- Živko Nikolić je od dokumentaraca i kratkih filmova stigao do kultnih ostvarenja poput 'Jovane Lukine' i 'Lepote poroka', uz prepoznatljiv spoj humora, ironije i društvene kritike.
- Iza uspeha je stajao težak život: poslednjih godina nije imao uslove za rad, a preminuo je 2001. u Beogradu, u 59. godini.
Živko Nikolić rođen je 20. novembra 1941. godine u Ozrinićima, nedaleko od Nikšića. Odrastao je u kraju koji će kasnije postati najvažniji izvor njegove umetničke inspiracije. Crnogorski kamen, surovi pejzaži, zatvorene sredine, patrijarhalni običaji i ljudi čije su sudbine često bile određene pravilima zajednice postali su prepoznatljivi elementi njegovog filmskog sveta.
Još tokom školovanja pokazivao je interesovanje za umetnost. Pohađao je umetničku školu u Herceg Novom, a potom je nastavio obrazovanje na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je najpre studirao glumu, a zatim se opredelio za režiju. Njegov filmski rad počeo je krajem šezdesetih godina, kada je snimao dokumentarne i kratkometražne filmove.
Već prvim ostvarenjima pokazao je da ga ne zanimaju samo događaji i ljudi koje kamera beleži, već i ono što se krije iza njihovih postupaka. Njegovi dokumentarci često su polazili od stvarnih životnih situacija, ali su kroz pažljivo odabrane kadrove, tišinu i upečatljive slike dobijali šire, gotovo poetsko značenje.
Među njegovim ranim ostvarenjima izdvajaju se "Ždrijelo", "Polaznik", "Bauk", "Marko Perov", "Prozor", "Ine", "Ane" i "Graditelj". Za pojedine filmove osvajao je značajna priznanja, među kojima su Srebrna i Zlatna medalja na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, kao i Srebrni zmaj u Krakovu.
Filmovi koji su razotkrivali lice društva
Godine 1977. snimio je svoj prvi dugometražni igrani film "Beštije", a zatim su usledila ostvarenja "Jovana Lukina", "Smrt gospodina Goluže" i "Čudo neviđeno". Njegov rediteljski rukopis postajao je sve prepoznatljiviji: umeo je da spoji humor, ironiju, grotesku i tragediju, dok je iza naizgled jednostavnih priča otkrivao duboke društvene probleme.
Film "Jovana Lukina" iz 1979. godine posebno se izdvojio po snažnom ženskom liku koji tumači Merima Isaković. Kroz sudbinu žene koja se sukobljava sa sredinom u kojoj živi, Nikolić je prikazao položaj pojedinca u zajednici koja ne ostavlja mnogo prostora za slobodu i lični izbor.
Veliki uspeh ostvario je i filmom "Čudo neviđeno" iz 1984. godine, za koji je dobio Srebrnu nagradu na festivalu u Moskvi. Dve godine kasnije snimio je "Lepotu poroka", jedno od najpoznatijih ostvarenja jugoslovenske kinematografije.
U tom filmu, kroz dolazak ljudi iz tradicionalne sredine u nudistički kamp na primorju, suprotstavio je dva sveta i pokazao koliko se društvene norme, seksualnost i sloboda razlikuju od onoga što pojedinac zaista oseća. Film je otvorio brojne teme o kojima se tada nije često govorilo na domaćem filmu, a pojedine scene izazvale su veliku pažnju publike.
Nikolić je nastavio da istražuje ljudsku prirodu u ostvarenjima "U ime naroda" i "Iskušavanje đavola", dok je televizijsku publiku osvojio serijom "Đekna još nije umrla, a ka' će ne znamo". Njegov humor bio je specifičan, često gorak, a likovi su istovremeno izazivali smeh i nelagodu jer su predstavljali prepoznatljive osobine društva.
Živko Nikolić i glumice: Mira Furlan govorila o scenama koje su ostale upamćene
Jedan od razloga zbog kojih se o Nikolićevim filmovima i danas govori jesu upečatljive ženske uloge i scene koje su u vreme njihovog nastanka pomerale granice tadašnje jugoslovenske kinematografije.
