Džej Ramadanovski preminuo je 6. decembra 2020. godine, ostavivši iza sebe dubok i neizbrisiv trag u muzičkoj istoriji regiona, kao jedan od najautentičnijih i najvoljenijih izvođača narodne i pop-folk scene. Njegov životni put završio se na simboličan i potresan način – srce ga je izdalo upravo u nedelju, isto onako kako je to opisano u njegovom najvećem hitu "Nedelja".
Detinjstvo na Dorćolu i porodične okolnosti
Rođen je 1965. godine u Beogradu, na Dorćolu, mestu koje će ga pratiti kroz ceo život i gde je i preminuo, u svom stanu. Odrastao je u višečlanoj porodici skromnih uslova – otac Mazlam radio je kao obućar, dok je majka Barija bila zaposlena u komunalnom preduzeću "Zelenilo".
Osnovno obrazovanje započeo je u školi "Braća Baruh" na Dorćolu, gde je, prema sećanjima, bio izuzetno dobar đak i važio za dete sa svim peticama. Ipak, mirno detinjstvo ubrzo je narušeno razvodom roditelja, nakon što je otac Mazlam odlučio da se preseli u Austriju.
Život u domovima i teško odrastanje
Nakon porodičnih promena, Džej je često bežao iz različitih smeštaja i domova, a najduže je boravio u domu „Vasa Stajić“ na Voždovcu, gde je proveo čak devet godina svog odrastanja.
U jednom televizijskom gostovanju, iskreno je govorio o svom detinjstvu i periodu života u domu, ostavljajući snažan emotivni utisak na publiku:
- Ja sam polutan, pola seljak, pola ciganin. Leti sviramo, zimi jedemo. Otkako je ćale u Austriji, ni zimi ni jedemo. To je naš Dorćol, Menhetn. Ja sam radio na šalu, nisam bio kriminalac, malo delikvent. Kad je keva išla sa cvećem, nikad mi nije došla u posetu u dom, ćale je dolazio - govorio je Džej tada.
U nastavku je dodao i:
- Majka je brinula o mojim sestrama, a otac o meni. Često zaplačem zbog toga. U mojoj grupi u domu je bilo 12 problematičnih dečaka. Više puta smo išli na razgovor sa psihologom, to je bilo obavezno. Od cele te grupe samo smo nas četvorica uspeli u životu, osnovali smo porodice i počeli smo da radimo. Ostali su nastavljali da menjaju domove i ko zna kako su završili - rekao je on tada.
Duhovnost i lični odnos prema veri
Iako je rođen kao musliman i poticao iz islamske porodice, Džej Ramadanovski je tokom života razvio ličan i specifičan odnos prema veri, koji nije bio strogo vezan za formalne okvire.
Posebnu duhovnu bliskost osećao je prema Svetoj Petki, čiju je kapelu na Kalemegdanu redovno posećivao, gde je palio sveće i pronalazio unutrašnji mir. Običaj obeležavanja njenog dana preuzeo je od bivše supruge Nade, ali nikada nije zvanično promenio veru.
Njegova ćerka Marija jednom prilikom je jasno istakla:
"Moj otac, Džej Ramadanovski, bio je islamske veroispovesti. Iako je poštovao Svetu Petku i obeležavao njen dan, nikada nije promenio veru. On je za sebe govorio da Bog za njega ima jedno lice."
Sam Džej je o tome govorio na sledeći način:
"Rođen sam u muslimanskoj porodici. Moj otac je bio musliman, nasledio sam očevu veru, ali su životne okolnosti bile takve da nisam mnogo razmišljao o tome kako ću se predstavljati pred svetom. Da li ću biti katolik, pravoslavac ili musliman – to mi u mladosti nije bilo važno. Tek kako su godine prolazile, počeo sam da osećam dublju povezanost sa Bogom. Tako sam redovno odlazio u crkvu Svete Petke, gde sam palio sveće za svoje najbliže. U jednom periodu, skoro svakodnevno sam išao u crkvu, dok sam u džamiji bio svega nekoliko puta," rekao je Džej za magazin Skandal.
Susret sa patrijarhom Pavlom
Jedna od najpoznatijih beogradskih priča vezanih za Džeja jeste njegov susret sa patrijarhom Pavlom ispred Saborne crkve.
Dok se vozio taksijem, primetio je patrijarha na trotoaru i odmah zamolio vozača da stane. Izašao je iz vozila i prišao mu, a zatim mu se obratio:
Ćale, jel mogu da ti ljubim ruku – prepričavao je svojevremeno taksista koji ga je vozio, što je i sam pevač kasnije potvrdio.
Poslednji dani života
U danu svoje smrti, Džej je ustao ujutru oko deset sati, a potom je popodne otišao da odmori. Zamolio je spremačicu da otvori prozore i provetri stan, što je, kako se kasnije ispostavilo, bila njegova poslednja rečenica. Zaspao je i više se nije probudio.
Prema svedočenjima ljudi sa Dorćola, nekoliko dana pre smrti posetio je omiljeni lokal, iako zbog pandemije korona virusa ranije nije izlazio. Tamo je popio piće, igrao karte, a navodno su mu naočare i listići sa zapisanim poenima ostali na stolu.
Sahrana i oproštaj
Džej Ramadanovski sahranjen je u Beogradu, po muslimanskim običajima, u skladu sa porodičnom tradicijom i željama koje je ranije pominjao.
Postojale su i njegove lične želje da ispraćaj bude obeležen muzikom, violinom i tamburicom, uz sećanje na život koji je, kako su mnogi govorili, bio ispunjen emocijom, spontanošću i iskrenošću.
- Njegovi otac i deda su sahranjeni po islamu. Najverovatnije će Džej biti isto tako. Govorio je "želim da me Hodža okupa i da sve bude kako nalaže islam". Našim prijateljima je to govorio. Međutim to je na porodici kako će se desiti i realizovati. Tražio je da mu svira violina i tamburica, da bude muzike. Pričao je i da obavezno popijemo rakiju za moju dušu, jer je obožavao da pije. A opet, sa druge strane, slavio je Svetu Petku jer je tu slavu preuzeo od svoje bivše supruge Nade - izjavio je dugogodišnji Džejev prijatelj.
Njegov odlazak ostavio je veliku prazninu, ali i pesme koje su nastavile da žive kao deo kolektivnog sećanja.
