Do kraja života patio je za Natašom, a pristao da joj bude kum na venčanju: Kad je saznao kako je umrla u 43. godini, sve u njemu se slomilo

"Sa slavom treba biti oprezan - u njoj leži mrak", govorio je Robert Redford, ali mrak u njegovo srce donela je čuvena glumica Natali Vud. Svoju karijeru je započeo upravo zahvaljujući tragično nastradaloj gumici. Da li su bili u romantičnoj vezi ili prijatelji do danas nije poznato, ali u jednom dokumentarnom filmu sam Robert ispričao da mu je dan kada je Natali poginula bio jedan od najtežih u životu.

Redford, vrhunski sportista, maturant i, da, zlatni dečak iz maturskog razreda, bio je na dužnosti kao školski stražar, stojeći na straži na jednom od ulaza u auditorijum, kada je Vud, zakasnivši na registraciju, dotrčala do njega, moleći da je puste unutra. Redford je ćutao.

Kako je ispričao Suzan Finstad koja je radila biografiju Natali Vud: „Bilo je oko četiri ili pet vrata koja su išla celom dužinom ovalnog auditorijuma, a svaka vrata su imala abecedni redosled iznad njih - od A do F, od G do L... Svi smo bili spremni da zatvorimo vrata, a ta mala devojčica je dotrčala dole - sićušno stvorenje - i htela je da uđe na vrata“, objašnjavao je Retford:

"A ja sam se ponašao kao potpuni kreten. Rekao sam: „Čekaj. Kako se zoveš?“ Nisam imao pojma ko je ona... Rekao sam: „Čekaj, gde ideš?“ — zadirkivao sam je.“

Redford nije hteo da odustane, poslao je na drugu stranu auditorijuma. U međuvremenu, drugi student, koji je stajao sa Redfordom, prepoznao je filmsku zvezdu i tiho se iznervirao. Vudi, pomalo ljuta, nazvao je Redfordom pogrdnim imenom i otišla.

Susret posle 10 godina

Njih dvoje se se sreli tek nakon 10 godina, kada su Vud i njen kolega (i tadašnji dečko) iz serije „ Sjaj u travi “ Voren Biti svratili iza scene da se upoznaju sa Redfordom, nakon što su gledali njegov nastup u brodvejskoj predstavi u nedelju u Njujorku. (Vud je tvrdila da se ne seća odbijanja u srednjoj školi.)

Redford, koji je sticao ime kao mladi glumac u usponu, već neko vreme je bio na radaru Vudove, i ona je ubedila šefove studija da ga angažuju za ulogu koja je pokrenula njegovu filmsku karijeru, igrajući filmsku zvezdu u filmu „ Inside Daisy Clover iz 1964. godine.

Njih dvoje su se složili tokom snimanja i postali su veoma dobri prijatelji.

„Mislim da je Natali, ispod svega, bila veoma slatka, istinski prizemna osoba koju je pomalo obojio iskrivljeni život zvezde u tako ranom dobu“, rekao je Redford godinama kasnije

. „Ali ona sama, kao ljudsko biće, sijala je kroz to. Bila je prava osoba. I ja sam na to reagovao“, priznao je svojevremeno Robert Redford.

Njih dvoje su se ponovo udružili u filmu „This Property Is Condemned“ iz 1966. godine.

Bio je Natali kum na venčanju

Robert Redford je bio kum na venčanju Nataše Vud i Ričarda Gregsona 30. maja 1969. godine. Ovo kumstvo nije bilo samo formalno – ono je odražavalo duboko prijateljstvo koje je izraslo između njih dvoje tokom zajedničkog rada na filmu Inside Daisy Clover 1965. godine. Njihovo prijateljstvo bilo je vrlo blisko i uzajamno poštovano.

Venčanje je održano u Los Anđelesu, u crkvi posvećenoj Presvetoj Bogorodici, u rusko-pravoslavnoj tradiciji, s obzirom na rusko poreklo Nataše Vud, kako joj je bilo pravo ime. Pored Redforda, među zvanicama su bili i njena sestra Lana Vud. Ovo je bilo drugo venčanje za oboje; Nataša je prethodno bila u braku s glumcem Robertom Vagnerom.

