Glumica Mirka Vasiljević je po drugi put trudna, a pol deteta, kaže, još uvek ne zna. Beograđanka koja se proslavila ulogom u filmu "Mi nismo anđeli 2" i seriji "Ljubav, navika, panika" provodi vreme sa sinom Andrejom u Beogradu i teško joj pada razdvojenost od partnera Vujadina Savića, koji je zbog fudbalske karijere trenutno u Bordou.
Iako njihov idiličan odnos još nije krunisan brakom, glumica Mirka Vasiljević (22) i njen verenik, sin fudbalske legende duleta Savića, Vujadin Savić (23), sa neizmernom radošću očekuju drugu prinovu. U intervjuu za Story zvezda domaćih filmova, serija i predstava govori o odnosu sa svojim izabranikom, sa kojim je odavno prevazišla sve nesuglasice i izgradila stabilan odnos.
Ima li naznaka kog će pola biti beba? Mediji spekulišu da nosite devojčicu...
"Sa Andrejom se to znalo u četvrtom, petom mesecu jer se on u stomaku tako okrenuo da se videlo kog je pola. U ovoj trudnoći to se još jasno ne pokazuje. Da mi je ovo prva beba, možda bih bila više opterećena time da li ću roditi dečaka ili devojčicu. Ovako sam, međutim, potpuno rasterećena. Ako Andrej dobije brata, to će mi biti već poznata situacija, a ukoliko bude devojčica, to će me jednako usrećiti jer sam navikla na žensku decu u svom okruženju. Jedino ćemo u tom slučaju morati da kupujemo mnogo novih stvari, osim onih belih, koje može da nasledi od Andreja".
Hoće li Vujadin i ovoga puta u porodilištu puštati zvezdaške navijačke pesme?
"Zavisi od njega, ali pretpostavljam kako će želeti da i drugo dete bude naklonjeno Crvenoj zvezdi, jer u njegovoj i našoj porodici to je jedino i moguće".
Da li je druga beba odložila planove o venčanju?
"Ne, jer o venčanju apsolutno ne razmišljam. Možda je to ljudima čudno, ali je tako. Potičem iz patrijarhalne porodice i svi iz moje familije udati su ili oženjeni, ali meni to uopšte nije interesantno. Ne bojim se tog čina, ali ne mislim ni kako će papir nešto značajnije promeniti u mom odnosu sa Vujadinom. Uostalom, u svakoj zemlji gde Vujadin igra, računa se da smo u bračnoj zajednici zato što imamo dete. Da nije tako, verovatno bih imala status njegove devojke ili verenice. Već nas svi posmatraju kao porodicu, a Vujadin je, hvala Bogu, uvek igrao za ozbiljne klubove gde su nam pomagali oko papirologije, prebivališta i slično... Svuda je praksa takva da im mi samo prilažemo dokumentaciju, a oni se bave ostalim detaljima".
Kako podnosite trenutnu razdvojenost od Vujadina?
"Već duže vreme nismo zajedno. Gotovo dva meseca je prošlo otkako je otputovao za Bordo na pripreme. U pripremnom periodu boravio je i u Belgiji, Švajcarskoj, išao je čak i u Afriku... Pošto postoji mogućnost da Vujadin opet promeni klub, Andrej i ja smo za to vreme u Beogradu. To ćemo znati na kraju prelaznog roka, pa čekamo da se negde stacionira i da krenemo kod njega. Veoma teško podnosimo razdvojenost. On prvi put nije sa sinom duže od deset dana i veoma mu je teško što ga nije video puna dva meseca. Andrej se za to vreme dosta promenio, počeo je da radi svašta novo, ali hvala Bogu, svakodnevno komuniciramo sa Vujadinom preko skajpa. Andrej voli da razgovara sa tatom i Vujadin mu svakodnevno prepričava šta je radio na treningu. Naš sin već sada pokazuje ogromno interesovanje za fudbal".
Koliko se Vujadinov i vaš odnos promenio sinovljevim rođenjem?
"Vujadin i ja smo još na početku veze imali iste ciljeve, a to je da nam romansa bude ozbiljna. U emotivni odnos ušli smo sa iskrenim namerama i željom da traje. Imali smo iste ciljeve i zato je naša veza opstala. Bilo je i trenutaka kada se nismo slagali zbog pojedinih stvari, ali nismo se ustezali da rešavamo probleme pa smo vremenom napravili najbitnije kompromise. Važno je da se slažemo oko krupnih stvari, a sitnice se menjaju u hodu. Relativno brzo smo odlučili i da želimo da imamo dete. Srećom, nisam imala problem da ostanem u drugom stanju i tako je na svet došao Andrej. Nakon što se rodio, ništa značajnije nije se promenilo osim što nam je pažnja usmerena na njega uvek kada je budan. Pošto zaspi, Vujadin i ja se posvećujemo jedno drugom: razgovaramo, dogovaramo se i to vreme rezervisano je samo za nas dvoje. Imamo sreće i što Andrej od trećeg meseca spava po čitavu noć. Tada ponekad sedim i gledam kroz prozor, potrebno mi je vreme samo za sebe.