Mira Furlan ostala je posebno upamćena po ulozi u "Lepoti poroka", u kojem je tumačila ženu koja se suočava sa potpuno drugačijim pogledom na telo, seksualnost i slobodu. Njene scene u nudističkom kampu izazvale su veliko interesovanje, ali je glumica kasnije objasnila da nije bila naročito oduševljena načinom na koji se govorilo o navodnoj revolucionarnosti takvih prizora.
"To se kaže? Nikad tako nešto nisam čula, ni tada ni kasnije. Naši domaći režiseri nisu znali šta da rade sa glumicama osim da ih skidaju. Tako da to nije bila neka naročita novina. Nisam sigurna da li je iko i primetio razliku između uobičajenog bezrazložnog, voajerskog, prostačkog, eksploatatorskog seksualizaranja žena na našem filmu od Živkovog pokušaja da u ovom filmu progovori iz pozicije žene kao potpunog outsajdera u društvu", govorila je Mira Furlan.
Upravo je ta razlika bila važna za razumevanje Nikolićevog pristupa. Njegove scene nisu uvek bile prijatne za gledanje, ali su često imale određenu funkciju u priči: kroz žensko telo, ponašanje i reakcije okoline prikazivao je društvo koje ženu posmatra, procenjuje i ograničava.
Glumica Savina Geršak takođe je ostala snažno povezana sa njegovim filmovima. Iako je u svet glume ušla gotovo slučajno, bez prethodnog iskustva, Nikolić je u njoj prepoznao ono što je tražio za svoje junakinje. Igrala je u "Smrti gospodina Goluže", "Čudu neviđenom" i "U ime naroda", a publika je pamti i po upečatljivim scenama u kojima se pojavljivala naga.
Godinama kasnije, u razgovoru za "Vijesti", govorila je o velikom poverenju koje je imala u reditelja.
"Ja sam imala potpuno pouzdanje u Živka, on me je vodio kao marionetu, bilo koja uloga sa njegovom režijom bila je uloga za mene."
Opisala je i njegov način rada, ističući da je bio tih, ali veoma pažljiv, da je sve primećivao i da je već prilikom izbora glumca znao šta želi da dobije od njega. Posebno je pamtila njegov pogled i sposobnost da prepozna ono što glumac možda ni sam nije znao da poseduje.
Savina je kasnije napustila glumu, završila studije psihologije i godinama živela u Rimu, gde je radila kao psihoterapeut.
Mira Banjac pamtila ga je kao tihog i posvećenog reditelja
O Nikolićevom radu sa glumcima govorila je i Mira Banjac, koja je igrala u "Lepoti poroka". U intervjuu za N1 istakla je da je bio izuzetno posvećen, da je imao jasnu viziju i da je na snimanje dolazio spreman.
"Živko Nikolić je u mojoj karijeri crvenim slovima zapisan, izuzetan čovek, jedan posvećeni čovek, čovek esteta, on je i likovnjak, kad izađe na snimanje, on zna sve, on je gotov. Tako je bio tih čovek, kad kaže primedbu, to ne čuje ni kolega do vas."
Mira Banjac je ispričala i da su ona i Mira Furlan tokom snimanja bile smeštene u susednim bungalovima, kao i da su imale lepe uslove za rad. Njeno sećanje na Nikolića nije bilo vezano samo za film, već i za njegovu posvećenost umetnosti i odnos prema ljudima sa kojima je sarađivao.
Ljubav sa Vesnom Pećanac bila je njegov najvažniji životni oslonac
Pored filmova, važan deo Nikolićeve životne priče bila je glumica Vesna Pećanac, njegova supruga i umetnička saputnica. Njihov brak bio je obeležen bliskošću, zajedničkim radom i životom koji nije uvek bio lak, naročito u godinama kada je reditelj sve teže dolazio do novih projekata.
Vesna je igrala u nekim od njegovih najpoznatijih ostvarenja, a publika je pamti i kao Jeku iz serije „Đekna još nije umrla, a ka' će ne znamo“. Njihova saradnja na filmu bila je samo jedan deo odnosa koji su gradili. U intervjuima nakon njegove smrti govorila je da su bili nerazdvojni i da su se međusobno dopunjavali.
"Život sa Živkom je bio kao bajka", rekla je u razgovoru za podgorički "Standard" 2018. godine.