Vud se takođe pojavila u političkoj drami „ The Candidate“ iz 1972. godine, i to na Robertovu molbu, ubrzo nakon toga izgubili kontakt. Njihov poslednji susret bio je 1980. godine kada je Redford pokušavao da dobije glumačku postavu za svoj rediteljski debi, potresnu dramu „Ordinary People“ , o porodici koju je rastrgla smrt mladog sina.

Natali, čija je karijera do tada utihnula, žudela je za ulogom hladne, distancirane majke (koja će na kraju pripasti Meri Tajler Mur), ali Redford nije mislio da je ona prava za tu ulogu.

Samo godinu dana kasnije, 29. novembra 1981. godine, Vud se udavila kod obale Kataline. Redford je bio slomljenog srca. Ne samo da je izuzetno voleo Natali- bio je zahvalan glumici što mu je pružila veliku šansu i pokrenula karijeru koja traje do danas.

Splet ne tako lepih životnih okolnosti doveo ga je do glume

Robert Redford rođen je 18. avgusta 1936. godine u sunčanoj Santa Moniki. Odrastao je bezbrižno i pomalo razmaženo, uživajući u detinjstvu. U srednjoj školi blistao je na bejzbol terenu i zahvaljujući tome dobio stipendiju za Univerzitet u Koloradu.

Ali život mu je rano pokazao koliko može biti surov – posle smrti bake i perioda buntovnog ponašanja izgubio je stipendiju. Tada se okrenuo umetnosti i upisao studije slikarstva u Bruklinu, a zatim otputovao u Evropu kako bi se posvetio slikarstvu i potrazi za sobom.

Po povratku iz Evrope, Redford se nastanio u Njujorku i upisao Američku akademiju dramskih umetnosti. Najpre je učio pozorišni dizajn, ali ga je scena brzo privukla – počeo je da dobija male uloge u televizijskim serijama, a već 1962. bio je nominovan za nagradu Emi za najbolju sporednu ulogu.

Njegov dečački izgled i plave oči učinili su ga medijskom senzacijom, nazivajući ga „plavookim lepotanom“ i „muškom starletom“. To ga je iritiralo, jer je želeo da bude shvaćen kao ozbiljan glumac.

Uspon ka glumačkom vrhu
Krajem šezdesetih odbio je ulogu u filmu „Ko se boji Virdžinije Vulf“, ali je prihvatio da igra uz Pola Njumena u filmu „Buč Kasidi i Sandens Kid“. Film je postao klasik i Redfordu otvorio vrata Holivuda.

Sedamdesetih godina nizali su se filmovi koji su ga učvrstili kao jednog od najvažnijih glumaca generacije – „Džeremaja Džonson“, „Žaoka“, romansa „Takvi kakvi smo“ uz Barbaru Strejsend, zatim „Svi predsednikovi ljudi“, „Tri Kondorova dana“, „Veliki Getsbi“. Svaki od njih dodavao je sloj njegovoj glumačkoj legendi.

Obožavao je umetnost i veliki deo bogatstva je tu ulagao

Redford nije samo zarađivao – ulagao je. Posle zarade od filma „Buč Kasidi i Sandens Kid“ otvorio je ski-centar „Timphejven“ u Provu, koji je kasnije postao „Odmaralište Sandens“. Tu je stvorio Sandens institut, festival, katalog i televizijski kanal – ceo univerzum posvećen nezavisnim autorima i mladim rediteljima.

Sandens festival postao je najvažniji američki festival nezavisnog filma i lansirao karijere Kventina Tarantina, Pola Tomasa Andersona i Darena Aronofskog.

Prva Robertova supruga i bol koja je trajala 64 godine

Sa svojom prvom suprugom Lolom van Vagenen imao je četvoro dece – Skota, Šonu, Džejmsa i Ejmi. Nažalost, dva sina su mu preminula, a njegova deca i unuci nastavili su da slede njegove umetničke i aktivističke korake

Prošlo je mnogo vremena pre nego što je Robert javno progovorio o Skotovoj smrti, ali posle 52 godine je otvoreno progovorio o tragičnom događaju u intervjuu za "Denver post".

