Popularna "Elita" dobila je novu voditeljku, lepu Anu Radulović. Nekadašnji model, glumica u spotovima i influenserka, jedno je od onih lica koja zrače lepotom, srećom i zadovoljstvom. Realna je, profesionalna i ima samopouzdanje. Privatno nema o čemu da brine, jer je srećno udata, a baka i mama joj pomažu u odgajanju sina.
Kako se osećate sada, kao jedna od glavnih voditeljki na televiziji Pink?
- Iskreno, tek kad me pitaju, postanem svesna te pozicije. Samim tim što sam uopšte deo "Elite", kad sam ulazila u kuću, vodila nominacije i gledala klipove, bila sam prezadovoljna. Ispunila sam svoj san. Taj cilj mi je delovao baš daleko. I tada sam bila presrećna, a sada još nisam svesna dokle sam došla. Zahvalna sam i zadovoljna.
Rijaliti nije najprijatniji format za mladu ženu. Kako se nosite sa svađama i napetim događanjima među ukućanima?
- Drago mi je što me to pitate, jer je razlog više zašto sam počastvovana. Ne bi svako mogao da vodi ovaj program. Teško može da se poredi sa emisijama u kojima voditelju dođu gosti, nasmeju se, ispričaju i - to je to. U rijalitiju je mnogo različitih ljudi i nikad ne znaš kako će ko da odreaguje.
Šta vam daje sigurnost da zakoračite među njih i držite stvari pod kontrolom?
- Samouverena sam otkad znam za sebe i nemam velike strahove. Kad nešto želim, ništa ne može da me zaustavi i uplaši. Ljudi oko mene su zadovoljni. Znali su da ću se dobro snaći, ali nisu očekivali da će već u prvoj emisiji delovati kao da sam godinama tu.
Završili ste ekonomski fakultet, bavili se modelingom i glumili u mnogim spotovima. Da li vam je samopouzdanje pomoglo da sve to postignete? -
Mislim da sam baš lepim putem došla ovde gde jesam. Ta snimanja i slikanja bila su u granicama normale. Uživala sam u tome. Nisam radila ništa neprijatno i zadovoljno sam stekla ovu poziciju.
TEŠKO JE SAOPŠTITI TRAGEDIJE
U rijalitiju ima potresnih priča. Vaš kolega Milan Milošević kaže da se često rasplače nad nečijom sudbinom. Kako se vi borite s tim?
Uh... Kad se dogodila tragedija Janjuševoj porodici baš ja sam morala to da saopštim gledaocima, a čula sam nekoliko minuta pre ulaska u studio. Ne znam da mi je ikad nešto teže palo. Kad zaplaču ljudi koji gledaju, možete li da zamislite kako je nama koji vodimo emisiju! Trudimo se da budemo profesionalni, ali po našim izrazima lica i glasu vidi se da smo potreseni. Ali svaki posao nosi stres. Evo, moja mama radi u zdravstvu i sreće samo bolesne ljude. Moramo da se pomirimo s lošim stranama posla. Ja jesam.
Udati ste za pevača Miroslava Mirčeta Radulovića i s njim imate osmogodišnjeg Konstantina. Uz ostale članove porodice, kako reaguju kad vas vide na ekranu?
- Najviše se raduje moj sin! Njemu je to najzanimljivije. Ne razume mnogo, ali mu je dovoljno što mamu vidi na ekranu. Kad odemo negde, stalno se pita kako me toliko ljudi zna. Verujem da su svi ponosni na moj uspeh, ali izdvajam sina i - babu. Ona prati program od prve "Zadruge" dosad. Dođe ujutru da me vidi i odmah postavlja pitanja kako ovo, kako ono, šta se to desilo...
A šta kaže suprug?
- On nije neko ko lako deli komplimente. Konkretan je i hvali kad treba. Ali i njemu se sviđa i ponosi se kako radim.
Zbog njegovog posla oboje ste često odsutni od kuće. Kako se usklađujete?
