Obožavali su ga u Jugoslaviji, bio je popularniji od Tita, divio mu se i Muhamed Ali: A njegov otac jezivo se osvetio ženinom ljubavniku i to ne zbog preljube

Kako je u jednom intervju 2004. godine rekao, "gonila ga je želja da uspe u onome u čemu je osetio da je dobar, da nije imao tu upornost i nešto malo talenta, ne bi došao do vrha".

Uspon ka vrhu 

Slavni bokser rođen je 1948. godine u selu Ričice kod Imotskog, a boksom počinje da se bavi sa 16 godina u Bokserskom klubu "Pula". Bio je evropski, svetski i olimpijski šampion. Kao amater je imao 310 borbi i 13 poraza, a u profesionalnoj karijeri u 29 mečeva je zabeležio 24 pobede. Na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu bio je selektor bokserske reprezentacije i dva puta je bio dobitnik Zlatne značke "Sporta", nagrade za najboljeg sportistu Jugoslavije.

Parlov je udarao jako, ali bio mekog srca. Obožavao je poeziju, a za sebe često isticao kako nije nacionalista.

- Kako ja mogu da budem nacionalista ako sam svetski prvak? Mnogi to ne razumeju. Nisu bili ni prvaci države, a često ni sami sebe nisu uspeli da pobede. Svet se divio mojim rezultatima. Svi su me prihvatali kao svoga, i crni i beli. Upoznao sam svet i ne mogu biti ništa drugo nego kosmopolita - pričao je legendarni jugoslovenski bokser.

Mate Parlov je bio oženjen Laurom Parlov sa kojom je imao dvoje dece, ćerku Miru i sina Matka. Po zanimanju je bio ekonomista i imao je još jedan diplomski ispit pre nego što je stekao zvanje magistra ekonomije.

Divio mi se i Muhamed Ali

Muhamed Ali je 1978. godine u jednom intervjuu izjavio da se divi jugoslovenskom bokseru Mati Parlovu i da bi voleo da karijeru završi upravo mečom protiv njega.

"Mislim da ne bi imao šanse. On je brz bokser, ali brz za boksere kao što je Kueljo. Za mene to ne bi bilo opasno. Bila bi to lepa borba, ali bilo bi to jedino lepo što bi on te večeri doživeo. U svakom slučaju, više bih voleo da se oprostim u borbi protiv njega, nego protiv prljavih udarača poput Frejzera, Nortona ili Formana."

Porodična tragedija Mate Parlova

Iza ogromnog uspeha legendarnog Mate Parlova krila se porodična tragedija o kojoj nikada nije pričao. Poznato je da se njegova porodica odselila u Pulu, ali ne i zašto je to učinila. On nije pričao o detinjstvu u Imotskom, a povodom selidbe je davao i različite izjave - u jednima je tvrdio da je došao sa 10 godina, u drugima sa 12.

Čak je bilo i priča da su otac i majka zajedno ubili sekirom nekog čoveka i da su Parlova deca zadirkivala, jer su mu roditelji u zatvoru i da je ustvari zbog toga počeo da se tuče.

Kasnije se saznalo da je otac boksera, Mate Parlov stariji, osuđen na zatvorsku kaznu u Puli nekoliko godina posle Drugog svetskog rata kao i da je posle odsluženja kazne povukao porodicu u taj grad. Pošto je porodica Parlov bila trgovačka, prepostavljalo se da su je komunističke vlasti progonile kao kapitalističku i nacionalističku.

Ispostavilo se da je Parlov stariji osuđen na smrt streljanjem zbog ubistva koje je počinio kako bi prikrio druge zločine. On je posle rata postao direktor preduzeća "Turija" koje je bilo zaduženo za izgradnju škola i domova kulture. Njegov poznanik i lokalni partijski funkcioner Nikica Rako je odobravao novac za te projekte. Kako se navodi u presudi, Rako je Parlovu dao novac koji je otac boksera zadržao za sebe. Pošto mu je zapretio prijavom vlastima, Parlov je odlučio da ga ubije. Na suđenju se pojavio i element koji je sve dodatno začinio. Tužilac je tvrdio da je Nikica Rako bio u ljubavnoj vezi sa suprugom Mate Parlova.

