Emilija Kokić je bila pravo osveženje na jugoslovenskoj muzičkoj sceni, autentičnim glasom i energičnim nastupom trijumfovala je i na Evroviziji 1989. godine sa pesmom "Rock me" , ali mašineriju zvanu "šoubiz" nije mogla da izdrži. Munjevitom brzinom rasla je njena popularnost, ali Emilija je u jeku slave povukla radikalan potezi i povukla se. Danas, kaže, da ne žali nikako zbog toga, već uživa u mirnom životu, a muzikom nikada nije prestala da se bavi.
"Niko vas ne uči šta to znači biti javna osoba, ima toliko toga što čovek treba da nauči, priznala je u razgovoru za RTL Emilija, nekadašanja pevačica grupe Riva koja je pobedila na evrovizijskom takmičenju održanom u Lozani.
Odbila da bude deo velikog skandala
Pevačica je odlučila da se povuče sa estrade i nije htela da bude deo skandaloznog sveta, na šta je sada najviše ponosna. A imala je ponudu da bude deo velikog skandala.
"Ja sam najviše ponosna na to što sam ostala normalna osoba. To je bilo jako teško, sačuvati nekakve moralne vrednosti, nekakva svoja uverenja i stajati iza svojih ubeđenja", ističe i dodaje:
Emilija je objasnila i koliko je teško podneti slavu i publicitet koji je prati: "Moguće da se dogodilo zasićenje, jer je sve bilo intenzivno. Ni sada nisam neka planina od žene, završila sam sa 48 kilograma na hitnoj sa vitaminskim koktelima jer nisam stigla da jedem. Jednostavno stvari vas melju u tom šoubiznisu i sada je samo pitanje koliko ste čvrst orah", priznala je pevačica za RTL. Kokićeva otkriva da ni ona nije prošla bez nemoralnih ponuda, a na pitanje zbog čega se povukla sa estrade odgovara da je "previše normalna za to". "Bio mi je ponuđen jedan skandal, ali meni je to bilo prestrašno i jednostavno nisam mogla da se pronađem u tome. Trebalo je da se pojavim u novinama kao da sam nečija ljubavnica, i to nisam htela", otkrila je Emilija Kokić.
Škola pevanja za koju postoji i lista čekanja
Umesto velikih koncerata, glavna preokupacija joj je njena škola pevanja koja broji preko 400 polaznika. Na taj način mlađim generacijama prenosi znanje i iskustvo.
"Osetila sam da želim još nešto i škola mi je zaokružila tu želju", priznala je.
Put do uspeha
Muzičku karijeru započela je kao pevačica jugoslovenske pop grupe Riva sa kojom je sa pesmom Rock Me pobedila na Pesmi Evrovizije 1989. u Lozani.
Nakon napuštanja grupe Emilija započinje solo karijeru, a prvi solistički album pod naslovom Emilija izdaje 1994. godine. Potom su usledili albumi 100% Emilija (1995), Ostavi trag (1996), S moje strane svemira (1999), Ja sam tu (2001), Halo (2004) i Čime sam te zaslužila (2008. godine). Godine 2002. pobedila je na Banjalučkom festivalu izvodeći duetsku kompoziciju "Jesmo li jedno drugom suđen"i sa pevačem Borisom Režakom.
Ljubav sa Miljenkom
Između pevačice i televizijskog spikera i voditelja Miljenka Kokota, koji su proslaviti 12-u godišnjicu braka, nije odmah zaiskrilo.
''Miljenko i ja smo bili totalno antipatični jedno drugome, bili smo dio zajedničkog društva i da stvarno budem iskrena, nije mi baš jasno kako se to sve skupa dogodilo. On je meni bio tamo neki novinar s televizije, ja sam njemu bila neka naprlitana pevačica, tako da uopće nikakav interes za nikakvim dubljim razgovorima nismo imali.'', priča Emilia.
Ali, kako kaže, nekim čudom im se ipak dogodila ljubav.
''Ali zahvalna sam tom čudu da se dogodilo jer Miljenko je apsolutno najbolje stvorenje koje sam ja ikad upoznala u životu. Ima toliko vrlina, toliko je divan prijatelj najprije pa onda partner i suprug i baš sam sretna što je baš Miljenko deo mog puta.''
