Malo je pevača čija životna priča podseća na filmski scenario. Kemal Malovčić je jedan od njih. Od detinjstva obeleženog nemaštinom do statusa zvezde narodne muzike, njegov put bio je dug, težak i pun prekretnica. Danas, posle više od pola veka karijere, njegovo ime i dalje budi emocije, sećanja i pesme koje se ne zaboravljaju.
Rođen je 6. maja 1946. godine u selu Okreč kod Sanskog Mosta. U porodici u kojoj se niko pre njega nije bavio muzikom, Kemal je vrlo rano posegnuo za harmonikom i mikrofonom, ne sluteći da će upravo oni odrediti njegov životni pravac.
Detinjstvo u nemaštini i prvi koraci uz harmoniku
Odrastao je u posleratnom siromaštvu, sa još sedmoro braće i sestara, naviknut na težak rad i skromne uslove.
"Ponikao sam u pukoj nemaštini, ja i još sedmoro braće i sestara. U tom posleratnom vremenu bili smo prezadovoljni kad nabavimo i staru obuću, samo da nam noge ne zebu. Nije važno da li je cipela leva ili desna, veća ili manja, samo obuj da imaš."
Detinjstvo mu je bilo ispunjeno radom na selu – čuvanje stoke, obrada zemlje i borba da se preživi.
"Radio sam najteže poljoprivredne poslove, od čuvanja stoke do obrade zemlje. Neka i deca plaču, samo da zemlja ne plače ostavljena. Mene je i sirotinja naterala da pevam i sviram. Rano sam zavoleo harmoniku, a u vojsci me jedan Šapčanin dodatno podučio. Po povratku iz vojske svirao sam po kafanama sa svojom ekipom. I moj mlađi brat Džemo je svirao bubnjeve i pevao, snimio par singlova i albuma."
Prva šansa i sudbinski susret
U potrazi za uspehom, Kemal se pojavio na jednoj audiciji u Sarajevu, ali tada nije imao sreće. Ipak, sudbina mu je uskoro otvorila druga vrata.
"Na moju sreću, prilikom jedne svirke u Bihaću upoznao sam Tihomira Stikića, producenta Diskosa. Svidelo mu se kako pevam uz harmoniku, prepoznao je novu boju i komercijalnost moga glasa. Godine 1969. snimam moju prvu singlicu sa mojim autorskim pesmama ‘Nevernice moja’ i ‘Oko Sane procvetala polja’."
Pesma "Nevernice moja" brzo je osvojila publiku i otvorila mu put ka velikoj karijeri.
"U Diskosu su bili zadovoljni ako prodam deset hiljada, a moj prvenac se pozlatio. ‘Nevernice moja’ je postala veliki hit na svim narodnjačkim radio stanicama, ušla na svadbe i kafane, hranila ’lebom i moje kolege."
Južni vetar i zlatna era narodne muzike
Prava prekretnica dolazi kada postaje član legendarne muzičke porodice "Južni vetar". Zajedno sa Draganom Mirković, Šemsom Šuljaković, Miletom Kitićem i Sinanom Sakićem, činio je čuvenu "Veliku petorku".
Od 1982. do 1991. godine harali su estradom, punili stadione i prodavali ploče u milionskim tiražima, sve do raspada Jugoslavije i rata koji ih je razdvojio.
"Postao sam zvezda i pre ‘Južnog vetra’, naročito u Srbiji. Nisam mogao da stignem u sve kafane, na svadbe, vašare, koncerte, festivale, gde me sve nisu pozivali. Kad sam snimio ‘Sine, sine, sad se vraćam tebi’, osvojio sam i naše gastajbajtere."
Autor, kompozitor i saradnje sa najvećima
Osim što je bio izvođač, Kemal je bio i autor velikog broja svojih pesama.
"Ogromnu većinu pesama koje sam snimio pre Mileta Basa sam sam sebi napisao i komponovao. Snimao sam sa vrhunskim autorima i muzičarima tog doba: Radetom Vučkovićem, Novicom Uroševićem, Docom Ivankovićem, Branimirom Đokićem, Tomicom Miljićem, Radojem Barajevcem, Ljubom Radosavljevićem, Svetomirom Šešićem, Đorđem Negovanovićem, Duškom Radančevićem, Milančetom…"
"Hodža", zavodnik i večiti boem
Pored muzike, pratio ga je i imidž velikog zavodnika i specijaliste za orijentalni melos.
„Privedem devojku, a pročuje se da sam se oženio. Hodam sa curom, a narod kaže oženio se Kemo. Pevam najžešće orijentale, a neki novinari iz Beograda kažu da sam studirao veronauku u Bagdadu. Kakva crna nauka, u mladosti nisam imao da odem ni do mog rodnog grada. Babo rudar, a nas osmoro dece.“
Povratak korenima i priznanja
Iako godinama živi u Beču, rodni kraj mu i dalje najviše znači.
"Hvala Bogu i narodu što uz pesmu trajem više od pola veka. Godinama živim u Beču, ali mi nekako najlepše kad dođem u moju rodnu kuću. Malo sam je obnovio, a i čelnici opštine me se setiše pa mi dodeliše Plaketu počasnog građanina Sanskog Mosta za nesebičam doprinos afirmaciji kulturne baštine Bosne i Hercegovine."
Diskoteka, penzija i život danas
Pored pevanja, imao je i sopstvenu diskoteku, ali je odlučio da je proda.
"Rešio sam da prodam diskoteku koju sam držao… Ako ne uspem da prodam diskoteku, nastaviću da se bavim istim poslom… I pored toga što sam u penziji, ljudi stalno zovu da dođem i pevam… Od ’95. imam njihovo državljanstvo i sada uživam njihovu penziju."
Na kraju, Kemal zaključuje jednostavno i mudro: "Ceo svet sam proputovao, borio se, podizao i gradio. Na kraju shvatim da je zdravlje na prvom mestu. U ona srećna vremena je bilo bolje, hit i karijera su išli spontano. Ako nisi imao dobru pesmu, nisi mogao ništa ni da napraviš. Zaborave te i ne postojiš više."