- Optuženi je po unapred stvorenom planu na okrutan način lišio života Nikicu Raku. To je činio koristeći ljubavnu vezu pokojnika i svoje supruge Mire, za koje je i ranije znao i tolerisao ih. On je pratio suprugu i Nikicu Raku do blizine Vujčića Doca, udaljenog oko dva kilometra od Imotskog. Prišunjao im se i sa leđa skočio na leđa pokojnog Nikice. Stegao ga je rukom oko vrata, a istovremeno mu je velikim opančarskim nožem zadao ubod s desne strane pluća. Nakon toga zadao mu je još nekoliko teških uboda. Kako bi bio siguran da je žrtvu dotukao, uzeo je kamen i udario ga dva puta u glavu i razbio mu lobanju. Nakon toga se mirno vratio kući ostavivši žrtvu na mestu zločina - stoji u sudskim spisima.

Stariji Parlov je osuđen i zbog raznih malverzacija. Sud je doneo presudu da je kao sudija partizanskog pokreta skupljao pomoć za NOB koju nije predavao onima kojima je bila namenjena već ju je zadržavao za sebe, a posle oslobođenja Imotskog, uzimao je robu iz radnji čiji vlasnici nisu bili po volji novim vlastima. Posle ubistva Nikice Rake u istražnom pritvoru u Splitu završila je i Mira Parlov, bokserova majka.

Mlađi Mate Parlov rođen je 1948. godine u Splitu pa je otuda potekla priča da je “rođen u zatvoru”. Smrtna presuda nad ocem Mate Parlova nije izvršena, nego je otišao na izdržavanje kazne u zatvor u Pulu. Mali Mate je s majkom, bratom i dve sestre ostao u Imotskom, a poznanici iz detinjstva opisivali su budućeg bokserskog šampiona kao dominantnu, ali u isto vreme i vrlo osećajnu osobu.

Nikada nije dozvolio da ga porodična drama omete na putu ka uspehu.

Bio je popularniji i od Tita

Parlov je bio najjači Jugosloven. Muškarci su mu se divili, imitirali su ga, a žene su uzdisale za njim. Bio je najbolji na svetu. Na vrhuncu karijere bio je nepobediv, a oni koji su se bavili borilačkim veštinama znali su da ne bi uspeli da mu pariraju ni sekund. Bilo je i onih koji su ga provocirali i od kojih je sa osmehom okretao glavu.

"Nisam nikad bio agresivan, mada sam bio žestok. Nisam se tukao od osnovne škole, niti sam imao probleme van ringa. Nisam ih ni tražio! Bilo je svakakvih iskompleksiranih tipova. Hteli su da se dokažu na čoveku koji je osvojio nekakve titule. Ali to sam izbegao. Okrenem se u stranu ili pređem na neku drugu priču", govorio je Mate Parlov.

Bio je zaljubljenik u poeziju, znao napamet na stotine pesama narodne muzike i obožavao je našu prestonicu.

"Beograd je grad koji ću uvek voleti. Tu sam proveo svoju mladost", govorio je Mate.

U penziji je vodio kafić

Nakon karijere živeo je mirnim životom.

"Bokseru je najteže nakon karijere. Pogotovo ako ne zna šta bi radio u životu. Mnugi su prolupali jer nakon profesionalne karijere nisu više videli smisao. Ja sam s druge strane žudeo za anonimnošću. Nisam želeo da živim od starih sećanja. Sada sam samo običan građanin i ne volim kada mi se ljube ruke zbog nekih prošlih vremena", rekao je jednom prilikom Mate i dodao:

"Šta je svima? Bio sam Titov ljubimac, voleo me je... Boksovao sam za tu Jugoslaviju. I gde sad da se ja svrstavam i za koga? Ne zavisim ni od koga, tako da me svi mogu komotno zaboraviti".

U penziji, Parlov je vodio kafić u Puli. Vratio se boksu kao trener jugoslovenskog olimpijskog tima pre Olimpijskih igara 1984. godine. kada su jugoslovenski bokseri postigli svoje najbolje rezultate ikada: jednu zlatnu, jednu srebrnu i dve bronzane medalje. Kasnije se preselio u Fažanu kod Pule, daleko od boksa i javnosti. U martu 2008. godine dijagnostikovan mu je rak pluća, a četiri meseca kasnije je preminuo.

Stil / Espreso / Nova / Wikipedia / Kurir / Magazin "Dani" / Yugopapir