Dragiša Stanković, poznat počuvenom nadimku "Čelik", koji je u potpunoati oslikavao njegov karakter, bio je jedan od najboljih boksera u Jugoslaviji, a i šire. Ne postoji nagrada koju nije osvojio, dva puta je došao do zlatnog pojasa i od 540 mečeva u karjeri izgubio je svega 12. Zanimljivo je da nikada nije bio nokautiran, ali je još zanimljiviji bio njegov privatni život.
Mali dečak iz Vlasotinca došao je u Niš sa velikim snovima. U tom gradu je nastavio školovanje, ali i počeo da se bavi u 17. godini boksom, ispisavši u tom sportu nove stranice istorije. Naime, samo što je postao punoletan, već je bio na kapitenskoj poziciji prvog tima. Boksovao je 9 sezona kao državni reprezentativac i odneo pobede na mnogim bokserskim takmičenjima u državi i Evropi. Bio je prvak Jugoslavije dva puta, a takođe i Pariza.
Kraj karijere obeležen skandalom
Ćelik je bio vrlo principijelan čovek, te nikada nije pristajao na ucene, ma koliku skupu cenu je morao da plaća zbog toga. Svojevremeno je ispričao kako ga je sedamdesetih godina prošlog veka menadžer Bruno Miler ucenio da mora da preda meč nemačkom šampionu Kukecu i to u drugoj rundi nokautom, u suprotnom će mu uništiti karijeru. Za to mu je čak ponuđeno 250 000 maraka.
"Boksovao sam u Nemačkoj neko vreme, sedamdesetih godina. Trenirao sam i družio se sa Ljubom Zemuncem. Moj menadžer me je ucenio i rekao da moram da prodam meč nemačkom bokseru. Rekao je da će mi uništiti karijeru ako ne padnem. Ponuđena mi je suma od 250.000 maraka. Ipak, nisam mogao da se ne držim svojih principa, nemačkog šampiona poslao sam kroz konopce", pričao je Dragiša.
Posle završetka legendarnog meča, Čelik je odučio da je vreme da ode u sportsku penziju, jer nije želeo nikome da se povinuje, a imao je samo 31 godinu kad je prestao da se bavi profesionalnim boksom. Odlučio je da je vreme za penziju onog trena kada mu je menadžer, čuveni Bruno Miler, ponudio da izgubi meč protiv Kukeca.
Posle ovog meča sam je okončao karijeru te '70. godine. Sve nemačke novine su tada pisale: "Divlji Jugosloven tukao Kukeca".
"Kontroverzna ličnost" velikog srca
Nakon što je bokserske rukavice okačio o klin, kratko vreme je držao restoran, a zatim lanac kioska kao i proizvodnju kafe koja je nosila ime po njegovom nadimku "Čelik".
Voleo je da provodi noći po kafanama u kojima je pevao sa Tomom Zdravkovićm, takođe je često provodio vreme i sa čuvenim glumcem Velimirom Batom Živojinovićem.
Priča se i o njegovim neponovljivim druženjima sa legendarnim glumcima Ljubišom Samardžićem i Mijom Aleksićem na snimanju filma "Bokseri idu u raj", te gradonačelnikom Beograda Brankom Pešićem i još mnogim poznatim ličnostima svog doba.
A kada je Srbija prolazila kroz jedan od najtežih perioda 1999. tokom bombardovanja, pokazao je na delu kakvo srce ima. Vojsci je poklonio tada 30 tona kafe i odrekao se penzije u korist naše zemlje.
Porodica kao najveći uspeh
Uvek je insistirao na porodici i smatrao to svojim najvećim uspesima. Slava i pare dođu i prođu, a porodica je ta koja je uvek tu – pričaju Stankovići. Prepričavaju se situacije kada je, kažu za Južne vesti, nokautirao medveda ispred Galije nakon burne kafanske noći, te kada je po hali “Čair” usred revije jurio ljude koji su maltretirali publiku. Ipak, tuče van ringa nije voleo, a jeste pravednost.
Voleo je Čelik igre na sreću, kazino i poker, mnogo je ulagao, ali mu se isplatilo. Prema nekim istraživanjima, veća je mogućnost da nekoga udari grom nego da dobije glavnu premiju na Lotou, a to se niškom bokseru dogodilo – i to dva puta.
Prvog puta dobio je “peticu”, jer je takav sistem igre bio, a drugog puta “sedmicu”, a ni za jednu od tih premija nije rekao porodici.
U porodici se najčešće prepričava anegdota kada je njegova supruga na pijaci posle 15 godina saznala da je njen muž dobio glavnu premiju u igri Loto i pozlilo joj je. Kada je došla kući da presliša muža on joj je rekao „ma to prvi put kad sam dobio…“ . Ispostavilo se da je dobio 2 puta i prećutao porodici – pričaju za "Južne vesti" Čelikovi unuci.
Sem Lotoa, novac je dobijao i na sportskoj prognozi i to 14 puta, od čega 6 puta zaredom. Bio je zaluđenik za klađenje, a unuci ga opisuju i kao čoveka koji je “veći deo života proveo igrajući poker na četiri kontinenta”.
Čelik ne samo da je bio srećan, već je mnogo igrao. Dan pred uplatu po 3 studenta su dolazila kod nas kući i za dnevnicu ceo dan sastavljala listiće i kombinacije, niste tad imali kompjutere. Mnogo je uplaćivao, ali mu se isplatilo – kažu Stankovići.
Preminuo je 17. januara u 76. godini u Nišu od posledica moždanog udara.
