Marinko Rokvić nije bio samo glas koji je pevao srcem; bio je simbol jednog vremena i epohe narodne muzike na prostoru bivše Jugoslavije. Njegove emotivne balade i prepoznatljiv snažan glas ostavili su neizbrisiv trag u srcima generacija, a njegova priča o životu, ljubavi i hrabrosti nosi poruku o upornosti i privrženosti porodici.
Rođen 27. januara 1954. godine u Bosanskom Petrovcu, Marinko je odrastao u selu Kolunić u porodici poljoprivrednika. Ljubav prema muzici pokazivao je još kao dete, svirajući harmoniku, a u tinejdžerskim godinama preselio se u Beograd. Tamo je upisao Elektrotehničku školu "Nikola Tesla" i postao član istogim kulturno-umetničkog društva, što je dodatno razvilo njegov muzički talenat.
Prvu ploču snimio je 1974. godine, ali široku popularnost stekao je 1977. nastupom na festivalu narodne muzike u Ilidži. Debi album Ruža objavio je 1981. godine, dok je pesma Da volim drugu ne mogu iz 1983. postala njegov veliki hit, prodavši se u oko 600.000 primeraka.
Porodica i ljubav
Marinko je 1984. godine u Zagrebu upoznao Slavicu, s kojom se venčao nakon samo tri susreta. Zajedno su dobili sinove Nikolu i Marka, koji su nastavili porodičnu muzičku tradiciju. Iz prethodne veze sa ženom po imenu Mila, Marinko ima sina Darija, kog je priznao i uključio u porodicu.
Uprkos glasinama o razvodu, Slavica i Marinko su ostali zajedno više od 30 godina, a njihova ljubav i međusobno poverenje bili su temelj njihove porodice.
Susret sa vanbračnim sinom
"Mama mi je rekla da idemo da upoznam oca. Bio sam uzbuđen, bilo je lepo. Kada smo se ugledali, on me je zagrlio i poljubio. Sledeći put smo se videli u Beogradu, kada sam imao devet godina, tada sam se već malo opustio", ispričao je Dario, koji se sa majkom davnih godina preselio u Kanadu.
Iako nisu odrasli zajedno, Dario je sa braćom po ocu izgradio blizak i prijateljski odnos, kako je naglasio, zahvaljujući Slavici Rokvić.
Nikola Rokvić otkrio je u intervjuu za Hello da su njegovi roditelji obnovili zavete pred Bogom tri meseca pre nego što je legendarni pevač preminuo:
"Bolest je šansa da čovek duhovno ojača i da se pripremi za ono gde svi jednog dana treba da odemo. Moj otac se životno ispovedio, tri meseca pred odlazak on i majka venčali su se u crkvi, izmirio se sa svim ljudima… Medicina nema odgovor na kancer pankreasa, ali on se duhovno preporodio. Bio sam zapanjen njegovom hrabrošću. Ako smo hrišćani, verujemo u večni život, pa ja verujem da se on odlaskom rodio."
Poslednji dani i hrabrost
Dok se borio protiv karcinoma pankreasa, Marinku je uz njega bila porodica, a supruga Slavica ga je negovala u poslednjim trenucima. Pevač nije želeo hospitalizaciju i preminuo je u porodičnoj kući na Košutnjaku, kako je i želeo.
Marinko se tokom lečenja borio i sa teškom bakterijom koja je dodatno pogoršala njegovo stanje, a kasnije i sa metastazama. Iako je primao hemoterapije koje su u početku delovale, bolest se ubrzo vratila, a novi ciklusi lečenja onemogućili su mu povratak muzici i javnim nastupima. U poslednjem intervjuu naveo je:
"Ja sam preležao koronu, dobro sam prošao, nisam imao teške simptome. Međutim, posle korone mi se pojavila neka bakterija, koja mi je napala organizam. Nikako da prođe, mesecima se borim s njom. Nadam se da sad ide malo nabolje. Supruga je tu uz mene, sinovi takođe."
Marinko Rokvić preminuo je 6. novembra 2021. godine u 68. godini, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u muzici i porodici.
