Tokom života na duši je nosio veliki greh pa oboleo od raka: Umro je u velikim mukama, a samo jedan kolega mu došao na sahranu

Vladimir Savčić Čobi bio je jedno od najprepoznatljivijih lica jugoslovenske muzičke scene. Kao pevač grupe Pro arte, tokom sedamdesetih godina stekao je ogromnu popularnost širom tadašnje Jugoslavije, a njegovo ime se više puta našlo na vrhu izbora za najboljeg pevača.

Pevač čiji je osmeh postao njegov zaštitni znak

U vreme kada je Pro arte bio među najpopularnijim sastavima na prostoru Jugoslavije, Čobi je postao jedan od pevača čije je ime publika vezivala za vedrinu, energiju i dobru zabavu.

Njegov izgled, ponašanje i neposrednost izdvajali su ga od mnogih tadašnjih zvezda, a njegovu pojavu Pera Luković je, godinama kasnije, opisao na upečatljiv način u knjizi "Bolja prošlost":

"Prirodno popunjen, večito raspoložen i nasmejan, Čobi je bio simbol veselog socijalističkog poretka, koji nije mario za pesimizam - imalo je šta da se jede i da se pije, love je bilo ko salate, građanstvo se čak smejalo na ulicama, a ploče se štancovale bez predaha u tri smene!“ U knjizi proročkog naslova "Bolja prošlost" ovako je pre četvrt veka Pera Luković pisao o zvezdi koja, na prvi pogled, nije imala ništa što se smatra uslovom za takav status.

Iza tog vedrog javnog lika, međutim, stajala je porodica koja se tokom njegovog detinjstva često selila.

Odrastao u porodici vojnog lica

Čobijev otac, poreklom sa Sokoca, bio je vojno lice, zbog čega je porodica Savčić tokom njegovog odrastanja menjala mesta boravka širom Jugoslavije.

Na kraju su se doselili u Sarajevo, gde je Čobi napravio prve ozbiljne korake u muzici. Upravo će taj grad postati jedno od najvažnijih mesta u njegovom životu, kako profesionalno tako i privatno.

Početkom devedesetih, međutim, život se promenio iz korena. Zbog ratnih dešavanja i raspada Jugoslavije, 1992. godine napustio je Sarajevo i preselio se u Beograd.

U tom periodu iza sebe je već imao ogromnu popularnost i status pevača kojeg je publika širom Balkana volela. Ipak, ubrzo je doneo odluku koja je iznenadila mnoge – povukao se iz javnosti.

Ljubav iz gimnazijskih dana postala je njegov životni oslonac

Razlog za povlačenje bio je bolan. Njegova supruga Mirjana suočila se sa teškom dijagnozom – tumorom na mozgu.

Čobi je svoju suprugu poznavao još iz mladosti i jednom prilikom je otvoreno govorio o tome kako je njihova ljubavna priča zapravo počela.

- U prvom razredu gimnazije sam se zaljubio u svoju suprugu sa kojom sam ostao do kraja, dok, nažalost, ona nije preminula. A kako je sve počelo s mojom Mirjanom... Ja sam u stvari išao kod moje buduće supruge da joj ugovorim sastanak s mojim kumom. Ali nisam ugovorio njemu, nego sebi. Moja supruga mi se sviđala odranije, ali nisam imao šanse. Bio sam joj dosadan. Iskoristio sam priliku i sebi ugovorio sastanak. Godinu dana sam se mučio da pridobijem moju Mirjanu. Kada sam je osvojio, usledilo je "Bio si uporan kao mazga". Ali, kada vam je do nekog stalo, ne treba se predati. Ni za ljubav, ni za posao. Treba biti uporan za sve — rekao je Čobi jednom prilikom.

Njihova veza prošla je kroz brojne izazove, a Čobi nikada nije pokušavao da predstavi njihov brak kao savršen. Govorio je i o sopstvenim greškama i priznao da tokom braka nije uvek bio veran.

"Ja znam šta ti radiš, ali da moje uši ne čuju"

Čobi je otvoreno priznavao da je tokom godina bilo i ljubavnih avantura, ali je isticao da je njegova porodica za njega ipak ostala najvažnija.

