Alen Islamović dolazi u Beograd 22. marta da održi koncert u MTS dvorani, a to će biti jedinstvena prilika da čujemo vokal vezan za dva kultna benda: Divlje jagode i Bijelo dugme. Pevač trenutno vežba u rodnom Bihaću, gde se, između ostalog, bavi i poljoprivredom. Čovek koji je u životu svašta video i doživeo, danas živi divan porodični život, uživa u svojim unucima i zvuku kišnih kapi.
Na šta ste najviše fokusirani pred koncert?
- Na repertoar. Taj koncert bi trebalo da bude moja biografija. Teško je izabrati, jer imam puno pesama. Želim da ispričam svoju priču koja traje od 1982. godine, kad sam snimio album Divljih jagoda. Pokušaću sve da stavim u dva sata, nadam se da ću uspeti. Obožavam proleće i drago mi je da imam koncert baš tada.
Hoće li biti "motora vatrenih"?
- Hoće! "Motori" su himna mojih unuka! Ako ne vide da pevam tu pesmu, biće tužni! Deset novinara me je pitalo isto pitanje!
A nečeg novog?
- Neće moj koncert biti blag, koncepcija je malo čvršća. Trenutno smo u Bihaću na probama. U Beogradu ću se predstaviti i sa svojim prvim singlom, baladom "Osuđen". Izvodim je na drugačiji način i mislim da još niko nije otpevao takvu baladu na ovim prostorima. Pevaću je premijerno prvi put uživo. Biće to iznenađenje za Beograd. Ili će da mi zvižde ili aplaudiraju (smeh).
Balada ima "tvrd" naziv. Na šta je "osuđen" vaš život?
- Osuđen sam da se i dalje bavim poslom koji najviše volim. Mogao sam da radim i nešto drugo, ali siguran sam u ovim vodama i smatram da to radim korektno. Čudim se samom sebi što posle ovoliko vremena na estradi još dobro pevam! Mnoge moje kolege počinju da kašljucaju. Ali moj život je tako zdrav da ću još dosta godina biti na sceni.
Poznato je da ste se i u doba najveće slave uzdržavali od narkotika, alkohola...
- Ma, nisam ja neka luda Mara, pa da ne uzmem jednu čašicu. Popijem kad je neko veselje, zašto da ne.
Treći ste pevač Bijelog dugmeta, možda i najvoljeniji. Smeta li vam kad vas tako predstavljaju?
- Ne smeta. Nisam ja stvarao Bijelo dugme, ali sam uskočio u ekipu koja je pomerila granice rokenrola na ovim prostorima. Uvek kažem da sam bio fudbaler koji je dobro šutirao loptu. Zaigrao sam s pravim profesionalcima. Dugme je stvarano godinama da bi došlo do vrhunca. Postalo je brend koji je nadmašio pojedince u njemu. Ni fanovi ne žele da se tu išta dira.
Koju pesmu Bijelog dugmeta najemotivnije izvodite?
- Došao sam u svet Bregovićevih balada, koje on neverovatno kroji. Naslušao sam se svetskih rok balada i kad je Goran počeo da piše za mene, bio sam spreman. Uneo sam u njih sve što imam. "Zakleću se" je remek-delo! Volim i "Te noći kad umrem". Ne znam kakva je energija bila u Bregoviću da to izbaci iz sebe. Svaka mu čast.
Za brojne obožavateljke bili ste veoma privlačan muškarac. Privatno ste ostali verni samo svojoj supruzi, imate divnu porodicu...
- Trenutno sam u Bihaću, gde imam i poljoprivredno imanje. Ali taj mir u porodici je moje veliko bogatstvo. S obzirom na šta nailazim, s kakvim se ljudima srećem i sa čim se sudaram i borim, najviše nove energije dobijem kad sam s njima, naročito sa svojim unucima, koji su mi najvažniji na svetu. Kad bih sutra prestao da se bavim rokenrolom, bio bih jako srećan sa onim što mi donose unučad, moje ćerke i zetovi. Treba se time ponositi.
