Princeza, u Rusiji poznata kao kneginja Jelena Petrovna, živela je u veoma burno vreme — doživela je dva balkanska rata, Prvi svetski rat, Februarsku i Oktobarsku revolucija. Ti istorijski događaji ne samo da su se poklopili sa važnim događajima u njenom životu, već su i promenili njihov tok.
Jelena Karađorđević, ćerka kralja Petra I Karađorđevića se 1911. godine udala za kneza Jovana Konstantinoviča, koji je bio jedna od značajnih ličnosti iz dinastije Romanov.
Jelena Karađorđević je bila neobično interesantna ličnost — obrazovana, hrabra, vrlo požrtvovana kako prema Srbiji i interesima Srbije, tako i prema svojoj novoj domovini — Rusiji.
Biografija Jelene Karađorđević je zapravo jedna tragična priča. Rodila se u izgnanstvu — u Crnoj Gori u Rijeci Crnojevića, živela jedno vreme u Švajcarskoj, gde je živeo i njen otac Petar Karađorđević, udala se 1911. i odmah je svojim životom i životom svoje porodice ušla u jednu veliku istorijsku dramu i iz te istorijske drame izašla sa jednom vrlo tužnom sudbinom.
Jelena Karađorđević je stigla u Rusiju kao snaha udata za kneza iz imperatorske porodice u avgustu 1911, a u decembru 1918. godine bila je prinuđena da je napusti pod pritiskom sovjetske vlasti.
Brak je mogao biti politički, a ispostavilo se da je bio iz ljubavi. Njen suprug bio je sin velikog kneza Konstantina Konstantinoviča i velike kneginje Elizabete Mavrikijevne. Brutalno je ubijen u Alapajevsku od strane boljševika 18. jula 1918, dan nakon pogubljenja ruskog cara Nikolaja Drugog i carske porodice u Jekaterinburgu.
Jelena je pratila muža u izgnanastvu. Zatvorena je u Jekaterinburgu, potom je bila nekoliko meseci u zatvoru u Permu, a zatim i u Moskvi — u zatvoru u Kremlju.
Jelena nije znala da je njen muž, koga je jako volela, ubijen. Mislila je da je knez Jovan Konstantinovič uspeo da pobegne iz Alapajevska, da se prebaci u Evropu ili Ameriku, i da je tamo čeka. Upravo ta nada joj je pomogla da prebrodi sva iskušenja zatvora i zatočeništva!
Na kraju, posredovanjem srpske misije u Rusiji, pre svega poslanika Miroslava Spalajkovića, srpskih oficira i norveške misije, koja je zastupala interese Srbije, Jelena je uspela da izađe iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza i da se nastani u Švedskoj.
Međutim, tu nije dugo ostala. Sa sinom Vsevoldom i ćerkom Jekaterinom otišla je u London, gde su se njena deca obrazovala na Oksfordu. Živela je u Londonu uglavnom u hotelima.
Kneginja je uspela da se spase zatvora i preživi progone, izbegne zlu sudbinu Romanovih, ali nikada više nije imala stalno mesto boravka. Do kraja svog života živela je u hotelima. Rešila je da ne gradi dom u koji nikada neće doći njen muž i otac njene dece — Jovan Konstantinovič.
Umrla je u oktobru 1962. na jugu Francuske, ne videvši svoju Srbiju, na neki način zaboravljena od svih, i sahranjena je u Nici.
Bila srpska kraljica, a živela kao seljanka: Bez zemlje i naroda, borila se kao lavica!