"Bilo je zaista teško. Bili smo veoma mladi. Dobio sam prvi posao u pozorištu, koji nije bio dobro plaćen. Nismo znali ništa o tom sindromu, pa smo zato stalno mislili da smo nešto pogrešili. Kao roditelj uvek kriviš sebe. To je napravilo ožiljak, koji verovatno nikada neće zaceliti", rekao je Robert Redford.

Glumac je posle toga dobio još troje dece sa Lolom, a razveli su se posle 27 godina braka.

Nakon razvoda, bio je u vezi sa glumicom Sonjom Bragom, a od 2009. godine bio je u braku sa nemačkom slikarkom Sibil Zargas.

Njegov život daleko od kamera bio je tih, bez tipičnih holivudskih skandala.

U njegove ruke otišla su sva najveća prizanja

Krajem sedamdesetih Redford se okrenuo režiji i produkciji. Njegov rediteljski prvenac „Obični ljudi“ doneo mu je Oskara i potvrdio njegovu umetničku širinu. Gluma je tada nakratko bila u drugom planu, ali se vratio briljantnom ulogom u filmu „Moja Afrika“.
Tokom života dobio je počasnu doktorsku titulu Bard koledža (1995) i nagradu Kenedi centra (2005) za doprinos američkoj kulturi. Bio je posvećen borbi za ljudska prava, očuvanje prirode i prava domorodaca, ostavljajući trag i van sveta filma.

Ubistvo u porodici

To je bilo šokantno ubistvo koje je mučilo Roberta Redforda više od četiri decenije, i koje i dalje proganja policijsku upravu koja nikada nije uspela da uhvati glavnog osumnjičenog.

Redfordova ćerka Šona izlazila je sa Sidnijem Velsom kada je on ubijen, dok je njen otac snimao jedan od svojih najvećih hitova, bejzbol film "Prirodni talenat", pre više od 40 godina. Pokušaj da se pronađe glavni osumnjičeni u slučaju, Velsov cimer Tejn Smika, traje i danas.

"Ovaj predmet je i dalje veoma aktivan", izjavila je za "Dejli mejl" portparolka policije Bouldera u Koloradu, Dion Vau. "Nismo izgubili nadu da će Smika biti pronađen. I dalje dobijamo nove dokaze, iako o tome ne možemo javno da govorimo", dodala je ona.

"Detektivi koji su sada zaduženi za slučaj i dalje dobijaju tragove, a pošto većina onih koji su prvobitno radili na slučaju više nije u službi, novi detektivi donose nove stvari u istragu."

Smika, rođen u Severnoj Dakoti i poznat kao Džangl Majk, danas bi imao 66 godina, ali se veruje da ga niko nije video još od 1986. godine.

Zamenik načelnika policije u penziji, Dejvid Hejs, uveren je da je Smika i dalje živ, uprkos tome što je njegova porodica 2010. policiji tvrdila da je preminuo.

"Istraga o njegovoj mogućoj smrti nije dala nikakve rezultate", rekao je Hejs za pomenuti list. "Nije bilo nikakvih smrtovnica. Čak i da je umro negde sam u nekom motelu, bez ikakve identifikacije, forenzičar bi uzeo otiske prstiju i uporedio ih sa onima u evidenciji u Koloradu. Takođe, nastavili smo da dobijamo prijave da je Smika viđen“, dodao je. "Prijatelji Velsa i Smike, koji su ih poznavali iz Kolorada, tvrdili su da su ga pre nekoliko godina videli na buvljaku u Orindž Kauntiju u Kaliforniji. Ima jedinstven izgled i bili su prilično sigurni da je to on. Takođe je navodno viđen u Houm depotu (prodavnica nameštaja, dekoracije i stvari za kuću) u Sakramentu. Zato i dalje verujem da je negde tamo.“

Robert Redford pomno je pratio godinama ceo slučaj

Hejs, koji ima 69 godina, rekao je da je Robert Redford godinama pratio slučaj Vels.

"Razgovarao sam sa gospodinom Redfordom u više navrata", rekao je.

"Imao je lični interes zbog veze njegove ćerke, ali je uvek bio ljubazan i nikada nas nije pritiskivao. Samo je želeo informacije. Bio je veoma zaštitnički nastrojen prema ćerki i želeo je da bude siguran da činimo sve što možemo da rešimo brutalno ubistvo njenog dečka. Uverio sam ga da to i radimo", rekao je.