Kako živite?
- Normalan je to život. I ja ponekad kuvam ručak! Prija mi to. I unučići mi zapovedaju: "Mi bismo, deda, jeli tvoj pasulj! Kad ćeš nam peći jagnjetinu, koku...?" Počnu da izmišljaju, pa i ja moram da izmislim (smeh).
Ispunjavate li im sve želje?
- Bogami ispunjavam. Kod mene ne postoji ništa što ne može! Prošle godine sam na plantaži stavio starijeg unuka na traktor. Oduševio se! Kad god treba da dođe u Bihać, odmah pita: "Deda, je li traktor dole?" Kažem mu: "Pa jeste, nigde nije otišao." Ovde mu se dolazi samo zbog njega! Moja supruga i ćerke su u Zagrebu, a ja sam "leteći", na relaciji Zagreb-Bihać.
Osim poljoprivrede, radite li još nešto?
- Otvorio sam digitalni studio u svojoj kući. Tu ću da radim svoje pesme, a otvoriću vrata i kolegama i ponudiću im usluge studija. Kuća mi je u centru, pored reke Une, tiše je nego u velikim gradovima i lakše je raditi. Pozvaću nekog od njih u goste, da osete atmosferu.
Kako vam se dopada današnja muzička scena?
- Ostao sam veran pop i rok zvuku. Istraživao sam i folk, a radio sam i u Goranovom Orkestru za svadbe i sahrane. To je veliki izazov. Nije lako izaći pred trube i pevati. Trube zvuče fenomenalno i zato u Srbiji ima 250 trubačkih orkestara. Ali one su takva artiljerija da treba stvarno biti "mačak od pevača" da bi s njima pevao! Iskreno, ja više ne slušam ništa! U poslednje vreme sam najsrećniji kad slušam kapi kiše, cvrkut ptica i kako duva vetar po mojoj plantaži. To mi je najlepša muzika.
Imate 67 godina. Kako prihvatate protok vremena?
- Kad biste videli mog brata, ne biste verovali da mi je brat. Mislili biste da mi je sin! A stariji je od mene pet godina. Taj mladalački kod nasledili smo od roditelja. Kad gledam albume s fotografijama, pitam se gde je to i kad bilo, pa uvek vrtim film unatrag. Studio mi je pun fotografija iz cele biografije i one me vraćaju u osamdesete, devedesete godine... Možda će biti interesantna moja knjiga kad je objavim.
Ima li radni naziv?
- Ima: "Moja dolina sećanja". Ispričaću je iz svog ugla. Kada novinari pišu knjige o bendovima i pevačima, nikad ne zavire iza zavese, jer ne mogu ni da dođu tamo (smeh). A ja pišem najviše o tome - kakvi smo bili kad smo ljuti, fini, kad se družimo, idemo na rođendane, kad se vozimo zajedno, ali i razlog kad se ne vozimo (smeh). Biće interesantno. Pročitao sam knjigu Kita Ričardsa, koji je svašta proživeo s Rolingstonsima. Bilo je svađa, narkotika, svega... Ali shvatio sam da je zaista on napisao knjigu, tu nema podvale. E, onda sam odlučio da i ja pišem na taj način, mada kod mene nema droge ni alkohola. Drogu nikad nisam okusio, niti mi pada na pamet.
Uvek ste sa scene isijavali pozitivnom energijom. Niste imali princip da "razbijete" publiku. Tako će sigurno biti i uskoro u Beogradu?
- Biće to koncert emocija. Doći će žestoki fanovi Divljih jagoda, Bijelog dugmeta, ali i folk fanova... Vladaće emocije, a ne urnebes. Želim da ljudi odu zadovoljni, i svirkom i repertoarom. Doći će možda i oni koji traže dlaku u jajetu, ali teško da će je naći jer mi smo opasno dobar bend (smeh). Biće to dobra žurka!
Stil.rs/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video:
