Milan Stanković, nekadašnja pop zvezda poznata po energičnim nastupima i ekscentričnom stilu, pre nekoliko godina je nestao sa estradne scene — u tišini i bez pompe. Pojavio se u muzičkom takmičenju "Zvezde Granda" i odmah zasijao punim sjajne, autentičnim stilom i fenomenalnim glasom odmah je postao miljenik ne samo publike, već i Saše Popovića koji mu je bio veliki vetar u leđa na početku karijere.
Ostvarivao je velike uspehe, njegove pesme bile su sve popularnije i u trenutku kada se popeo na vrh u muzičkom sveti, napravio je neočekivani zaokret u životu i povukao se sa scene koju je toliko voleo.
Majčin savet promenio sve
Milan je iskreno priznao da je savet koji je dobio od majke umnogome uticao da napravi velike životne promene.
“Mama mi je rekla: napravi pauzu, sačuvaj dušu. U vremenu ludila i hiperprodukcije, ako želiš da radiš nešto što ima smisla, treba da se odmoriš. Tako sam i postupio”, rekao je pevač. Ovaj emotivan savet bio je prelomni momenat, jer je Milan istakao da je pre bio spreman da “plati svoje slobode nego da proda dušu.”
Teško detinjstvo obeleženo tragedijom
U retkim intervjuima, pevač je otvoreno govorio o traumama koje su ga oblikovale, a posebno o tragediji koja mu je obeležila detinjstvo. Njegov otac završio je u zatvoru kada je Milan imao samo pet meseci, a tamo je i izgubio život pod, kako Milan tvrdi, nerazjašnjenim okolnostima.
- Imao sam samo pet meseci kada je moj otac otišao u zatvor. Zato ga se i ne sećam, ali kroz glavu mi prolaze slike iz poseta. Nikada nisam imao osećaj da imam tatu, već nekog teču koga sam povremeno viđao. Moj otac je zbog nekog duga ubio izvesnog čoveka s kojim je radio u pekari. Posle pet i po godina saopštili su nam da je pao sa skele i poginuo, ali ne verujem u to. Mislim da se radi o krvnoj osveti - pričao je Milan za "Story" svojevremeno.
Posebno ga je pogodilo kada je slučajno pronašao pisma koja je otac slao iz zatvora.
- Ne znam kakav bih bio da sam rastao uz oca, ali oduvek sam se osećao inferiorno. Kada bih u društvu rekao da nemam tatu, izazvao bih sažaljenje. Kao da sam ja kriv što je to tako. Najteže su mi pala pisma koja je slao iz zatvora. Jednom sam ih slučajno našao i bio sam potpuno izgubljen. Znao sam da ga ne mogu vratiti. Osetio sam koliko mu je svako pismo drugačije, u nekim se prepoznavao očaj, ponekad optimizam. Mama me je, uprkos svemu, izdržavala i borila se za mene i sestru. Radila je u trafici, peglala, čistila po kućama. Često je pozajmljivala novac - rekao je Stanković.
Milan bol za ocem i dalje nosi u sebi i retko o tome govori.
- Bolne priče postaju mnogo bolnije kada se o njima govori kroz medije. Ovde nije reč o misteriji, već o porodičnoj tragediji koja nije medijska poslastica, nego rana. Ona nikad neće zarasti i najmanje što bih mogao da tražim jeste da ljudi ne kopaju po tome - pričao je Milan za "Story", koji je na pomen nerazjašnjene okolnosti po kojima mu je otac umro reagovao rečima:
- Ima li smisla u nečijoj smrti tražiti dodatni odgovor? Za mene kao dete koje je kroz to prošlo, sasvim je dovoljan hendikep što sam rastao bez oca i to znaju samo oni koji su bili u sličnoj situaciji. Nikada nisam imao nameru da pričam o tome, jer je to moja intimna bol. Neću ni sada da detaljišem na tu temu, ne zato što se u njoj krije misterija, već zato što je to naprosto mnogo teško.
Na svojoj koži osetio je i vršnjačko nasilje.
- Što te ne ubije, to te ojača, bar je tako bilo u mom slučaju. Preživeo sam sve i svašta, pa i vršnjačko zlostavljanje. Ja sam preživeo vređanja, cepanja ranca, izbacivanja iz društva i zato ističem da je od dobre ocene važnije biti dobar čovek i zaštititi slabije. Pamtim šesti i sedmi razred osnovne škole, povlačenje u sebe, u svoju sobu i spopstveni svet glume i scene, gde sam mogao da budem ono što želim - priznao je Milan jednom prilikom za domaće medije.
Utehu našao u veri i molitvi
Velika se prašina podigla nakon što je u javnosti kao bomba odjeknula vest da Milan Stanković želi da postane iskušenik u manastiru Podmaine u Crnoj Gori.
Ekipa "Kurira" obišla je sveto mesto u Budvi, a jedan od ljudi iz manastira ispričao je da je pevač redovan posetilac ove svetinje i da ulaže velike napore da postane pravi hrišćanin.
- Milan jeste boravio kod nas, ali nije imao te pretenzije da bude iskušenik. To je čitav proces. On je želeo da bude u manastiru u prostoru svetog mesta, kao u duhovnoj banji. Tražio je sebe i svoje istinsko ja ali nije imao monašku ambiciju. Ovaj manastir je njegovo duhovno mesto. On je u procesu nalaženja sebe i nalaženja Boga i najbolje mesto za to je manastir - rekao je na početku za "Kurir" i nastavio:
- Trenutni iguman i propovednik otac Rafailo je učitelj, uzor koji pomogne čoveku da neke nedoumice reši. Milan je donekle to pronašao kroz ličnost našeg Igumana. Naš iguman mnogima pomaže. Ovo je samo muški manastir, ali imamo još dva ženska manastira. Kao što vidite, to su sve mladi ljudi.
Upitan koji je proces da Milan postane iskušenik, odgovorio je:
- On je daleko od toga. Ovde je telesni ugođaj, ali pre svega duhovni. Ovde monasi, iskušenici ne žele tu vrstu eksponiranja. To nije monaško pravilo, niti mi imamo potrebu za tim. Razumemo da je jednapoznata ličnost sa karijerom odlučila da se posveti duhovnom životu, pa je to interesantno za javnost, ali važno je reći istinu u tom slučaju - rekao je ovaj duhovni otac, koji je naveo sledeći primer:
- Recimo, Sveti Sava, koji je bio princ i napustio sve i postao monah... Sava je neuporediv sa Milanom, ali mnogi mladi su napustili sve i pošli put Svetog Save. Milan zbog čitavog tog razvojnog procesa je daleko od sveštenstva. E sad, i samo hrišćanstvo, ka čemu Milan ide i trudi se da takav bude, jeste veliki trud i donekle natčovečanski napor u odnosu na njegov prethodni život. Milan želi da bude pravi hrišćanin, što je veoma pohvalno - zaključio je za "Kurir".
