Saša Joksimović postaje sve veće glumačko ime, zasluženo i pošteno. Krupnim koracima ulazi u sve značajnije uloge, iako smo ga gledali u brojnim TV serijama ogromne gledanosti. Klasično lep čovek, diplomirani glumac na FDU, duhovit, šarmantan i zabavan, Saša je takođe odan suprug i otac. Srećan je što radi na zahtevnim projektima, gde može da mašta i osmišljava lik, a da bi to postigao, leđa mu čuva supruga, o kojoj ima reči retke lepote.
Kad sam vas prvi put videla, bili ste student glume, mlad i prelep. Igrali ste glavnu ulogu u predstavi "Mačka na usijanom limenom krovu". Očekivala sam da ćete nastaviti s teškim dramskim ulogama, a igrali ste u lakšim žanrovima naočite i šarmantne mladiće. Kako to?
- Mnogi potcenjuju te naoko lakše žanrove, koji su zapravo fantastično teški. Naravno da izgled utiče na karijeru glumca. Mora da postoji veza između fizičkog i unutrašnjeg, lepote, pa i ružnoće, ako hoćete. Lako je napraviti ulogu lepih likova koji slamaju srca žena. Treba ponekad biti i ružan. Glumili ste u mnogim komercijalnim projektima... - Pa ja samo u takvim igram! (smeh)
Trenutno snimate u film u Vršcu. O kakvom projektu se radi?
- Snimam film "Djeca Kozare", koji režira Lordan Zafranović, po scenariju Arsena Diklića. Veliki je izazov raditi s Lordanom. Nisam bio ni rođen kad je radio svoje velike filmove, tako da sada osetim ogromno poštovanje i zahvalnost što radim s njim. Dovoljno je čuti kako govori, kako daje uputstva. Kad dođem na set i čujem koliko je zadovoljan kako sam uradio jedan kadar, shvatam kakve su razlike u rediteljskom pristupu glumcu. Jako je važno da kroz karijeru menjate reditelje. Što više njih prođe kroz život glumca, on je darovitiji i zanatski bolji. Moja uloga u "Djeci Kozare" biće veliko iznenađenje! Zahvalan sam na njoj jer do sada slične nisam imao. Toliko ću reći.
Ali u seriji "Ravna gora" odigrali ste lik Koče Popovića. Koliko je to bilo zahtevno?
To je bilo sjajno. Krivo mi je što se naglo završilo, ne znam iz kojih razloga. Snimio sam dve epizode, dobio scenario za ostale, ali nije se više radilo. A Koča kao Koča - bio je veliki izazov odglumiti ga. Trebalo je mnogo naučiti o njemu jer je bio svestran čovek, političar i državnik. Kad je neko toliko dubok, onda možete da maštate i radite na liku. Opet je i teško dočarati tu veličinu, voleli ga ili ne.
Da li je film "Toma" prekretnica u vašoj karijeri? Rekli ste da vam je nakon toga sve krenulo.
- Čekao sam tu šansu. A ko čeka - dočeka. Bio sam strpljiv, ponekad i tužan što ne radim koliko treba, ali onda se "otčepilo". Bilo mi je 39 godina kada se to dogodilo. Od korone pa naovamo meni ruže cvetaju u poslu, samo se nadovezuju kontinuiteti u snimanju, predstavama... Kao da čovek režira sopstveni život, tako se meni dešava. Pu-pu, neka se tako i nastavi. A "Toma" je velika, debela grana, krošnja stogodišnjeg hrasta u mojoj karijeri.
Proživeli ste privatno mnoge teške trenutke na emotivnom i finansijskom planu. Sad, kad je sve krenulo na dobro, jesu li vas teški dani ojačali?
- I jesu i nisu. Ojačali su me da steknem samopouzdanje, bez kog je teško raditi. Onda verujete u sebe da je to što radite top, niste pesimista i ne govorite: "Jao, jao, mogao sam ovo bolje da uradim!" Ne, tada kažete sebi: "Dobar si!" S druge strane, ne viđaš svoje najdraže zbog takvog obima posla. To mi je krivo. Ne mogu da balansiram.
Veoma lepo pričate o svojoj supruzi Neveni, ali i ženama uopšte. Pristojno i savremeno doživljavate ulogu žena danas. Da li je na njima veliki teret?