Ipak, iza te rečenice krila se i velika tuga. Nikolić je, prema njenim rečima, bio tih, nenametljiv i posvećen umetnosti, ali nije umeo da se izbori za sopstveni materijalni položaj. Njegova porodica živela je skromno, a u poslednjim godinama njegove karijere situacija je postajala sve teža.
Poslednje godine: Holivudski planovi, siromaštvo i zatvorena vrata
Krajem osamdesetih godina Nikolić je sve teže dolazio do prilike da snima. Iako su njegova ostvarenja bila nagrađivana i prepoznata, u domaćoj sredini nije uspevao da obezbedi novac za nove projekte.
Jedan od njegovih velikih planova bio je film "Ukleti brod", koji je trebalo da snimi u Sjedinjenim Američkim Državama. Projekat je imao ambicioznu priču o crnogorskim iseljenicima koji u Americi nastavljaju da žive po pravilima starog zavičaja. Prema pisanju medija, u realizaciji je trebalo da pomogne i košarkaš Vlade Divac, a za jednu od uloga bio je zainteresovan i glumac Dastin Hofman. Ipak, film nije snimljen.
Nikolić je sa starijim sinom Lukom otišao u Ameriku, dok su Vesna i mlađi sin Petar ostali da ih čekaju. Pokušaj da se otvore vrata Holivuda nije doneo očekivani rezultat, a porodica se na kraju vratila.
Vesna je kasnije govorila da njen suprug nije snimao od svoje 49. godine, iako je imao značajne uspehe i priznanja. Prema njenom svedočenju, porodica je u jednom periodu jedva sastavljala kraj s krajem, ali Živko nije želeo da se žali niti da od drugih traži pomoć.
Njegova supruga opisivala ga je kao sanjara koji je živeo za umetnost, često na štetu sopstvene sigurnosti. Bio je čovek koji je radije prihvatao da radi na filmu nego da razmišlja o tome kako će od tog posla živeti.
Živko Nikolić preminuo je 17. avgusta 2001. godine u Beogradu, u 59. godini. Sahranjen je u rodnim Ozrinićima, gde je, prema sećanju njegove supruge, i želeo da počiva, među svojim najmilijima.
Kako danas živi njegova udovica Vesna Pećanac?
Posle Živkove smrti, Vesna Pećanac prošla je kroz veoma težak period. Gubitak supruga, a potom i roditelja, ostavio je dubok trag na nju. U jednom intervjuu priznala je da je nakon njegove smrti pala u depresiju i da dugo nije mogla da se vrati glumi.
"Nisam mogla da igram, mnogo sam bila besna i mnogo sam patila", govorila je 2018. godine, prisećajući se vremena nakon njegove smrti.
Uprkos svemu, uspela je da se vrati profesiji i napisala je i režirala monodramu "O, kakav divan dan!". U kasnijim godinama uglavnom se povukla iz javnosti, ali nije potpuno nestala sa scene. U septembru 2024. pojavila se na premijeri serije "Nobelovac", u kojoj je imala epizodnu ulogu.
Mediji su tokom 2025. ponovo pisali o njenim teškim životnim okolnostima. Objavljeno je da se hranila u narodnoj kuhinji i da je živela sa veoma skromnim primanjima. U razgovorima koji su preneti u javnosti govorila je o godinama nemaštine, gladi i problemima sa kojima se suočavala nakon smrti supruga.
Ono što je poznato jeste da se poslednjih godina retko pojavljuje u javnosti i da je, uprkos teškim okolnostima, povremeno prihvatala glumačke angažmane.
Vesna je u intervjuima više puta pokazala koliko joj je suprug i dalje važan. Čak i mnogo godina nakon njegove smrti govorila je o njemu sa nežnošću, kao o čoveku sa kojim je delila gotovo sve.
Živko Nikolić iza sebe je ostavio oko četrdeset igranih i dokumentarnih filmova, ali i umetnički svet koji je teško moguće ponoviti. Njegovi filmovi danas se posmatraju kao važan deo jugoslovenske i crnogorske kinematografije, dok priča o njegovom životu ostaje i podsećanje na paradoks umetnika koji je ostavio velika dela, a za života često nije imao ni osnovne uslove za stvaranje.
