Jedan od najboljih srpskih glumaca, Voja Brajović, iza sebe ima brojne uloge, a mnogima je najdraži domaći glumac. Njegova profesionalnost i posvećenost glumi posebno dolaze do izražaja kada se prisetimo događaja od pre dvadesetak godina, kada se suočio sa teškom bolesti – tumorom na mozgu.
Suočavanje sa bolešću
Naime sve je počelo kada je Voja primetio da mu povremeno trne ruka. U početku je ignorisao simptome, verujući da su posledica umora i napornog posla. Međutim, bol je postajao sve češći i intenzivniji, pa je glumac odlučio da poseti lekara. Dijagnoza koju je dobio bila je teška, ali sreća u nesreći bila je to što je bolest otkrivena u samom početku.
Lekari su procenili da će jedna hirurška intervencija biti dovoljna za potpuno izlečenje, i tako je i bilo. Uz njihovu dozvolu, Voja se vrlo brzo vratio glumi, a predstave u kojima je igrao ponovo su se našle na repertoaru.
Profesionalizam do kraja
Koliko je posvećen svom poslu govori i činjenica da je dan pre operacije igrao predstavu. Gluma, kako sam kaže, deo je njegovog života i bez nje ne može.
Najčešći simptomi tumora mozga
Kod odraslih:
Glavobolje – često prisutne, naročito ujutru.
Promene vida – zamagljen ili dvostruki vid, abnormalni pokreti očiju, ograničeno vidno polje.
Napadi – epileptični napadi ili slični simptomi.
Mučnina i vrtoglavica – intenzivnija ujutru ili pri nagloj promeni položaja.
Umor – javlja se kasnije, kako tumor raste i pritisak na mozak se povećava.
Gubitak ukusa i mirisa – retko, zavisi od lokacije tumora.
Kod dece:
Glavobolje – naročito uporne ujutru.
Promene vida – abnormalni pokreti očiju, zamagljen ili dvostruki vid.
Napadi – epileptični ili slični.
Problemi sa ravnotežom – smanjenje motoričkih sposobnosti.
Mučnina i povraćanje – uporno tokom dve nedelje ili više.
Promene ponašanja – umor, nedostatak energije.
Abnormalan položaj glave – ukočen vrat.
Odloženi pubertet – zastoj u razvoju može biti znak tumora.
Abnormalni rast – prestanak ili usporen rast.
Prekomerna žeđ i učestalo mokrenje – moguće posledice dijabetesa izazvanog tumorom.
Smanjena svest – znak ozbiljne bolesti.
Život našeg cenjenog glumca
Voja je rođen u Beogradu, 11. maja 1949. godine. Iako su mu oba roditelja bili u partizanima tokom drugog svetskog rata, ipak nakon rata su zbog političke nepodobnosti postali državni neprijatelji, pa se cela porodica seli u Valjevo.
Tamo je završio i osnovnu i srednju školu. Svoje prve umetničke korake iskusio je u glumačkom (amaterskom) društvu „Abrašević“, sa kojima je, nakon velikog uspeha na takmičenju na Hvaru, pobrao komplimente celog žirija i dobio motivaciju za svoj dalji glumački rad. Voja je istinsku slavu doživeo glumeći ulogu Tihog u „Otpisanima“ i ta uloga ga i dan danas, na neki način, obeležava.
Za Tihim su ludele sve devojke, a Voja je, uz Gagu Nikolića, bio jedan od najlepših glumaca jugoslovenske kinematografije.
Voja je već više od pola vek stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kome je odigrao veliki broj uloga i dobio mnoštvo nagrada.
Iako je prvo želeo da studira likovnu akademiju, na kraju je izbor, ipak, pao na glumu i tvrdi da ga taj zanos i dan danas drži. Svoj poziv smatra večnim, pa kaže da umetnici nikada ne mogu otići u penziju. Iako je jako brzo došao do vrha popularnosti, samokontrola i strah su ga sprečili i pomogli mu da ne izgubi kompas i da uvek ostane priseban.
Što se tiče njegovog privatnog života, poznato je da Voja iza sebe ima jedan propali brak, sa bivšom suprugom Ljiljanom i iz tog braka ima sina Vukotu i ćerku Iskru.
Vukota se bavi produkcijom, scenarijom i glumom, a veoma je poznat i u manekenskim krugovima, budući da važi za jednog od najpopularnijih modela u Srbiji.
Ćerka Iskra, krenula je očevim stopama i postala glumica. Bila je udata za arhitektu Sinišu Babića i dobila ćerku Ines. Voja nije krio oduševljenje i ponos što je „nagrađen“ još jednom, najbitnijom ulogom – ulogom dede. Iskra se razvela nakon dve godine braka.
Nakon što se razveo od prve supruge, sreću je pronašao u drugom braku, sa 23 godina mlađom glumicom Milicom Mihajlović, sa kojom ima sina Relju.
Ističe kako je sa njim teško živeti i iz tog razloga Milicu smatra pravim herojem, svojim osloncem i bezrezervnom podrškom. Najveći komplimenti koje joj je uputio su bili da je ona jedno normalno, čestito i pošteno biće.
Milica je, takođe, uspešna glumica, a poznato je i da je ćerka našeg čuvenog pisca Dragoslava Mihajlovića (Kad su cvetale tikve).
