Supruga Tome Zdravkovića, Gordana, juče je odgledala film „Toma“ i tim povodom gostovala je u „Uranku“ na K1 televiziji. Otkrila je najpre zašto nije bila na beogradskoj premijeri.
"Nisam stigla na premijeru, jer u Kanadi stalno menjaju propise zbog korone. Jedva sam i sada stigla, desetak dana sam prikupljala sve papire," kazala je Gordana koja je doputovala iz Toronta.
"Milan Marić je u filmu 99 odsto Toma. Nisam mogla da verujem koliko je njegov govor isti, njegovi maniri. Plašila sam se da će biti ovako. Nisam znala da će Milan toliko da uđe u lik i Tominu emociju. Bjelu nije interesovala Tomina biografija, to mi je bilo jasno kada smo razgovarali, već je on hteo emociju. Da sazna šta je to u Tomi što se zove tuga. Svaki Milanov gest, pokret, mimika lica, toliko podsećaju na Tomu da je to neverovatno."
Gordana Zdravković kazala je da bi svima volela da ostavi Tomine pesme.
"Mladi su se izgubili, a volela bih da se kroz njegove pesme vrate ljubavi i emocijama. Tomi su pesma, ljubav i emocija najviše na svetu značili. Stalno je tragao za time šta je to u njemu tako tužno. To mu je bila i poslednja pesma koju je napisao."
Iskreno je govorila i o životu sa najvećim boemom. U braku su proveli 18 godina.
"Život sa Tomom nije bio lak, ali nije bilo ni teško. U početku je bilo veoma konfuzno. Imala sam 25 godina kada smo se upoznali, a on je bio 12 godina stariji. Bio je oformljena ličnost i morala sam to da prihvatim. Nisam htela da ga menjam. Morala sam da se uklopim u njegov život. On je bio čovek koji je jako malo pričao, morala sam sama da dolazim do rešenja i saznanja šta voli i šta ne voli", rekla je Goca u „Uranku“ Jovani Joksimović i dodala:
"Bio je nepoverljiv, stalno je imao sumnje. Počela sam da ga shvatam tek kada mi je rekao: Sve što možeš rukom da dotakneš, to nije vredno, to nije život. Govorio je da mu je isto da li živi u palati ili u sobici. Stalno je bio na ivici. Tražio je slobodu. Pitao bi: Zašto ljudi moraju da imaju vozačku dozvolu? Govorio bi mi: Nemoj da čekaš da nešto završiš da bi živela, živi svakog trenutka."
Nikada ga, kako je rekla, nije pitala gde je bio i šta je radio.
"Pre mene je imao tri braka i on nije trpeo da mu neko govori šta može, a šta ne može. Bio je impulsivan, kada je nešto hteo – morao je to da uradi. U meni je našao ženu koja može da ga razume, bila sam mu mirna luka. Smatrala sam da treba da živi svaki dan najbolje što može, jer kada smo se upoznali već je bio bolestan. Nikada mu ništa nisam zamerila, pratila sam ga u svemu. Voleo je ljude mnogo, napisao je pesmu „Voleo bih da zagrlim sve nesretne ovog sveta“. Pored mene je mogao i da se zaljubi. Kažem mu – Ako imaš neku muku, ako si se zaljubio, daj da rešimo problem. Nikada ga nisam pitala zašto je potrošio novac, gde je bio, šta je radio. Za njega bi to bilo opterećenje. Rekao mi je jednom: Hoćeš li me pitati gde sam bio tri dana? A ja mu kažem: Je l' ti bilo lepo? I On kaže: Jeste, a ja: To je važno, da ti je bilo lepo."
Gordana Zdravković kazala je i da pretpostavlja da je njen suprug bio zaljubljen u Silvanu ali da to nikada nikome nije rekao.
"Među njima je postojalo veliko prijateljstvo, ali ona je za njega bila nedostižna. Verujem da nikada nije imao hrabrosti ni da joj kaže da je voli. Kada je poginula, bio je očajan. Sećam se da nam je Lepa Lukić to javila. Nikada ga takvog nisam videla, toliko tužnog."