Novak Đoković, čovek čiji je život neraskidivo povezan sa reketom i tenisom, decenijama osvaja turnire i ispisuje stranice istorije sporta. Njegova posvećenost i radna disciplina učinili su ga jednim od najboljih svih vremena, dok su milioni navijača širom sveta pratili svaki njegov uspeh. Iza svih tih pobeda stoji nevidljiva podrška porodice – roditelji koji su od prvog dana ulagali sve što su mogli da bi im dete moglo da sanja velike snove.
Najveću podršku Novak je imao od oca Srđana i majke Dijane, koji su se trudili da mu pruže sve što je potrebno za karijeru. Njihova priča, međutim, nosi i zanimljive detalje o poreklu i životnim odlukama koje su oblikovale Đokovićevu porodicu.
Dijanino poreklo i promena vere
Dijana je dugo čuvala deo svoje porodične prošlosti, ali je nakon više od tri decenije odlučila da otkrije sve o svom poreklu i duhovnom putu.
"Moji roditelji jesu katolici, ali su ih partija i komunizam vaspitavali. Izjašnjavali su se kao Jugosloveni. Mene nisu učili odmalena da ja verujem u Boga, niti smo slavili Uskrs ili Božić. Onda to nisam mogla ni na svoju decu da prenesem, jer ni ja nisam imala, biću iskrena. U Srđanovoj porodici opet nisu isto bili kršteni, jer nisu smeli", priznaje Dijana.
Na želju Srđanove majke Stanke, pre njenog odlaska, organizovali su zajedničko krštenje. "Pokojna Srđanova majka Stanka, koja je imala jako tešku bolest – rak kostiju, pred kraj života je rekla da bi volela da krsti decu pre nego što umre. I ja sam se pitala kako da se krstim, kada su moji poreklom katolici. Nisam bila krštena u katoličkoj crkvi, ali poreklo vučem, iako sam odrasla i živim u Srbiji ceo život", objašnjava.
Dijana priznaje da je unutrašnja promena došla spontano, tek kada je na svet donela drugog sina. "Međutim, što su oni mene više pristiskali, ja sam bila sve dalje od te odluke, e onda su me pustili. Kada sam rodila Marka, e tada se u meni nešto samo preokrenulo. I rekla sam: 'Da, ja želim da se krstim i želim da krstim moju decu'. I tako smo odlučili da se svi krstimo u maju 1992. u Žiči i to u staroj crkvi."
Dijana opisuje i anegdotu sa sveštenikom: "U jednom momentu mi prilazi sveštenik i sad ja treba da kažem svoje ime. Kada sam izgovorila Dijana, on me pogleda i kaže ne može, nije pravoslavno, već rimokatoličko. Vrteo se tri kruga oko oltara i vrati se i pita šta da radimo. Opet se proštea tri kruga oko oltara i ja se setim da kod katolika postoji kršteno i građansko ime. I kažem mu mogu li da zadržim moje ime, volim ga, a vi meni dajte crkveno ime. On pristane."
Šalu sa imenom otkriva i kroz sećanje: "Pogledam krajičkom oka Srđana, vidim da mu radi mozak 360 na sat, a u sebi se molim da nije samo Srbijanka… A ja sam imala i razrednu u Nišu koja se tako zvala i bila je oštra. Da bi on u jednom momentu rekao Milica i ja sam odmah rekla – može! Tako da je meni kršteno ime Milica i mi smo se venčali kao Srđan i Milica Đoković", kroz osmeh prepričava Dijana u emisiji Dok anđeli spavaju.
Otac u mladosti došao u Beograd
Otac Dijane, Zdenko Žagar, danas živi u beogradskom naselju Čukarica i ističe da je od smrti svoje druge supruge 2017. godine prilično usamljен. U jednom od intervjua rekao je da bi želeo da više viđa svoju porodicu, ali da njegova porodica ne voli javne izjave.
"Po nacionalnosti sam Hrvat, rođen sam u Vinkovcima. Moja bivša supruga, Novakova baba, takođe je rođena u istom mestu. Tamo smo se i upoznali. Bili smo oficiri koji su došli na službu. Ja sam došao u Beograd, a ona je još pohađala školu, pa smo se posle, kad mi se pridružila, venčali. Tako se rodila Dijana, pa Sanda", rekao je Zdenko.
Naglasio je i stav o Novakovom identitetu: "Normalno je da će biti više priklonjen Srbima i ja nemam ništa protiv toga. Ne bi bolje prošao u životu ni da se predstavlja kao Hrvat. Ni to niko ne bi prihvatio. Isto bi ga svojatali. Pre nekoliko meseci zvala me je jedna rođaka koja živi u Vinkovcima da me pita gde je Dijana rođena. Znači, u Hrvatskoj se raspravlja o tome."
Razvod i porodične tenzije
Zdenko otkriva i težinu razdvajanja sa suprugom: "Svašta se izdešavalo u našim porodičnim odnosima. Nisam mnogo učestvovao u Novakovom odrastanju. Pre nego što je rođen, ja sam četiri godine bio u Prištini. Bivša supruga i deca živeli su u Beogradu, a ja tamo. Dolazio sam vikendom. Posle sam se razveo, pa sam bio prinuđen da se malo distanciram od porodice. Kontaktirao sam ja sa njima, ali to nije bilo to. Dijana je mene krivila za razvod i to ne može da mi oprosti. Smatram da je za razvod uvek potrebno dvoje. Koliko je muškarac kriv, toliko je i žena kriva. Žao mi je što je sve tako ispalo."
Iako su porodične prilike ponekad bile složene, podrška Dijane i Srđana bila je stub na kojem je Novak izgradio svoju karijeru. Uprkos izazovima u detinjstvu i mladosti, vrednost porodice i disciplina koju su mu roditelji usađivali, postali su njegov kompas na putu do vrha.
