Vedrana Rudan, hrvatska spisateljica i kolumnistkinja, u poslednjih godinu dana vodi jednu od najtežih bitki — s dijagnozom raka. Javnost je o svojoj bolesti obavestila u maju 2024. godine, a od tada otvoreno piše i govori o svom iskustvu kroz tekstove i intervjue, kombinujući crni humor, iskrenost i onu zadrti retoričku snagu koja je godinama krasila njena pisma i kolumne. Njeni autorski zapisi na blogu i društvenim mrežama nose naslov „Djevojka u zagrljaju metastaza“, koji bez ulepšavanja prikazuje stvarnost s kojom se suočava.
- Ajmo redom. Moje je rak j***no redak, zove se rak žučnih kanalića, čini mi se. Nisam pročitala ni otpusno pismo ni tip ni Internet prognoze. Doduše negde sam naletela da od prvih simptoma do smrti imaš čak tri meseca da prevariš muža, razbaštiniš decu ili ljubavnika pošalješ u k***c.
I nije neki rok. Samo 5 odsto sretnika može se operisati. Ta sam. Najpre sam otišla u Svetu Nedelju u Radiochirurgiu da mi rak spale pre operacije. Spalili su mi rak i džep jer nisam "ušla u kvotu". Najme, država ima sporazum sa tom ustanovom po kome određeni broj Hrvatica i Hrvata ulazi u "kvotu". Ostali ili crknu od raka ili im u pomoć uskoče prijatelji.
Javna borba i lična iskazivanja
Vedrana Rudan ne skriva težinu bolesti. U više intervjua i javnih objava govorila je o hemoterapijama, operacijama i promenama u svakodnevnom životu koje rak nosi sa sobom. Njeni zapisi su istovremeno surovi i nežni, puni žalosti, besa, ali i lucidnih opažanja o životu, smrti i međuljudskim odnosima.
- Kad imate rak, samo vam se on mota po glavi. Znam! Znam! Znam! Moram misliti pozitivno, ne misliti na rak nego na lepe stvari. Šta su lepe stvari? Penzija od 460 eura, a lekovi su ti 100 evra, a pregled 640 evra? Biti srećna jer imaš muža koji oko tebe skače i koji ne bi smeo znati da ti se po glavi mota samo jedno? Danas sam preko interneta naručila jaknu za 32 evra, L, imam deset kila manje, to je lepa stvar? A što ako... - napisala je Rudan.
Ovi iskazi pokazuju kako njena javna borba postaje i lična drama, ali i društvena refleksija o roditeljstvu, odnosima i vrednostima koje dolaze na test kad se suočimo s krajnjim izazovima.
Detinjstvo i porodica
Vedrana Rudan je rođena 29. oktobra 1949. godine u Opatiji, a odrastala je u primorskom mestu Mošćenička Draga u skromnim uslovima. Njeno detinjstvo obeležile su siromaštvo i porodične teškoće — majka se borila s depresijom i alkoholizmom, dok je otac radio kao ribar i vrtlar. U svojim knjigama i kolumnama Rudan se često vraća u detinjstvo, pominjući izazove i napetosti koje su oblikovale njen stav prema životu i ljudima.
Odnos s ocem opisuje kao težak i traumatičan: "Imala sam oca koji je bio inkarnacija zla i zlostavljač… Bio je vrtlar, posao gde šefa nema."
- Pokušala sam da ubijem oca kad sam imala 15 godina, ali mi nije uspelo. Pokušala sam i sa 20, ali je jedva ostao živ. On je mene uhvatio, ja sam imala 21 godinu, diplomirala sam i radila. Bila sam normalna žena. Tada su se nosile mini suknje, pa su onda preko noći došle u modu maksi suknje. Ja sam kao i svaka mlada devojka pratila modu. Onda sam bacila mini suknju i navukla maksi - prepričavala je jezivi događaj Vedrana.
- Onda je on došao u našu kuhinju, prostački me je odmerio i kaže mi: 'Juče si bila k*rva, a danas si časna sestra, odluči se'. Ja mu na to odgovorila: 'Ne se*i'. To je bio prvi put da sam u životu digla ton na oca. On, divljak, meni komentariše suknju koju sam sama kupila. On je tada prišao meni, zgrabio me za odeću i bacio u stakleni ormar. Bila sam sva u krvi i staklu. Majka se tresla. U tom momentu sam uzela šerpu punu gulaša i bacila mu je u glavu. On se nekako odmakao, bio je sav u krvi, majka je skoro umrla. Ja sam ga htela ubiti. Odvela ga je onda majka doktoru, zakrpio mu je rane i nakon toga se vratio u svoju kafanu i rekao konobarici da sam ga htela ubiti. Konobarica mu je tad rekla: "A šta je do sad čekala?". Tada sam otišla od kuće u nameri da se više nikada ne vratim - ispričala je Vedrana svojevremeno.
