Sve je počelo na igranci kada je Sofija Milosavljević namerno ispustila maramicu, a stasiti, naočit momak po imenu Kosta Pećanac je priskočio i podigao je.Bila je to ljubav na prvi pogled.
Sofija Pećanac devojačko Milosavljević iz Aleksinca zaljubila se u čoveka ratnika koji je 40 godina bio nacionalni junak, a samo 3 izdajnik, ali po tome je ostao upamćen.
Rođena je u Aleksincu 1889. godine u bogatoj trgovačkoj porodici. Izučila je Žensku zanatsku školu,a njene sestre Učiteljsku.
Sa Kostom je imala tri sina i ćerku. Bila je stub porodice jer je Kosta čitav život proveo po bojištima. Ona ga je čekala i na svojoj koži osetila sav bes okupatora a potom i nove vlasti.
Njena tragedija počinje početkom Prvog svetskog rata. Od tifusa joj umire sin Milovan, tada sedmogodišnji dečak. Dolaze Bugari i ona preživljava svakodnevne torture, zbog zlodela okupatora za dva meseca stradaju joj ćerka Milica i sin Ivan. Nju i njeno poslednje dete Milana interniraju u radni logor u Negotinu, gde je svakodnevno muče i seksualno zlostavljaju za koricu hleba. Iz rata izlazi sa tuberkulozom i detetom koje jedva preživljava izgladnelost.
Sledi posleratni period kada se delimično oporavlja, a sin Milan upisuje pravni fakultet, ali mora i da radi kao činovnik u brodogradilištu u Beogradu.
Izbija Drugi svetski rat. Kosta kao komandant četničkih formacija za južnu Srbiju prelazi na stranu Nemaca, sa sobom uvlači u rat i sina koga postavlja za četničkog komandanta u Kuršumliji.
1944. je kobna godina za porodicu. Kostu ubijaju četnici Draže Mihajlovića maja meseca, a Milana krajem oktobra streljaju partizani.
Sofija ostaje sama, a nova vlast joj sve uzima. Prinudjena je da sa snajom i jednoipigodišnjim unukom Kostom živi u kokošinjcu kod Silvije Šulović.
1949. ponovo joj se sudi i tada gubi sva ljudska prava, šalju je pet godina u Zabelu kod Požarevca na prinudni rad.
Ali sve je izdržala, vratila se u Niš sa 65 godina, međutim i tada je njena molba za socijalnu pomoć odbijena.
Umire 1961. u 72. godini života na rukama svoga unuka Koste.
