Kurt Kobejn bio je amrički rok i alternativni muzičar, kompozitor i osnivač i frontmen jednog od najlegendarnijih rok bendova u itoriji – Nirvane. Rođen je 20. februara 1967. u Vašingtonu u porodici Vendi i Donalda Kobejna, koja vodi poreklo iz Engleske, Nemačke, Francuske i Irske, a imao je i mlađu sestru.
Čitava Kobejnova porodica bila je umetnički nastrojena, svi ujaci su mu se bavili uspešno muzikom, dok je baka Ajris bila profesionalna slikarka, njegov najvatreniji fan i osoba koja mu je davala vetar u leđa da nastavi da se bavi muzikom i ostvari svoje snove.
Kurt je od malih nogu pokazivao veliki talenat i interesovanje za muziku. Već sa dve godine naučio je da svira klavir, a sa četiri je svirao, pevao i komponovao.
Kada je imao devet godina roditelji su mu se razveli i to je mladog Kurta veoma pogodilo. Dugo se borio sa činjenicom da mu se porodica raspala. Postao je povučen i distanciran, počeo je buntovnički da se ponaša i odbijao je da ide u školu jer ga je bilo sramota "što nema savršenu porodicu".
Ubzo nakon razvoda otac mu se ponovo oženio, a Kurt je, na njegovo razočaranje, otišao da živi sa ocem i novom maćehom. Maćehu je voleo i svedočanstva tvrde da je ona prema njemu imala veoma lep i blagonaklon odnos, ali sve to se promenilo kada je došla prinova. Kada se rodio njegov polubrat Čed Kobejn, Kurt je posato ljubomoran. Majčinska ljubav koju je dobijao od maćehe bila je preusmerena na bebu, bar je Kurt to tako doživeo, i on se osećao kao da ga je ona izneverila. Njihov odnose je zahladneo i postao težak, a Kurt je otvoreno pokazivao da je mrzi.
Sa druge strane, majka Vendi je nakon razvoda ušla u vezu sa nasilnim čovekom, pa je Kurt kao jako mlad prisustvovao scenama nasilja prema svojoj majci i nije mu bilo jasno zašto ona ne želi da ga prijavi, uprkos bolu koji joj nanosi. Taj odnos koji je bio prinuđen da gleda Kurta je frustrirao, pa je i sam počeo da pokazuje znake nasilja, tako što je maltretirao jednog dečaka u školi, nakon čega je završio na terapiji kod psihologa.
S obzirom na okolnosti u kojima je majka živela, preporuka psihologa je bila da se dečak smesti kod oca i tada se majka trajno odrekla starateljstva na mladim Kurtom, a on otišao da trajno živi sa ocem i njegovom novom porodicom. Međutim, ispadi besa i buntovničkog ponašanja nisu se zaustavili, a otac nije imao tolerancije za to, pa je Kurta dao na čuvanje porodici i prijateljima.
U porodici Rid u kojoj je završio susreo sa sa hrišćanstvom, u kome je pronašao neku vrstu trenutnog smiraja i smisla. Međutim, mir nije trajao dugo – u školi se družio sa dečakom koji je bio gej i deca su ga zadirkivala i maltretirala zbog toga, ali je Kurt, umesto da se pobije, što bi učinila većina dećaka, odlučio da se i sam predstavlja kao gej, kako bi ga ostavili na miru. Taj segmen njegovog života imao je dalekosežan impakt, jer od tog momenta nadalje nisu prestajale da kruže spekulacije da je biseksualac, koje su ga pratile i kada je postao slavan.
Kada je bio drugi razred srednje škole vratio se da živi sa majkom, ali ponovo je upadao u nevolje i imao jako loše ocene, pa je došlo do toga da je dve nedelje pred maturu napustio školu, jer nije mogao da maturira. Majka mu je tada postavila ultimatum – da nađe posao ili se iseli. Dve nedelje kasnije Kurt je sa kutijom ličnih stvari napustio majčin dom i uputio se u veliki svet. S obzirom da nije imao gde i od čega da živi, spavao je po kućama svojih prijatelja, rođaka, ponekad krišom u podrumu svoje majke, ali najčešće na ulici.
1986. Kurt nalazi prvi posao i stan, puno je putovao i posećivao rok koncerte širom zemlje, a otprilike u isto vreme zaljubljuje se u Tobi Vejl – devojku koja je bila sušta suprotnost od njega, sve samo ne tradicionalna, koja mu je bila inspiracija za mnoge pesme koje je napisao tada, a i kasnije za Nirvanu.
