Ljubiša Samardžić, jedan od najvoljenijih glumaca sa prostora bivše Jugoslavije, preminuo je 8. septembra 2017. godine u Beogradu, u 81. godini života. Iza njega su ostali deseci nezaboravnih uloga, legendarni osmeh i glas koji je govorio srcem. Otišao je tiho, dostojanstveno, baš onako kako je i živeo – kao gospodin, umetnik, otac, suprug i prijatelj.
Teška dijagnoza koja je promenila život
Vest o njegovoj bolesti dugo je bila poznata samo najužem krugu porodice i prijatelja. Ljubiša Samardžić nikada nije želeo da njegova privatna borba postane medijski spektakl, niti je dopuštao da ga ljudi posmatraju kroz bolest. Za njega je umetnost bila važnija od lične patnje, a dostojanstvo vrednije od sažaljenja.
Samardžiću je 2014. godine dijagnostikovan tumor na mozgu, a lekari su mu tada davali svega nekoliko meseci života. Ipak, kao i mnogi junaci koje je tumačio na filmu, Ljubiša nije odustajao. Prošao je kroz teške operacije i dugotrajan oporavak. Bio je lečen u Srbiji, ali i u inostranstvu – uključujući Nemačku i Italiju, gde je dobio dodatna mišljenja i terapije.
Inače, glumac je otkrio bolest nakon što je počeo da oseća neuobičajene simptome — pre svega vrtoglavice, gubitak ravnoteže i probleme sa govorom. Ti znaci su ga ozbiljno zabrinuli jer su se pojavili iznenada i postajali sve izraženiji, zbog čega je odmah potražio lekarsku pomoć.
Nakon niza detaljnih pregleda, uključujući magnetnu rezonancu, ustanovljeno je da ima tumor na mozgu. Dijagnoza je bila izuzetno teška — agresivan oblik bolesti sa veoma lošim prognozama. Lekari su mu u početku davali svega nekoliko meseci života, ali Ljubiša nije gubio veru niti unutrašnju snagu po kojoj je bio poznat.
Podvrgao se hitnoj operaciji, nakon čega je započeo iscrpljujući proces lečenja koji je uključivao zračenja, terapije i višemesečne medicinske tretmane. Lečenje je nastavljeno i u inostranstvu, pre svega u Nemačkoj i Italiji, gde su mu pružene najmodernije onkološke procedure i dodatne intervencije dostupne u tom trenutku.
Tiha i dostojanstvena borba
Uprkos izuzetno teškoj dijagnozi, Ljubiša Samardžić gotovo nikada nije javno govorio o svom zdravstvenom stanju. Nije želeo da ga publika pamti po bolesti, bolničkim sobama ili teškim terapijama. Smatrao je da umetnik treba da ostane upamćen po svom delu, po emocijama koje je ostavio publici i po tragovima koje je ostavio u kulturi jednog vremena.
Zbog toga je njegova borba ostala uglavnom daleko od očiju javnosti sve do njegove smrti 2017. godine.
Oni koji su ga poznavali govorili su da je i tokom najtežih dana zadržao neverovatnu mirnoću i gospodstvenost. Nije želeo da opterećuje druge svojim bolom, niti da oko njegove patnje nastane senzacija. Čak i kada je bolest uzimala maha, trudio se da razgovara o filmu, glumi i novim projektima, kao da je umetnost bila njegova poslednja odbrana od prolaznosti.
Poslednji dani u krugu porodice
Poslednje mesece života Ljubiša Samardžić proveo je uglavnom u krugu porodice, okružen pažnjom i ljubavlju svojih najbližih. Dom je postao njegovo utočište, mesto mira i tišine, daleko od kamera i javnosti.
- Do poslednjeg dana sam sa njim šetala i brinula se o njemu na jedan poseban način. Kada brinete o nekom sa ljubavlju, onda to nije nešto što bi se moglo opisati. Možete da mislite samo kako izgleda kada neko odlazi, a vi ne znate šta u tom trenutku da radite. I gledate kako odlazi neko koga volite 53 godine. Predosećala sam, to je izgledalo tako. Sin nam je umirao na sličan način. Ljubiša je bolovao dugo i smrt nije došla iznenada. To je jedna agonija koja je trajala", rekla je supruga pokojne legende - rekla je Ljubišina supruga Mirjana.
Nije želeo sažaljenje, niti medijske naslove o svojoj bolesti. Spektakl oko ljudske patnje bio mu je stran. Do poslednjeg trenutka ostao je smiren, tih i dostojanstven.
Prema rečima članova porodice, često je razmišljao o životu koji je proživeo, o filmovima koje je snimio i ljudima koje je voleo. Bio je svestan da se kraj približava, ali ga je dočekao pomiren sa sobom i svetom.
Poslednja želja velikog glumca
Ljubišina poslednja želja bila je jednostavna, ali duboko dirljiva — želeo je da ga ljudi pamte po njegovim ulogama, a ne po bolesti ili smrti.
Tražio je da bude ispraćen tiho, bez pompe, velikih govora i medijske buke. Nije želeo spektakl, već poštovanje prema umetnosti kojoj je posvetio čitav život.
Želeo je da umesto oproštajnih govora govore njegovi filmovi, njegove scene i likovi koji su obeležili istoriju domaće kinematografije: Šurda, doktor Mladen, inspektor Boško Simić i mnogi drugi junaci zbog kojih je postao besmrtan u srcima publike.
Njegova poslednja želja bila je i ispoštovana.
Sahranjen je tiho, bez velike pompe, na Novom groblju u Beogradu, u prisustvu porodice, prijatelja i kolega koji su došli da odaju poslednju počast čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag u filmu i životima miliona ljudi.
Sećanje koje ne bledi
I danas, godinama nakon njegove smrti, Ljubiša Samardžić ostaje simbol jednog vremena u kojem su emocija, toplina i ljudskost imali posebno mesto. Njegove uloge i dalje žive, njegove replike se pamte, a osmeh koji je nosio ostao je zauvek prepoznatljiv.
Retki su umetnici koji uspeju da ostanu bliski publici i kada ih više nema. Ljubiša je bio upravo jedan od njih.
Nije otišao samo veliki glumac.
Otišao je čovek kog je publika iskreno volela.