Na njegovoj sahrani, kako je sama izjavila, nije plakala.
- Kada mi je umro otac sebi sam rekla bar suzu pusti, i zaista sam jedno dve, tri suze izvukla iz sebe. Tada sam rekla sebi, to smeće ti je toliko zla učinio, kakve suze. Odj**i oca - rekla je književnica i istakla da je imala jako teško detinjstvo.
- Detinjstvo mi je bilo teško, ali mi je dalo snagu da prezirem ljude dok se ne dogodi suprotno. To je ono što mene čini jakom, to mi je usadio otac koji je prezirao ljude, pa tako i mene. Mlatio je mene, majku i sestru. Baku nije, jer je ona bila snažna osoba. Prezirem ljude, dok ne otkrijem nekoga ko mi se sviđa, a onda ga čerečim do smrti i tražim u njemu mane. Ne verujem apsolutno nikome, ne može me zavesti ni osvojiti niko. Na pola prstiju jedne ruke mogu nabrojati ljude koje volim. Sve druge ispitujem, svaki dan su mi na stolu za seciranje. Teško je živeti sa tim, bilo bi bolje da sam opuštenija, ali nisam - iskrena je bila Vedrana u emisiji "TV lica kao sav normalan svet".
Njene ranije traume i porodične dinamike jasno se reflektuju u njenom književnom izrazu — direktnom, provokativnom i često kontroverznom.
Karijera i književno stvaralaštvo
Rudan je novinarka, kolumnistkinja i spisateljica poznata po oštrom, direktnom stilu. Njene knjige i zbirke kolumni, poput Uho, grlo, nož, privukle su čitaoce upravo zbog iskrenosti i provokativnog tona. Tokom decenija karijere bavila se temama ženske sudbine, nasilja u porodici, političkih zloupotreba i društvenih licemerja. Njeni radovi često izazivaju kontraverze, ali i čitaoce koji traže nefiltriran glas.
Lični život: brakovi i deca
Vedrana Rudan otvoreno govori o svom prvom braku, koji je bio nasilni i traumatičan, a iz tog braka ima sina Slavena i ćerku Asju.
Još dok je bila u braku upoznala je mlađeg advokata iz Srbije Ljubišu Drageljevića i sa njim se upustila u romansu, nakon čega se razvela. Bez dlake na jeziku je ispričala da u prvom braku nikad nije bila srećna, a da je uz drugog partnera mnogo naučila.
Njen drugi suprug je osam godina mlađi.
- Ljubiša me je naučio toleranciji. Promenio me nabolje. A moja deca su mnogo obrazovanija od mene. Slaven je pročitao hiljade knjiga, a Asja govori četiri jezika, ali ja sam im loš đak. Nemam više vremena za učenje. Međutim, deca su mi svojim rođenjem pokazala da postoji bezuslovna ljubav. Bez obzira na to šta oni učine, ja bih stala uz njih. Ne, naravno, iza postupka, ali sigurno iza njih - rekla je Rudan svojevremeno.
Stil i društveni angažman
Njena retorika je direktna, provokativna i nepopustljiva. Vedrana Rudan ne pristaje na kompromis — bilo da piše roman, kolumnu ili dnevnik o svojoj bolesti. Njena dela istražuju društvene nepravde, lične traume i pitanje slobode, a u javnosti ostaje simbol autentičnosti i hrabrosti.
Značaj i poruka
Vedrana Rudan danas nije samo spisateljica ili bolesna žena — ona je simbol snage, iskrenosti i suočavanja sa životom bez ulepšavanja. Njena borba s bolešću i njeni javni zapisi pokazuju da pisanje može biti način suočavanja sa sopstvenim strahovima i izazovima.
"Pisati znači živeti, čak i kad vreme daje ultimatum."
Vedrana Rudan ostaje glas koji se ne utišava, i poruka koju šalje javnosti je jasna: suočavanje s istinom, koliko god bolno, može biti oblik slobode i izraza, kako ličnog, tako i društvenog.
