodiju. Zatim su sklopili čitav splet glasina: da je princeza navodno očekivala dete (to je demantovano), da planira da se uda (to takođe nije potvrđeno), da je kraljica lično dala naređenje...

U međuvremenu, kraljica je odlučivala šta da radi. Princ od Velsa je planirao da ode u Pariz, ali je njegova majka insistirala da ostane sa sinovima. Odluka je doneta do pola deset ujutru: Grejem Lori, komandant eskadrile na RAF Northoltu, lično će prevesti Dajanu u London. Čarter ZE 702 je praktično bio lični avion princeze od Velsa: letela je njime desetine puta.

Istovremeno, svi su očekivali izjavu kraljice. Ali Elizabeta II nije imala nameru da bilo šta kaže na ekranu. Dijana, formalno gledano, više nije bila predstavnica britanske kraljevske porodice. Bila je razvedena žena! Da, ostala je majka prinčeva (i budućeg kralja) i zauzimala je kraljevsku rezidenciju, ali je bila lišena nekih značajnih privilegija. Kraljica – opet, sa protokolarnog stanovišta! – nije mogla da govori o privatnoj osobi na ekranu.

Toni Bler je pokušao da spase situaciju. Upravo je on izašao pred novinare blizu crkve Svete Marije Magdalene. U stvarnosti, putovao je u rudarsko selo Trimdon iz sasvim drugog razloga, i to je bila unapred dogovorena poseta. Ali Bler je razumeo da od njega očekuju nešto drugo.

„Ljudi svuda, ne samo ovde u Britaniji već širom sveta“, rekao je, „bili su fascinirani princezom Dajanom. Voleli su je. Smatrali su je jednom od svojih. Ona je bila princeza naroda i to će uvek biti – tako će zauvek živeti u našim srcima i našim sećanjima.“

U međuvremenu, polje cveća je raslo u blizini Bakingemske i Kensingtonske palate. Već u 10:30 časova, šef policije, zadužen za bezbednost u kraljevskoj rezidenciji, požalio se kraljici da buketi ometaju ulaz u palatu. Trebalo ih je ukloniti.

„Jesi li lud?“ oštro reče princ Filip. „Koristi drugu kapiju.“

Kraljica je očekivana u Londonu, ali je ostala u Balmoralu. Sasvim ljudski, pokušala je da zaštiti svoje unuke od traumatičnog iskustva što je duže moguće. Sve te gomile uplakanih ljudi... Ali bila je pogrešno shvaćena.

„Ona je potpuno neosetljiva!“, vikali su ljudi na ulicama.

„Kako može? Na kraju krajeva, Dijana joj je bila snaja!“, umešali su se drugi.

„Sramota kraljice!“, uzviknuli su drugi.

Napetost je rasla.

Princ Čarls je konačno odleteo u Pariz. Ukratko je razgovarao sa francuskim predsednikom, koji je poslao buket crvenih ruža u „Dijaninu sobu“. Pol Barel je stavio brojanice Majke Tereze u Dijaninu ruku. A onda se desio trenutak zbog kojeg su svi hteli da dožive srčani udar - kosa na Dajaninoj glavi se podigla. 

„To je samo ventilator“, tiho je rekla Dijanina sestra, Sara Mekorkuodejl.

U to vreme, Erl Spenser, brat princeze Dajane, čitao je poruku novinarima iz Kejptauna. Vest ga je stigla u Južnu Afriku, i on je bukvalno ključao od besa.

„Ovo nije vreme za međusobne optužbe, već vreme za tugu“, počeo je. „Ali uvek sam verovao da će štampa na kraju stati na kraj njoj... Čak ni ja nisam mogao da zamislim da će tako direktno učestvovati u ovome...“

Bila je nedelja, i kraljevska porodica je kao i obično stigla na službu u crkvu u Kratiju. Svi su bili obučeni u crno, a lica dečaka su izgledala posebno bledo, oči crvene. Dočekani su tišinom. Veliko iznenađenje tog dana u Kratiju bilo je to što je prepodobni Adrijan Varvel održao svoju uobičajenu propoved, ispričao nekoliko šala i nije čak ni pomenuo princezu Dajanu.

„Šta se dešava?“, pitali su ljudi.

I mora cveća u Londonu su rasla i širila se. Igračke i poruke su ležale svuda, sveće su gorele.

"Rođena kao dama. Postala princeza. Umrla kao legenda. Bog te blagoslovio."

„Dijani, najsjajnijoj iskri koja nam je dala sve najbolje. Počivaj u miru. Naša sveća na vetru. Ljubav zauvek.“

Čitav ritam života u Londonu se promenio tog dana. Fudbalska utakmica na stadionu je otkazana, a katedrala Svetog Pavla je najavila veče crkvenih pesama, pozivajući sve. U 18:00 časova, princ Čarls i sestre njegove bivše supruge ukrcali su se u avion nazad za London. Do aerodroma su ih ispratili francuski predsednik i gomila novinara. Kraljevska zastava je prekrivala uglačani kovčeg. U avionu je bilo malo razgovora, a služio se čaj.

Zatim je usledio prenos uživo iz vazduhoplovne baze Northolt. Dajana je smeštena u veliki crni automobil, koji se vozio pustim putem. Ljudi su se poređali duž puta, bacajući cveće direktno ispod točkova automobila. Tek tada su svi prisutni shvatili – ovo se ne može desiti tiho. Ne bi bilo tako lako! Milionima ljudi je ovo bilo potrebno!

Princ Čarls je takođe razmišljao o tome dok se te večeri vraćao u Balmoral: privatni oproštaj morao je biti otkazan.

Kraljica je konačno stigla u London nekoliko dana kasnije. Bila je primorana da to učini jer je talas javnog negodovanja postao toliko jak. Milioni ljudi su se oprostili od Dijane. I iako je svoje poslednje počivalište pronašla na porodičnom imanju, ceremonija je bila zaista kraljevska.

Petorica muškaraca u crnim odelima jedva da su razmenili i jednu reč tokom putovanja. Hodali su, ispunjavajući svoje dužnosti: princ Filip, princ Vilijam, grof Spenser, princ Hari i princ Čarls.

A među ljiljanima na standardu, isticala se bela koverta sa natpisom: „Mami.“ Ovo pismo za Dajanu napisao je princ Hari.