- A, bilo je tu i nekih mojih švrljanja. Ipak, nije bilo tako strašno jer sam ja uvek gledao da moja porodica ostane na okupu. Praštala mi je ona... Govorila je "Ja znam šta ti radiš, ali da moje uši ne čuju i da moje oči ne vide". Taj naš pevački poziv je takav, ne pravdam se, ali ja idem u kafanu, ne idem u crkvu — ispričao je pevač u jednom intervjuu.

U toj rečenici možda se najbolje vidi koliko je njihov odnos bio složen, ali i koliko je dugo trajao. Mirjana je bila deo njegovog života od tinejdžerskih dana, a njihova zajednička priča završila se tek njenom smrću.

Njena bolest promenila je sve

Mirjanina borba sa tumorom na mozgu postepeno je potisnula sve drugo u drugi plan. Čovek koji je godinama bio naviknut na reflektore, koncerte i publiku povukao se i posvetio porodici.

Kada je ostao bez supruge, Čobi je govorio da je to bio najteži trenutak koji je do tada doživeo.

- Pre tri godine moja supruga Mirjana je preminula, to je bio najteži trenutak u mom životu. Bolovala je od tumora na mozgu, nažalost, nije bilo spasa. Uz decu sam uspeo da prebrodim dubok bol, sa kojim ću živeti do kraja života. Bilo je teško... — priznao je pevač.

Gubitak osobe sa kojom je proveo najveći deo života ostavio je duboku prazninu. Međutim, upravo tada Čobi se suočio i sa sopstvenom velikom zdravstvenom borbom.

Kada je i sam dobio dijagnozu raka

Nedugo nakon porodične tragedije, Čobi je saznao da i sam boluje od teške bolesti – dijagnostikovan mu je rak debelog creva.

U javnosti se tada sve ređe pojavljivao, a njegovo odsustvo sa scene bilo je posledica zdravstvenih problema i potrebe da se posveti lečenju.

Ipak, u prvim godinama borbe pokušavao je da zadrži optimizam i veru da će uspeti da pobedi bolest.

- Nedavno sam i sam imao ozbiljnijih zdravstvenih problema. Zbog toga me nije bilo jedno vreme. Uz pomoć mojih najbližih, koji su uvek bili uz mene u teškim momentima, naoružan dobrom voljom i pozitivnom energijom uspeo sam da pobedim bolest — ispričao je Čobi.

Ipak, bolest se pokazala upornijom nego što se u početku činilo.

Sedam godina borbe završilo se u Beogradu

Čobi se sa karcinomom borio punih sedam godina. Tokom tog perioda najveću podršku pronalazio je u porodici i ljudima koji su mu bili najbliži.

Poslednje dane proveo je daleko od scene koja ga je nekada toliko volela. Preminuo je 20. marta 2009. godine u ranim jutarnjim satima, u Kliničko-bolničkom centru u Beogradu.

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Njegov dugogodišnji prijatelj i saradnik Kemal Monteno prisećao se sahrane i atmosfere koja je vladala tog dana:

"Sećam se i Čobijeve sahrane. Rođen je u Nišu, od 1992. živeo u Beogradu, ali je najveći deo života proveo u Sarajevu. Došla je cela raja: Brega, Gane, Raka Marić, ja, Boris Novković, Čolin brat… A od 30.000 beogradskih pevača, jedini je bio veliki gospodin Đorđe Marjanović – i to jedva, jer je bio šlogiran. E to vam govori sve."

Za sobom je ostavio pesme, uspomene jedne generacije i priču o čoveku čiji je život počeo u vojničkoj porodici, nastavio se kroz ogromnu muzičku slavu, a završio dugom i teškom borbom sa bolešću. Ipak, kada se govori o Čobiju, iza njegovih hitova i popularnosti ostaje još nešto – priča o ljubavi koja je počela još u gimnazijskim danima, trajala decenijama i zauvek promenila njegov život kada je ostao bez žene koju je nazivao svojom Mirjanom.