- Uvek lepo govorim o ženama i možda je baš moja žena najoštećenija. S njom provodim najviše vremena, nekad se i posvađamo, a ovamo o ženama lepo pričam. Zbog toga volim iskreno da kažem šta mislim o svojoj supruzi. Zaista je darovita i talentovana na mnogim poljima, ali ja mislim na darovitost u smislu davanja. Ona se toliko daje porodici, tako je stamena supruga i majka da mi je drago što je sa mnom. Jača je od mene, gura me, makar po cenu da sebe malo umori i unazadi. To je žrtva koju jako cenim i poštujem i uvek ću reći da sam ja kriv. Neću dozvoliti da se ona oseća loše i izviniću se ako sam pogrešio. Neprocenjiva je njena uloga u mom životu.
Već ste 22 godine zajedno. Kakav ste muž?
- Ocenio bih sebe visokom ocenom zato što verujem da dobro radim. Nisam savršen, dosta grešim i zbog svog karaktera umem i da povredim one koje najviše volim. Ali mogu da se poboljšam. Ako ste super ili loši, nema vam pomoći. Kad ste super, ne morate da radite na sebi, a kad ste loši, onda ste u kanalu i niste za ovaj svet. Zato treba na sebe gledati s distance, sa obe noge na zemlji, kako biste napredovali kao otac i suprug. Najzad, i kao čovek.
Šta možete da kažete o svom sinu Iliji?
- Ilija ima 14 godina, ide u sedmi razred osnovne škole. Fudbaler je Voždovca, trenira fudbal i visok je 168 centimetara. Sladak je i šarmantan plavušan.
Cela porodica vam je lepa, ali crnomanjasta...
- Povukao na snajku. (smeh)
Kakav odnos imate s roditeljima?
- To je više psihoterapeutsko pitanje. (smeh)
Primenjujete li njihov sistem vaspitanja?
- Drugačije sam vaspitavan, a mnoge su se stvari promenile. Neke nisu postojale u moje vreme, a neke će tek postojati. Ne podležem stereotipima pa da kažem da svoje dete vaspitavam po starom. Život i svet se menjaju, modernizuju, pa takvo mora da bude i vaspitavanje, ali u pravom smeru.
Slobodno vreme često provodite u selu Brezovica kraj Uba, odakle vam je otac. Da li se tamo najbolje odmarate?
- Čim kročim na to tlo, napunim se energijom, kao na punjaču koji odmah skoči u zeleno. Još nisam ni ušao u dvorište, a ne samo da sam pun već počinjem i da se praznim. Sve negativno izbacujem iz sebe kad osetim mirise i zvukove prirode. Ne moram ništa da govorim, mogu samo da ćutim, stojim, hodam, gledam... Uživam u tome. Drago mi je što i moja porodica uživa, možda i više od mene.
Kakvim ljudima volite da ste okruženi, kakvi vam ne prijaju?
- Ne volim kad me ne gledaju u oči dok pričamo, kao da imaju tik u očima. Volim otvorenost, opuštenost, smeh, prihvatanje šale na svoj i tuđ račun. Da nema zamuckivanja i vrdanja levo-desno. Eto, pokušao sam plastično da objasnim. (smeh)
NE PROPUSTITE
Glumac ste, izgled je bitan. Šta radite na tom polju?
- Bogami sam se malo ugojio pre početka snimanja "Djece Kozare". Imao sam 92 kilograma, a sada sam smršao na 81. To je moja stara težina, a sad sebi delujem osušeno! Zbog uloge u filmu sam pristao da smršam i vratio sam se na svoja "fabrička podešavanja". A onda, kad se pogledam, kažem: "Bože, jesi li to ti?!"
Dakle, sve se može kad se hoće?
- Uvek postoji rešenje za svaki problem. Možda ga nema za učestale probleme. Nemojte odustajati i bežati u apatiju, očaj. Gledajte pozitivnije. Ako vam nije dobro, potražite pomoć. Nije sramota reći: "Ne osećam se dobro." Kad to priznate prvo sebi, osećaćete se sjajno. Mnogo je dobar osećaj biti dobro. Ja se sad tako osećam i budite takvi kao ja. Biće vam sve jasno.
Stil.rs/Ljilja Jorgovanović