- Mi smo se i upoznali kad se on bavio pevanjem, ima skoro deset godina. Već sam se navikla. Sad se tri godine ja bavim ovim što radim, ali smo se uklopili. Kad zamislim da radimo poslove s fiksnim radnim vremenom, ne znam kako bi bilo. Kod nas je sve spontano i prirodno, dešava se da oboje radimo u isto vreme, ali hvala bogu pa imam pomoć. Konstantin spava u to doba, i ne oseti da nas nema u kući. Nažalost, mnoga deca čiji roditelji rade šest dana nedeljno mnogo više osete njihovo odsustvo. Mi s detetom provodimo po ceo dan, a noću radimo.
Da li vam je novi posao doneo i materijalnu korist, da udobnije živite?
- Mnogo toga je doneo. Uvek sam bila zadovoljna. A pošto sam se bavila i influenseringom i reklamama preko Instagrama, sada se javlja još više ozbiljnijih oglašavanja.
Možete li sa suprugom da priuštite normalan život porodici?
- Kad se vratim u detinjstvo, nismo svake godine išli na more. To se nije podrazumevalo. Znalo se kad se kupuje ono što je potrebno za školu, Uskrs, Božić... Danas ljudi generalno lepše žive. Živim srećan život. Imamo sve što nam je potrebno, taj "luksuz" da letujemo i idemo na zimovanje svake godine. Meni je to luksuz. Kao mala nisam mogla. Da se vratimo u devedesete, 80 odsto ljudi nije moglo da ode na more, sada 80 odsto može. Meni je nekad kinder jaje bilo neopisiva sreća. Moj sin sad to dobija svakog dana, i mnogo toga drugog. Deci možemo sve da priuštimo i treba da smo zahvalni na tome.
Porodica vam pomaže u brizi o detetu. Da li pomažu i u kućnim poslovima?
- Imam sreću da roditelji žive blizu našeg stana, a baba još bliže - u istoj zgradi. Što se tiče održavanja kuće, često se šalim kako patim od "bolesti" da je kuća uvek sređena. Verujte mi na reč, a imam i svedoke, posle emisije dođem kući ujutru u šest i usisavam! Operem i sudove i sve rasklonim. Ne može da se legne, a da nije sve pod konac. Redovno održavam kuću, a ako mi treba pomoć, tu je baba.
Ko kuva?
- Kad ne spremamo mi, spremaju mama i baka. Kod svakog u kući ima nešto skuvano. Možemo da biramo. Nekad previše zvučim zahvalno, ali stvarno je tako. Nekako se namestilo da ne moram da brinem ko će da mi pričuva dete, radim posao koji volim i nemam na šta da se požalim u životu.
Na koga ličite? Od koga ste nasledili lepotu?
- Ličim na tatu i njegovu mamu, odmalena. Oči, kosa, osmeh... Sve vučem od njih.
Koliko vaš divan izgled zahteva vremena, novca, nerava?
- Često mi ljudi kažu da u prirodi delujem još sitnije, što znači da kamera baš doda kilograme. Gurman sam, ali znam čime se bavim i odredila sam prioritete. Želim da lepo izgledam i da oni koji su me odabrali budu zadovoljni. Pazim šta jedem. Nažalost, ne volim da treniram, ali trudim se da šetnjom ostanem u kondiciji. I van posla dajem sve od sebe da izgledam čisto i pristojno. Za ženu je najbitnija čista, lepa kosa i da joj šminka dobro stoji. Automatski je lepa.
Šta volite sebi da priuštite?
- Uh... Volim sebe da obradujem, ali ne trošim previše na materijalne stvari. Kupim torbicu, štikle, parfem... sitnice. Ne patim od brendova koje nosim. Poštujem ljude koji to vole, ali nije bitno dizajnersko ime da bi mi se nešto dopalo.
Da li ste se nadali da ćete ovoliko uspeti?
- Nisam mogla ni da pomislim. Moj tata radi u blizini Pinka i kad god sam kao mala tuda prolazila, mislila sam hoće li izaći neko poznat da ga vidim. Bilo je mnogo manje javnih ličnosti. Mogla sam samo da sanjam da ću ikad ući u Pinkovu zgradu. A sad sam deo toga, radim s ljudima koji su bili ovde i kad sam bila mala.
Imate li još neke ambicije i planove?
- Dobro mi je i ne planiram ništa novo. Videćemo. Ne zna se šta nose dan i noć. Tu sam gde sam. Trenutno, ako mene pitate, od ovog bolje ne može.
Stil/Ljilja Jorgovanović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
