Nenad Jezdić jednan je od najpopularnijih naših glumaca, međutim o njegovom privatnom životu skoro se ništa ne zna. Ipak svojevremeno je otkrio da mu je kum pevačŽeljko Joksimović.
Naime Željko Joksimović i Nenad Jezdić postali su kumovi nakon dugogodišnjeg prijateljstva koji datira iz perioda školovanja. Pevač i glumac išli su zajedno u školu u Valjevu.
Upravo zbog toga mnoge je iznenadilo kada je glumac jednom prilikom otkrio da privatno ne sluša takvu vrstu muzike koju peva Željko.
- Kad se odmaram ili radim u podrumu u mojoj destileriji, obožavan da slušam glasnu muziku. Slušam naše filharmoničare, Simfonijski orkestar RTS-a. Volim da čujem i violinsku muziku, Čajkovskog, Baha, ali i dobru izvornu narodnu muziku. U svom selu dočekujem goste pesmom „Marš na Drinu”. Ali ne sa rečima, reči nekako uvek devalviraju. I ovo što pričam o sebi devalvira. Ali eto, sam razlog što je nastala, mesto gde je nastala – kompozicija je nastala u Valjevu, posebno me podiže, posebno me radi i posebno me čini ponosnim što sam to gde jesam, tu gde jesam, i što sam takav kakav sam - rekao je on jednom prilikom.
Jezdić je još odavno odlučio da svoj život ne vodi samo kroz reflektore i pozorišne daske, već i kroz tišinu sela, prirodu i zemlju. Njegov izbor da živi na selu nije bio impulsivan hir, već svesna odluka da pronađe ravnotežu između umetnosti i stvarnog života, između duhovnog i fizičkog rada.
Na svom imanju u selu Zabrdica kod Valjeva, Jezdić živi jednostavno, ali ispunjeno. Bavi se poljoprivredom i stočarstvom – gaji voće, povrće, ima pčele, ali i stado ovaca. Ne beži od rada – naprotiv, rado govori o blagodetima fizičkog umora, o radu koji oplemenjuje i koji vraća čoveku osećaj svrhe. Sam kaže da ga seljački život drži čvrsto na zemlji i da mu daje snagu i inspiraciju za sve glumačke izazove.
- Ja imam svoju šajkaču u selu, čak je i nosim kad obilazim svoj voćnjak. Možda to može izazvati i neki pogrešan prizvuk kod ljudi, ali ja nemam problem sa šajkačom, ja imam svoje selo i ja sam duboko uveren da selo ne može umreti. Istinsku punoću života osećam na selu, ali to me neće udaljiti od scene. Naprotiv. Sebe ovde vidim za ceo život - poručio je Nenad za Blic.
Život na selu za njega nije beg, već povratak. Povratak prirodi, tišini, suštini. Umesto gradske buke i žurbe, okružen je mirisima deteline, zvukovima ptica i ritmom godišnjih doba. Odatle, iz sela, dolazi kao bolji čovek – i kao glumac i kao neko ko razume život dublje i iskrenije.
- Kada bi se stručnjaci bavili mnome, verovatno bi dolazak ovde definisali kao beg od svega. Ali zašto da ne budem jak pa da pobegnem od sebe? To sam i uradio. Ovo je ogromno odricanje i podvig, tako da sam ja bio jak da pobegnem od sebe. Od pozorišta, od glume - rekao je Nenad za Blic.
Nenad često ističe da ne oseća razliku između sebe na sceni i sebe na traktoru – i jedno i drugo je život, i jedno i drugo zahteva strast, trud i odgovornost. I baš zato njegov primer postaje inspiracija mnogima – da se vrednosti ne nalaze samo u gradu i karijeri, već i u zemlji pod noktima, u zalasku sunca posle napornog dana, i u tišini koja leči.
Na selu, Jezdić nije samo Nenad – on je domaćin, radnik, čuvar tradicije. I upravo u toj jednostavnosti leži njegova snaga.
Inače, glumac je preko dve decenije u braku sa suprugom Sarom koja ne želi da se javno eksponira. Oni su u braku dobili tri ćerke i sina.
Venčali su se 1996. godine u manastiru Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji, u prisustvu članova porodice i prijatelja, među kojima su bile brojne Nenadove kolege.
- Kada sam rekao "da", da li u crkvi, pred svedocima, u opštini, sećam se svoje prve pomisli: "Sad daj sve od sebe da ovo tvoje 'da' nikada ne bude ukaljano". Biti vitez, biti čojstven, sve žene pored sebe držim kao malo vode na dlanu… To je nešto čime se ja vodim - objasnio je Nenad Jezdić u jednom intervjuu.
Stil / Blic