Za Kurta Kobejna muzičara, možda možemo da zahvalimo njegovom ujaku koji mu je za 14. rođendan kupio gitaru. Neumorno je na gitari vežbao pesme bendova Queen, Led Zeppelin i The Cars, pre nego što je počeo da komponuje svoju muziku. Kuriozitet je da je Kobejn svirao gitaru levom rukom, iako je bio dešnjak.
Tokom srednjoškolskih dana upoznao je Krisa Novoselića, dečaka koji je bio zaljubljenik u pank i takođe talentovan za muziku. Kurt ga je mesecima opsedao idejom da osnuju bend, šaljući mu konstantno demo snimke svojih kompozicija, dok Novoselić na kraju nije prihvatio ponudi i tako je nastala Nirvana. Bendu je kumovao Kobejn, koji je verovao da to ime simbolizuje odlaske u druge dimenzije i osobađa od bola.
Iako se bend borio sa slabim posetama nastupima i time da pronađe odgovarajućeg bubnjara, 1989. izdali su svoj prvi studijski album The Bleach.
Legendarni album Nevermind izlazi dve godine kasnije, 1991. a pesma „Smells Like Teen Spirit“ smešta ih na sam vrh tadašnje grandž scene i donosi im svetsku popularnost. Drugi album grupe Nirvana prodat je u preko 100 miliona primeraka širom sveta. Zahvaljujući uspehu albuma Nevermind, Nirvana je postala zaštitni znak Generacije X, a Kurt Kobejn njen glasnogovornik.
Sa dolaskom velike slave došli su i veliki pritisci, koje je Kurt teško podnosio. Nije uspevao da pomiri popularnost i slavu benda sa emocionalnim „repovima“ iz prošlosti. Počeo je da mrzi svoje fanove koji nisu delili njegove stavove o politici, važnim društvenim temama, a pogotovo one koji nisu bili pobornici prava i sloboda LGBT populacije, što je Kobejn javno i veoma transparentno bio. Bio je veliki protivnik rasizma, homofobije i ograničenja prava na abortus i nije se libio da to kaže javno i bilo gde. Kao podršku LGBT populaciji, Nirvana je održala niz koncerata.
Mržnja prema fanovima, onim lažnim, a zapravo ljudima čije ponašanje i stavove Kurt nikako nije odobravao, kulminirala je kada se dogodilo da su dva fana Nirvane silovala devojku uz muziku pesme "Polly", čime je Kobejn bio zgrožen. Ovaj događaj bio je povod za izdavanje albuma In Utero, koji je objavljen 1993. Bend je sa izlaskom novog albuma održao i kraću turneju, a poslednji koncert održan je u Minhenu 29. maja 1994. godine, nakon čega je Kurt Kobejn izvršio samoubistvo.
Oni koji su ga dobro poznavali kažu da nisu bili iznenađeni njegovim samoubistvom, jer je već nekoliko godina izgledao kao mrtav čovek.
Mrzeo je da bude slavan, smatrao je da je muzika mnogo bitnija od reči i namerno odugovlačio sa pisanjima tekstova, dok bi na koncertima menjao reči pesama u inat publici. Mrzeo je stereotipe i nije to krio. A, nije mogao da sakrije ni tugu i depresiju koju je osećao. Poslednji album koji je izdao – In Utero je jedna vrsta intimne ispovesti o njegovom detinjstvu, razvodu njegovih roditelja, teretu slave koji je osećao i braku sa pevačicom Korni Lav, sa kojom se venčao na Havajim u zelenoj pidžami i u prisustvu osmoro ljudi, a sa kojom je 1992. dobio i ćerku.
Korti i Kurt voleli su iste stvari, istu muziku, način života i ...imali iste poroke. Opijali su se zajedno, drogirali se, išli po klubovima, a u jednom intervjuu Kortni je čak izjavila da je tokom trudnoće uzimala heroin, što je izazvalo buru osuda u javnosti, a slučaj je završio i pred sudom.
Nakon skandala sa upotrebom heroina u trudnoći, Kurt je 1993. priznao da je biseksualac i da se kao mali oblačio u ženske haljine, a svoje ponašanje okarakterisao kao feminizirano, što je donelo novu buru već fragilnoj ličnosti kakva je bila Kurtova. Ispričao je da je još sa 13 godina prvi put probao marihuanu, da je alkohol redovno konzumirao u ogromnim količinama, a da je na to sve došao heroin, najpre rekreativno, a zatim svakodnevno, jer svime time je lečio depresiju koju je osećao godinama.
