Svi je znamo kao simbol neprolazne elegancije, ženu koja je jednim osmehom i crnom haljinom definisala čitavu eru glamura. Međutim, dok je svet u njoj video nedodirljivu princezu, Odri Hepbern je unutar četiri zida svoje spavaće sobe vodila bitke koje bi malo ko mogao da izdrži.
Decenijama nakon njene smrti, njen sin Šon Hepbern Ferer, u potresnim odlomcima iz knjige "Intimna Odri" (eng. Intimate Audrey), odlučio je da skine veo sa porodičnih tajni i progovori o majčinim najtežim trenucima.
Nakon 33 godine od njene smrti, njen sin otkriva pakao kroz koji je prolazila, a za koji nije želela da se čuje, krijući bol u sebi.
Reči njenog sina
Povratak kući sa jednog od putovanja u inostranstvu za moju majku, Odri Hepbern, počeo je slutnjom da nešto nije u redu. Primetila je da je njena verna kućepaziteljka Đovana uznemirena. Pozvala ju je u spavaću sobu i obe su sele na krevet.
"Ne mogu, ne mogu više da živim s ovim", rekla je Đovana. "On ih dovodi ovde dok ste Vi odsutni, sinjora. Dovodi ih u ovaj krevet... na noć. Tera nas da im služimo doručak – u krevetu, u ovom istom krevetu..."
Odri je pobledela i ostala nepomična. Njeno jedino pitanje bilo je: "Kada?"
"Uvek, sinjora. Svaki put kada odete!", jecala je Đovana.
Tiho, Odri je ustala, prišla prozoru i zapalila cigaretu. Ruka joj je drhtala.
"Hvala ti, Đovana. Uradila si pravu stvar", bilo je sve što je rekla.
Od tog trenutka, majčin drugi brak postao je košmar iz kojeg je osećala da ne može da pobegne...
Ranjivost sakrivena glamurom
Većina ljudi, a posebno žene, zamišljaju Odri Hepbern kao osobu koja potpuno kontroliše svoj život, zvezdu koja stoji iznad svih ostalih. Ali kada je bila reč o romansi, bila je ranjiva baš onako kako je često delovala na filmskom platnu.
Neverovatno je da je žena, kojoj se i danas dive zbog lepote i stila, dugo ubeđivala sebe da je previše ružna da bi pronašla muža. Čak i kada bi se zaljubila i udala, živela je u neprestanom strahu da će biti ostavljena.
Taj strah je koren vukao iz 1935. godine, kada je njen otac, Džozef Raston, jednostavno izašao iz kuće i nikada se nije vratio. Taj čin napuštanja nazivala je "najtraumatičnijim događajem" svog života.
Brak pod kontrolom i finansijskim teretom
Pre nego što je upoznala mog oca, Mela Ferera, Odri je bila verena za Džejmsa Hansona, ali je ta veza propala kada je dobila ulogu u filmu "Praznik u Rimu". Zatim je usledila strasna, ali kratka afera sa Vilijamom Holdenom, koja je završena jer on nije mogao da ima decu, a njoj je porodica bila jedini pravi cilj u životu.
Tada se pojavio Mel Ferer. Iako su se venčali 1954. godine, brak je od početka bio komplikovan. Moj otac je bio neurotični perfekcionista koji je želeo da kontroliše svaki aspekt njene karijere. Da bi smanjila tenzije u braku nakon mog rođenja, Odri je insistirala da sama plaća sve moje troškove, uključujući obrazovanje, kako ja nikada ne bih bio finansijski teret Melu.
Tokom njenih kasnijih trudnoća, sumnjala je da on podsvesno pokušava da spreči da iznese trudnoću do kraja. Svaki put kada bi test bio pozitivan, on bi našao razlog za selidbu ili naporan put, ignorišući lekarska uputstva o strogom mirovanju.
Pakao u Rimu i izdaja Andree Dotija
Nakon razvoda od Mela, koji je usledio jer Odri više nije mogla da podnese njegove izlive besa, nakratko je pronašla sreću u aferi sa Albertom Finijem tokom snimanja filma "Put za dvoje". Ipak, 1969. godine udala se za italijanskog lekara Andreu Dotija.
Odlučila je da okrene leđa Holivudu i postane rimska domaćica. Ali, taj san se ubrzo pretvorio u lomaču bola. Andrea, aristokratski plejboj, nije mogao da se odrekne drugih žena. Uslikan je sa oko 200 različitih žena, a te fotografije su preplavile naslovne strane. Kada mu je Đovana priznala da ih je dovodio u njihov bračni krevet, Odri je krivila sebe, misleći da je previše stara za njega.
Trenutak očaja i konačno smirenje
Godine 1978. situacija je postala neizdrživa. Došao sam kući u Švajcarskoj i zatekao majku bledu, nakon što je popila previše tableta za spavanje. Rekla mi je: "Nisam htela da se ubijem, samo sam htela da bol prestane." Taj trenutak joj je bio konačni dokaz da je brak sa Andreom gotov.
Sreća joj se osmehnula tek 1980. godine kada je upoznala Roberta Voldersa. Sa njim je konačno mogla da bude ono što jeste, bez skrivenih motiva i okrutnosti. On ju je pratio u njenim misijama za UNICEF i pružio joj mir koji je tražila celog života.
Sve do svoje smrti 1993. godine, Odri je tražila potvrdu da je voljena. Tek na kraju je shvatila da je svoje sinove odgajila sa više nego dovoljno ljubavi da nadoknadi sve ožiljke koje su ostavili njeni razvodi.
