Njeni oštroumni komentari i britki osvrti na široki spektar tema, ali specifično na one karakteristične za Njujork, decenijama su nedostižni brojnim drugim novinarima i kolumnistima. Libovic je jedna od onih ličnosti o kojima bi trebalo i našim prostorima više da se govori.
LIBOVIC PRIVATNO
Najponosnija je na svoju privatnu bibliotu kojoj čuva preko 10 hiljada knjiga. Za jedan je intervju ispričala kako zbog količine knjiga često ne može pronaći stan na što joj prijatelji ili agenti za nekretnine savetuju da deo knjiga jednostavno baci ili stavi u neko skladište. Neprihvatljivo. “Ja na to uvek kažem istu stvar: ‘Šta da vam kažem da imam četvoro dece? Da li biste mi rekli ‘ne možeš da priuštiš prostor za njih četvoro, zašto dvoje ne staviš u skladište?’ Tako se osećam u vezi svoje biblioteke.”
Fren Libovic mali je milion puta otkrila da monogamija za nju nikad nije mogla da bude opcija, iako je imala nekoliko veza tokom života. Najduža je veza koju je imala trajala tri godine i nikad nije imala decu.
Poznata je i po svom opiranju tehnologiji pa tako ni danas nema mobilni telefon, intervjue, osim uživo, obavlja preko fiksne linije i društveni je mediji, kao i kompjuteri, ne zanimaju. Kad joj je ćerka prijatelja ponudila da je nauči da koristiti pametan telefon, Libovic je objasnila: “To što nemam te stvari nije slučajnost. Znam da postoje. Isto kao što je slučaj s ne imanjem dece: nije slučajno.”
OD IZBACIVANJA IZ ŠKOLE DO STATUSA IKONE
Rodila se i odrasla u Nju Džersiju, a njena porodica je imala radionicu nameštaja. Ipak, kako je u jednom intervjuu rekla, ‘prednost toga što sam bila rođena pedesetih je da niko od mene nije očekivao da se bavim nameštajem’ odnosno muškim poslom. Odmalena je živela s glavom u knjizi, bila je katastrofalna učenica zbog čega je bila izbačena iz škole zbog čega su je roditelji upisati u privatnu školu. Ali, iz te je pak škole bila izbačena jer je neprestano kršila školska pravila, a čak je i u trećoj školi bila suspendovana.
Na kraju su je roditelji odlučili da je pošalju kod tetke u državi Njujork da bi uskoro i sama odlučila da želi da živi u Njujorku. Nakon što je otac prestao da joj finansira život u Velikoj jabuci, Libovic je odlučila da ostane i da se snalazi kako zna i ume; spavala je u stanovima prijatelja, pisala akademske radove studentima, radila kao vozač taksija i slično. Svakodnevica joj se polako počela menjati kad je krenula da piše za magazin ‘Changes’ o politici i kulturi. U njemu je donosila recenzije knjiga i filmova, a pravi proboj u karijeri doživela je kad ju je u časopis ‘Interview’ doveo umetnik Endi Vorhol.
Libovic je ispričala kako je uskoro prestala da piše za Changes jer se vratila novinarka koju je tamo menjala. U nedostatku posla zamolila je prijatelja da joj dogovori sastanak za pisanje u časopisu ‘Interview.’ Na razgovor je stigla nakon što je Valeri Solanas pucala na Vorhola 1968. godine. Ne znajući da je Vorhol u kancelariji, Libovic je pokucala na vrata, a kad je čula ‘ko je?’, glasno je i šaljivo rekla ‘Valeri Solanas.’ Uprkos tome, Vorhol ju je hteo u timu, a kako je i sama ispričala – samo zato što tada niko nije hteo da piše.
Tako je 70-ih upoznala mnoge ljude iz umetničkih i kulturnih krugova, a pisala je kolumne o filmovima i aktuelnim događajima u svom britkom, sočnom stilu.
NJU JORK I LIBOVIC
Karakteristično za poznatu autorku je njen odnos prema gradu Njujorku u kojem živi više od 40 godina i gotovo sve aspekte društva, politike i života gleda kroz prizmu Njujorka. Istovremeno je najveći fanatik tog velikog grada i njegov najveći kritičar. Javno je često kritikovala gentrifikaciju Njujorka, beskrupuloznost biznismena koji su ga upropastili i sve veći jaz siromašnih i bogatih. Turizam je za Libovic još jedan trn u oku zbog kojeg grad pati njegova kultura, ali i činjenica da zbog istog rastu lanci hotela, a ne stanovi kojih večno manjka u Njujorku.
“Stajala bih na granici Njujorka i govorila: "Možeš da dođeš ovde da živiš, ali ne možeš doći ovde u posetu.”
RADOVI KOJE ČITAMO
Libovic se proslavila i svojim bestsellerima ‘Metropolitan Life’ i ‘Social Studies.’ Prva knjiga donosi duhovite i ironične osvrte na moral, običaje, navike i trendove u Americi, posebno u Njujorku, a satkana je od mnoštva eseja. Još jedna zbirka eseja (Social Studies) slično komentariše ljude, nove ideje te pozitivne i negativne strane sve urbanijeg života. ‘The Fran Lebowitz Reader’ kolekcija je obe zbirke eseja koja je izašla 1994. godine, a koju preporučujemo da pročitate.
