Čuveni blizanci Dragan i Predrag Laković ostavili su autentičan trag u jugoslovenskoj kinematografiji. Ljudi koji su ih poznavali govorili su da su isti, a tako različiti. Iako je prošlo više decenija otkako su napustili ovaj svet, kultne uloge ih čuvaju od zaborava.
Predrag bio stariji 5 minuta u lakši 2 kg
Legende jugoslovenskog i srpskog filma, Dragan i Predrag Laković, rođeni 28. marta 1929. godine, u Skoplju.
Predrag je stariji od svog brata blizanca Dragana Lakovića 5 minuta i lakši 2 kilograma, jedva je preživeo, a ispostaviće se mnogo kasnije i da će ga nadživeti.
Istakao se po logama običnih ljudi, mahom marginalizovanih, melanholičnih samotnjaka i boema.
Srednju školu je završio u Peći, a zatim je upisao tada novoosnovanu Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju. Bila je to prva klasa sa velikanima jugoslovenskog glumišta, Oliverom Marković, Đuzom Stojiljkovićem, Vlastom Velisavljevićem. Usavršavao je pantomimu u Parizu, kod Marsela Marsoa i Žaka Lekoka, a glumačku karijeru je započeo u Beogradskom dramskom pozorištu.
Do kraja sedamdesetih, Laković je odigrao više od 40 uloga u televizijskim projektima. Publika ga najviše pamti po ulozi Koste Pavlovića, urnebesnog ujaka iz Pariza u seriji „Bolji život“. Znamo ga i po filmovima "Majstori, majstori", "Tango Argentino", "Dom za vešanje". Poslednja uloga mu je bila u filmu Emira Kusturice "Crna mačka, beli mačor“. Tu je tumačio rasejanog matičara, ali taj film nažalost nije završio.
Dobitnik je mnogih nagrada, a jedna od njih je Oktobarska nagrada Grada Beograda, koju je dobio 1987. godine.
Bio je veliki boem, individualac, samotnjak, sanjar. Hobi mu je bilo pecanje. Udavio se na Mrtvoj Tisi, kod Čuruga, 9. septembra 1997. godine, gde je imao vikendicu na Bisernom ostrvu, na kojoj je provodio dosta vremena nakon smrti brata i supruge. Beživotno telo glumca pronašli su lokalni alasi. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Za njegov kraj vezuje se priča da je u smrt otišao svojevoljno, međutim, zvanično tako nešto nikada nije potvrđeno, te je njegova smrt na neki način i danas misterija.
Dragan voleo da vodi dečije emisije
Za razliku od Predraga, koga publika pamti kao samotnjaka, Dragan Laković ostaće upamćen kao voditelj dečje emisije „Deco, pevajte sa nama“, u kojoj je deo programa bio i hor „Kolibri“. Za njega može reći da je obeležio detinjstva mnogim generacijama, a sa malih ekrana širio je pozitivnu energiju i ulapšavao dane najmlađoj publici.
Po profesiji je, baš kao i njegov brat blizanac, bio glumac. Bio je član Pozorišta na Terazijama, gde je ostvario značajan opus, posebno u mjuziklima: „Put oko sveta“, „Cigani lete u nebo“, „Moja ljupka dama“.
Njegove nezaboravne kreacije zabeležene su i u legendarnim emisijama za decu „Na slovo, na slovo“ i „Laku noć, deco“. Objavio je veliki broj gramofonskih ploča sa dečjim pesmama, na stihove Duška Radovića i Ljubivoja Ršumovića, a na muziku Aleksandra Koraća i Vojkana Borisavljevića.
Igrao je u brojnim filmovima: "Pogon B", "Tri koraka u prazno", "Campo Mamula", "Bolje je umreti", "Kapetan Leši", "Gorke trave", "Dežurna ulica", "Prvoklasni haos", "Laf u srcu". Takođe, i u televizijskim serijama, kao što su: "Pozorište u kući", "Vruć vetar", "Ljubav na seoski način", "Kamiondžije", "Sedam plus sedam".
Prava istina o Draganovoj smrti
Preminuo je iznenada 31. maja 1990. godine u svom stanu od infarkta, spremajući se za predstavu koju je trebalo da igra tog dana. O njemu su kružile jezive priče da je bio beskućnik i da su ga pronašli mrtvog u vozu koji je putovao na relaciji Beograd – Bar, ali to nisu bile istinite tvrdnje, njih je demantovala upravo Draganova ćerka Ljiljana koju je dobio u braku sa Verom Laković.
- Preminuo je 31. maja 1990. u svom domu, kao voljen suprug, otac, prijatelj i kolega. Ne razumem da neko posle 24 godine vređa mrtvog čoveka, a time i porodicu i prijatelje, kolege, pozorište u kome je do poslednjeg dana radio. Ne želim da se spuštam na nivo čaršijskih urbanih legendi - rekla je svojevremno za "Blic“ njegova ćerka Ljiljana Laković, a tada je odlučila da porgovori zbog ćerke Martine koja i nosi prezime svog slavnog dede, budući da Dragan Laković nema muških potomaka.
Dragan Laković je preminuo u svom domu u Ulici Đure Daničića 11 na Kopitarevoj gradini 1990. U stanu ispod njegovog živela je Mira Trailović. Porodici i komšijima ostaje urezana u sećanju slika lekara Hitne pomoći koji se bore za njegov život. Nažalost, infarkt je bio prejak.
