Kada joj je ukraden sav nakit u Londonu, Sofija Loren, izbezumljena od očaja, sedela je na krevetu gledajući u praznu komodu.
Vitorio De Sica, koji je sedeo pored nje, rekao je:
"Dona Sofija, ne plačite uzalud. Nas dvoje smo rođeni u siromaštvu. Mi bar znamo da novac dolazi i odlazi. Pomislite samo koliko se novca izgubi u kazinu."
Glumica je bledo pogledala prijatelja i rekla:
"O čemu to pričaš, Vito? Ne razumem. Ovi dragulji su bili deo mene."
"Sofija, slušaj! Nikad ne plači za nečim što ne može da plače za tobom!"
(Stil.kurir.rs)
