Princeze Dajane fizički odavno nema, ali još čini čuda. Jedino je ona uspela da smiri zavađene sinove, koji su juče, na otkrivanju njene statue u Londonu, izgledali srećno kao u dobra, stara vremena.
‒ Danas, kada obeležavamo njen šezdeseti rođendan, sećamo se njene ljubavi, snage i vrlina, karakteristika koje su je učinile vesnikom dobra, zahvaljujući kojima je svet postao bolje mesto. Svakog dana želimo da je tu, sa nama. Želimo da ova statua postane simbol njenog života i legata – naveli su Vilijam i Hari u zajedničkom saopštenju pre nego što su zajedno otkrili spomenik u Dajaninom omiljenom kutku, „Potopljenom vrtu“ Kensingtonske palate.
Bronzana skulptura koju su prinčevi poručili pre četiri godine nešto je viša od princeze u prirodnoj veličini. Promer je 1 : 1,25. Pored Lejdi Di vidimo i troje dece. Iako su u početku mnogi pomislili da su to njeni unuci, ubrzo je stiglo objašnjenje šta manje statue predstavljaju. Jednostavno je: deca su simboli humanitarnog rada kome je kraljica srca bila posvećena do poslednjeg daha, a na najmlađe je uvek bila najslabija.
I gravura na postamentu ima posebno značenje. Ispod Dajaninog imena ispisani su stihovi iz poeme „The Measure of Man“, čitani 1997. godine na njenoj sahrani. U slobodnom prevodu, dva poslednja govore o ženi kao univerzalnoj osobi čija se vrednost meri veličinom srca i ulozi koju je imala na ovom svetu.
Autor Ijan-Rank Brodli priznati je britanski umetnik. Između ostalog, dizajnirao je specijalni set srebrnih novčića sa likom kraljice Elizabete povodom njenog dijamantskog jubileja. „Fizičku“ inspiraciju za skulpturu u Kensingtonu pronašao je u poslednjem periodu Dajaninog života, što se vidi i po njenoj frizuri, izrazu lica i garderobi. Tada je zračila samopouzdanjem.