Zavisnost od heroina počela je duboko da utiče na njegov život i rad još u vreme izdavanja prvog albuma, jer tokom turneja i gostovanja Kurt bi zaspao u emisiji ili zaboravio tekst pesme ili se prosto obeznanio iza bine. Kada je saznao da će postati otac, rešio je da se očisti i skine sa heroina, ali trezvenost nije dugo potrajala i brzo se vratio starim navikama
Od tog trenutka problem sa drogom nastavio je da eskalira, pa je pre jednog nastupa u Njujorku Kurt uzeo prekomernu količinu droge i pao u komu, a Kortni mu je dala narkan (lek protiv predoziranja, koji se inače daje samo u kliničkim uslovima) i on se povratio, ali nedugo zatim usledilo je novo predoziranje, kada je pevač prebačen u bolnicu u Rimu, gde se na oporavku, već sledećeg dana predozirao tabletama za smirenje. Njegova supruga je izjavila da veruje da je to njegov prvi pokušaj samoubista, koji nije uspeo.
Sedamnaest dana kasnije Kurt se zaključao u sobu sa sačmarom i Kortni je bila prinuđena da pozove policiju, koja ga je odvela u ustanovu za odvikavanje iz koje je pobegao nakon nekoliko dana i nikome se nije javio. S obzirom da niko nije znao gde se nalazi, njegova supruga unajmila je privatnog detektiva da ga pronađe.
Beživotno telo Kurta Kobejna pronašao je 8. aprila električar Geri Smit, u njegovoj kući na Lejk Vašington bulevaru u Sijetlu. Smit je najpre mislio da muzičar spava, dok nije ugledao pušku u njegovim ustima. Obdukcijom je utvrđeno da je Kurt umro još 5. aprila i da je njegovo beživotno telo ležalo u kući tri dana pre nego što je pronađeno. Obdukcijom je takođe utvrđen visok nivo dijazepama i heroina u krvi, a njegovo lice je bilo do te mere neprepoznatljivo, jer je pucao sebi u usta, da su morali da ga identifikuju na osnovu otisaka prsta.
Kurt je u oproštajnom pismu koje je ostavio napisao "da više nije osećao uzbuđenje oko stvaranja muzike".
Tokom godina njegova smrt i okolnosti pod kojima je umro poprimile su brojne kontroverze, pa veliki broj ljudi smatra da Kurt nije izvršio samoubistvo, već da je ubijen, a deo sumnje pao je i na njegovu suprugu, jer su postojali navodi da je planirao da napusti i nju i bend.
Prema svedočenju čoveka u dokumentarnom filmu "Kurt i Kortni" iz 1998. supruga frontmena Nirvane mu je, navodno nudila 50.000 dolara da ga ubije.
Teorija zavere vezana za samoubistvo/ubistvo Kurta Kobejna otišla je toliko daleko da je policija u Sijetlu dobijala najmanje jednom nedeljno zahtev da se slučaj ponovo otvori. Ti zahtevi su se intenzivirali kada su pred 20. godišnjicu smrti Kurta Kobejna u javnost dospele slike tela pevača, oproštajnog pisma i drugih detalja sa mesta na kome je Kobejn preminuo.
I pored svih tih "dokaza", tužilaštvo je slučaj i dalje nastvailo da tretira kao samoubistvo i tako je ostalo i do današnjeg dana.
Nakon smrti, Kobejn je zauzeo mesto Elvisa Prislija, kao preminula zvezda koja najviše zarađuje. Prodaja Nirvaninih albuma skočila je destostruko, kao i njihova popularnost.
Posle smrti pevača izašla je knjiga "Come as You Are: The Story of Nirvana", koja se 2006. godine pretvorila i u dokumentarac "Kurt Cobain: About a Son".
Pored te, bjavljeno je i nekoliko drugih knjiga povodom želje obožavalaca i javnosti da se sazna pravi uzrok smrti pevača, budući da mnogi veruju da je zapravo ubijen. Neke od njih su "Who Killed Kurt Cobain?"(Ko je ubio Kurta Kobejna), "Love and Death: The Murder of Kurt Cobain"(Ljubav i smrt: Ubistvo Kurta Kobejna) i druge.
2005. godine snimljen je film "Last Days" inspirisan smrću pevača, a 2009. godine posvećena mu je i knjiga "Grunge is Dead: The Oral History of Seattle Rock Music".
Bend je u aprilu 2014. godine uvršten u Rock and Roll dvoranu slavnih. Magazin "Rolling Stone" ga je proglasio 12. najboljim gitaristom svih vremena. Pored toga, MTV ga je smestio na sedmo mesto lestvice "22 Najbolja glasa u muzici".
Budući da Kurt Kobejn nije sahranjen, već kremiran, a njegov pepeo prosut pored obale reke Viške, te samim tim nema grob, mnogi obožavaoci svake godine obeležavaju njegovu smrt tako što posećuju Vireta park, koji se nalazi u blizini njegove nekadašnje kuće i obalu reke Viške.
(Stil.kurir.rs/izvor:biography.com)
