Velika umetnica i legenda srpske džez scene, Beti Đorđević, preživela je najveću bol koju jedno ljudsko biće može da oseti – izgubila je sina jedinca. Njena životna priča, iako ispunjena muzičkim uspesima, zauvek je obeležena tragedijom koja ju je zadesila 2013. godine.
Te godine, njen sin, tada 47-godišnji muškarac, iznenada je preminuo od srčanog udara. Bio je jedino dete koje je imala. Vest o njegovoj smrti ostavila je javnost u šoku, a Beti – u tišini bez povratka.
"Mog sina više nema. Umro je od srca. Moj dom je sada groblje. Gde god da krenem, vraćam se samo njemu," rekla je Beti u jednom od retkih javnih obraćanja nakon tragedije.
Njena tuga nije bila glasna, ali je bila duboka. Povukla se iz javnog života, a bol je nosila tiho, u sebi. Ipak, pokazala je ogromnu hrabrost i snagu duha kada je samo mesec dana nakon smrti sina izašla na scenu u Gardošu i otpevala pesmu "Crying Time", koju je posvetila svom detetu. Tada je publici rekla:
"Morala sam večeras da pevam. Ova pesma je za njega. Ako večeras mogu da izdržim – mogu sve."
Publika je zanemela. Niko nije ostao ravnodušan pred slikom majke koja peva sa suzama u očima, pevajući iz najdublje tuge.
Beti Đorđević nije samo pevačica – ona je simbol snage žene, umetnice i majke. Iako njena duša nikada neće biti ista, ona i dalje peva, govori, diše – jer zna da tako čuva sećanje na svoje dete. Tuga je postala njen saputnik, ali i dokaz ljubavi koja ne umire.
