Kada danas u Briselu, na čelu jedne od najvažnijih evropskih institucija, ugledate smirenu i odmerenu ženu besprekorne frizure i elegancije, teško je i zamisliti da je iza njenog osmeha i čvrstog stava život koji više liči na filmski scenario nego na političku biografiju. Ipak, Ursula fon der Lajen — prva žena na čelu Evropske komisije — ne dolazi iz svakodnevice. Ona je preživela pretnje terorista, živela pod lažnim imenom, studirala na prestižnim fakultetima i rodila sedmoro dece. A sve to uz neverovatnu mirnoću i upornu ambiciju.
Rođena među elitom, odrastala pod senkom politike
Rođena 1958. godine u belgijskom Ikselu, u srcu evropske birokratije, Ursula je odrasla u porodici koja je imala direktnu vezu s temeljem Evropske unije. Njen otac Ernst Albreht bio je jedan od prvih evropskih komesara i kasnije dugogodišnji premijer Donje Saksonije. Njeno detinjstvo proteklo je između zvaničnih prijema, diplomatskih razgovora i porodičnih večera sa imenima koje danas nalazimo u istorijskim udžbenicima.
Međutim, kada je imala 21 godinu, njen život je naglo promenio pravac. Početkom osamdesetih, nemačka krajnja levica – konkretno Frakcija Crvene armije – označila ju je kao metu zbog očevog političkog angažmana. Ursula je bila prinuđena da napusti dom i ode u London, gde je godinu dana živela pod zaštitom Skotland Jarda, koristeći lažni identitet: Rouz Ledson. O toj epizodi retko govori, osim što priznaje da joj je boravak u Londonu doneo „unutrašnju slobodu koja je ostala u njoj zauvek“.
Dve diplome, dva svet - ekonomija i medicina
Iako je karijeru počela na polju ekonomije, upisavši prestižni univerzitet u Getingenu, svoje zvanje je promenila kada se vratila u Nemačku. Po povratku iz Londona, upisuje medicinu u Hanoveru i uspešno je završava 1987. godine, specijalizujući se za žensko zdravlje. Tokom narednih godina radila je u ginekološkoj klinici, posvetivši se zdravlju žena, ali i porodici — budući da je upravo u tom periodu rodila svoje prvo dete.
Kasnije će ponovo zakoračiti u akademski svet — ovoga puta sa doktoratom iz medicine, a zatim i dodatnim usavršavanjem u oblasti ekonomije i javnog zdravlja na Stanfordu, gde je živela sa porodicom.
Porodica iz bajke, udala se za naslednika svilarstva, rodila sedmoro dece
Ursula je 1986. godine udala za Hajka fon der Lajena, lekara iz aristokratske porodice čije bogatstvo potiče iz trgovine svilom u 18. veku. Njihova porodica dobila je baronsku titulu od Napoleona, a kasnije i priznanje pruskog kralja. Hajko i Ursula su se upoznali na horu Univerziteta u Getingenu — jednostavan početak jedne nesvakidašnje ljubavi.
Njihov zajednički život izrodio je sedmoro dece, rođene između 1987. i 1999. godine. U vremenu kada se i jedno dete u svetu politike smatra izazovom, Ursula je uspela da kombinuje ulogu majke velikoj porodici sa zahtevnom i ubrzanom karijerom. Porodica fon der Lajen danas živi na farmi u blizini Hanovera, gde uzgajaju konje — njenu veliku strast još iz mladosti. Nije retkost da je i danas vide kako jaše, obučena u opremu, daleko od odela i mikrofona Evropske komisije.
Politički uspon: od ministarke do žene koja kroji budućnost Evrope
U političke vode zakoračila je tek krajem devedesetih, ali je njen uspon bio munjevit. Bila je ministarka za porodična pitanja, potom ministarka rada, a zatim i prva žena na funkciji nemačke ministarke odbrane — jednoj od najtežih funkcija u nemačkoj vladi. Iako su je mediji često nazivali naslednicom Angele Merkel, do te pozicije nikada nije došla.
Ipak, ono što joj nije pošlo za rukom u Nemačkoj, ostvarila je u Briselu — 2019. godine izabrana je za predsednicu Evropske komisije, postavši prva žena u istoriji na toj poziciji. Njeno ime danas se vezuje za ključne odluke EU, od zelenih politika do digitalizacije, od odnosa sa Kinom do ukrajinske krize.
Aristokratkinja i majka, političarka i jahačica
Život Ursule fon der Lajen pun je kontrasta. Ona je istovremeno potomak evropske elite i žena koja je morala da beži od terorista; majka sedmoro dece i liderka sa diplomatskom oštrinom; elegantna žena s naslovnica i neko ko svakog vikenda brine o konjima na farmi.
U svetu politike, često okrutnom i iscrpljujućem, Ursula ostaje primer toga kako se snaga ne pokazuje vikom, već smirenošću. Kako se moć ne meri titulama, već odgovornošću. I kako ponekad, iza najtišeg osmeha stoji najzanimljivija priča.
