- Rani život najpopularnije kantri pevačice
- Oproštaj postao najlepša ljubavna pesma
- Pesme koje su definisale njenu karijeru
- Poslednje godine ispunjene tugom
Doli Parton, jedna od najvoljenijih američkih pevačica, tekstopisaca, glumica i humanitarki, preminula je 25. avgusta 2026. godine u 80. godini. Vest o njenoj smrti potvrdila je porodica, a prema dosadašnjim informacijama, Parton je mirno preminula u Nešvilu. Uzrok smrti za sada nije saopšten.
Pevačica je nedavno govorila o svom lošem zdravstvenom stanju, ali nije pokazivala znakove stajanja sa karijerom. Međutim, kada joj je suprug preminuo u martu prošle godine krenula je prema njenim rečima da se priprema za poslednje dane.
Rani život najpopularnije kantri pevačice
Doli Rebeka Parton rođena je 19. januara 1946. godine u Tenesiju, kao četvrto od 12 dece u siromašnoj porodici. Odrasla je u skromnoj brvnari u planinama Smokija, bez luksuza koji će kasnije postati sastavni deo njenog javnog imidža.
Ipak, u toj kući muzike nije nedostajalo. Pevala je u crkvi, nastupala na lokalnom radiju i televiziji, a prve pesme počela je da piše još kao dete. Prema njenim kasnijim sećanjima, upravo je majka imala veliki uticaj na njenu ljubav prema muzici i pripovedanju.
Sa samo 13 godina prvi put je nastupila u čuvenom Grand Ole Opryju, gde ju je predstavio Džoni Keš. Nakon završetka srednje škole 1964. godine, praktično odmah se preselila u Nešvil, odlučna da od muzike napravi životni poziv.
U početku je više uspeha imala kao autorka nego kao izvođač. Pisala je pesme za druge, a velika prekretnica stigla je kada je postala deo televizijske emisije Portera Vagonera. Njihova profesionalna saradnja učinila ju je poznatom širom zemlje, ali je Parton ubrzo shvatila da mora da izgradi sopstveni put.
Oproštaj postao najlepša ljubavna pesma
Jedna od najpoznatijih pesama koje je ikada napisala, „I Will Always Love You“, nastala je upravo u periodu kada je odlučila da se profesionalno raziđe sa Vagonerom.
Iako se danas pesma često doživljava kao univerzalna ljubavna balada, njena prvobitna priča bila je drugačija. Parton ju je napisala kao oproštaj od svog mentora i menadžera, a sama ju je objavila 1974. godine. Pesma je tada stigla do vrha američke kantri liste.
Decenijama kasnije, Vitni Hjuston ju je pretvorila u globalni fenomen kada ju je snimila za film „The Bodyguard“. Verzija iz 1992. godine postala je jedan od najvećih hitova u istoriji popularne muzike.
Zanimljivo je da je još pre Hjustonove verzije i Elvis Prisli pokazao interesovanje za pesmu. Parton je kasnije pričala da je to bila ogromna prilika, ali da je odbila zahtev da ustupi polovinu autorskih prava.
„Naravno, plakala sam celu noć zbog toga“, rekla je Parton o toj odluci u citatu koji prenosi dostavljeni materijal, a koji se u izvornom tekstu pripisuje njenom ranijem intervjuu.
Ispostavilo se da je odluka bila jedna od najvažnijih u njenoj karijeri. Sačuvala je vlasništvo nad svojim autorskim radom i kasnije ostvarila ogromnu korist od uspeha pesme.
Ako je „I Will Always Love You“ pokazala koliko snažna može biti jednostavna emocija, „Jolene“ je pokazala Partoninu sposobnost da od svakodnevne priče napravi dramu koju razume ceo svet.
Pesme koje su definisale njenu karijeru
„Jolene“, „9 to 5“, „Coat of Many Colors“ i brojni drugi hitovi učvrstili su njen status jedne od najvažnijih autorki američke muzike. Njene pesme često su govorile o siromaštvu, ljubavi, radu, porodici, gubitku i ženskoj nezavisnosti.
Upravo je ta sposobnost da sopstvene emocije i iskustva pretvori u priče bila jedna od tajni njenog dugog uspeha.
Kroz program Dolly Parton's Imagination Library, pokrenut 1995. godine, Parton je omogućila da deca dobijaju knjige besplatno, sa ciljem podsticanja ranog čitanja i ljubavi prema književnosti. Program se tokom godina proširio daleko izvan Tenesija i prerastao u jedan od njenih najznačajnijih humanitarnih projekata.
Pomagala je i u drugim krizama, uključujući zajednice pogođene požarima u Tenesiju, a 2020. godine donirala je milion dolara
Zbog toga je njen uticaj odavno prevazišao muziku. Parton je postala simbol američke kulture, ali i osoba koju su mnogi cenili upravo zato što je svoj uspeh koristila da pomogne drugima.
Poslednje godine obeležile su zdravstvene tegobe i veliki gubitak
U poslednjoj godini života Parton je prolazila kroz težak period. Njen suprug Karl Tomas Din, sa kojim je bila u braku gotovo šest decenija, preminuo je u martu 2025. godine u 82. godini. Njegova smrt duboko ju je pogodila.
U avgustu 2026. godine Parton je javno govorila o zdravstvenim problemima i priznala da je prethodni period bio težak. Samo nekoliko dana pre smrti govorila je da se još oporavlja, ali i da nastavlja da radi.
„I dalje se lečim, ali i dalje radim“, rekla je tada.
U isto vreme pripremala je nove projekte, među kojima su bili muzej posvećen njenom životu u Nešvilu, novi hotel i drugi poslovni poduhvati. Njena ambicija, čini se, nije jenjavala ni u 80. godini.