Emilija je ipak odlučila zadržati svoje prezime jer joj je Kokić Kokot bilo presmešno.
''Ja sam Miljenku zapretila i rekla 'ako ti hoćeš da ja uzmem tvoje prezime, ja ću se zvati Emilija Kokić Kokot. Ako ti hoćeš da se ja tako zovem i prezivam, onda ćeš ti uzeti moje prezime i dodaj ti moje. Znači, tekst čitao Miljenko Kokot Kokić, hoćeš tako? Onda je rekao ne. Ja sam rekla ok, jesmo se dogovorili? Jesmo, i tako sam ja ostala Emilija Kokić, a on Miljenko Kokot.''
58-godišnja Zadranka i dve godine stariji Zagrepčanin punim plućima uživaju u novom životu u njenom rodnom gradu. Dok Miljenko hvata lignje, Emilija kuva dva puta na dan, a osvojili su i zlatnu medalju za maslinovo ulje.
Pobeda na Evroviziji
Bivša Jugoslavija je na Pesmi Evrovizije učestvovala ukupno 27 puta, a samo jednom je odnela pobedu - nagrada je otišla u Emilijine ruke.
„To je toliko bilo veliko, neobično i neočekivano da jednostavno nemam realno i stvarno sećanje na taj trenutak“, govorila je Emilija Kokić jednom prilikom za BBC, a po povratku u Zadar dočekalo ih je čak 60.000 ljudi.
“Tresla sam se od uzbuđenja i od treme, pored ostalog i zbog činjenice što sam odrasla u Švajcarskoj. Tamo sam išla u školu. Cela ta priča o Evroviziji bila je za mene kao odlazak u zabavni park za neko dete. Otišli smo u Lozanu sa velikim uzbuđenjem. Isprva sam bila uplašena osećajem da možda nisam dorasla zadatku. Pitala sam se što ja to evropskoj publici uopšte mogu ponuditi osim svoje radosti, punog srca i iskrenosti. Na kraju se ispostavilo da su to bili naši glavni aduti i da nemam čega da se bojim”, rekla je tada nakon pobede Emilija Kokić za Deutsche Welle.
Sa evrovizijskog trona otišla pravo u podrum
Iako su imali i slavu, i priznanje, inflacija im je "pojela" novčanu nagradu.
- Eh, kad su nam trebale biti isplaćene tantijeme, u zemlji je bila ona zloglasna dnevna inflacija.Zato je bolje da se ne prisećam koliko nam je novca pojela, posebno budući da su tantijeme bile isplaćivane kvartalno. Od 1989. do maja 1990. imali smo status pobednika Eurosonga i pozivali su nas na nastupe po svim vodećim televizijskim emisijama u Evropi. U to smo vreme solidno zarađivali, putovali smo, nastupali, sklapali neke ugovore, u naše su ime pregovarali naši švajcarski menadžeri, sve je izgledalo fenomenalno. Švajarci su nas pitali kakvu muziku želimo izvoditi, mi se izašnjavamo za muzički stil između grupa Roxette i Eurythmics. Složili su se s tim i ponudili nam da potraže autore koji će za nas pisati pesme, pa nam je dve pesme napisao Per Gessle iz grupe Roxette.Za aranžera su nam dodelili čoveka koji je radio s Bouvijem i Tinom Tarner. Otišli smo u studio, preselili na neko vreme u Švajcarsku kako bismo snimili album. Prvi naš singl bio je pred objavljivanjem, ali počeo je rat. Moji roditelji i brat beže pred granatama u podrumi mi bismo trebali svetu biti predstavljeni kao jugoslavenski hit bend? Nismo to mogli i sve je stalo - priča Emilija i naglašava:
- Pokrenuli mnogo humanitarnih koncerata. Ali bili smo skupi pogon i uspeli smo tako opstati godinu dana. Morali smo stati i prestati. Zamislite taj pad. Pa nas su u svim evropskim centrima na aerodromima dočekivale skupe limuzine, vozile na koncerte, pa u skupe hotele, na skupe večerice u skupe restorane i tako iz dana u dan. Nekoliko dana nakon toga završili smo u podrumima bez struje i pod granatama. Na svu sreću, imam tu mogućnost prilagodbe jer mislim da bih inače poludela - zaključila je nekadašnja evrovizijska pobednica.
