Vanja Grbić, naš legendarni odbojkaš, podelio je na svom Fejsbuk profilu priču koja je ganula mnoge. Ovo je njegov status:
"Nakon večere pune emocija sa mojim biolozima iz srednje škole, razredom od pre 30 godina, vratio sam se u Klek da kod mama Dane ostavim neke stvari.
Na stanici u Kleku stajao je momak. Kad mogu, uvek povezem nekog.
Ajde rekoh, tražiš li molbu. Mladić uđe i reče dobro veče.
"Kako se prezivaš?"
"Petrović", kaže.
"Ko ti je otac?"
"Meni je stric Drago..."
U tom trenutku kao da me je neko nožem ubo u srce.
"Čekaj, ti si sin Stevice?"
"Da", reče... Stevice mog preminulog druga iz osnovne škole sa kojim sam razgovarao poslednji put dok mu je žena bila trudna sa ovom momčinom, a on teško oboleo od raka.
"Znaš li ko sam ja", rekoh.
"Znam", reče momak.
"Sećaš li se oca?"
"Pa, ja sam čika Vanja imao godinu i po dana..." I ne baš...
"E, sine... tvoj tata i ja smo odrasli zajedno", rekoh, "Išli smo u isti razred", jedva sam izgovorio...
Momak mi je video suze koje nisam ni pokušao da zadržim. Život je... neumoljiv... a Stevica... bio bi ponosan na sinčinu. Često se pitam o smislu života. I sve više shvatam koliko je važno pomoći onima posle nas da postanu vredni i dostojni svojih predaka...."
Šta smo to uradili sa životom: Imamo velike kuće, a male porodice, mnogo diploma, nimalo znanja!
