Tomislav Toma Čolović, rođen 21. januara 1949. godine u Kraljevu, bio je jedan od najautentičnijih predstavnika narodne muzike bivše Jugoslavije. Njegov život i karijera bili su prožeti boemskim duhom, iskrenošću i pesmama koje su ostavile neizbrisiv trag na estradi.
Uspon na muzičkoj sceni
Čolović je započeo svoju muzičku karijeru početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Prvi značajniji uspeh postigao je pesmom "Šubare mi moje" iz 1972. godine, koja je označila početak njegove diskografske aktivnosti. Međutim, najveću popularnost stekao je sredinom osamdesetih godina pesmom "Mali mrav", koja je postala njegov zaštitni znak i prodata je u milionskom tiražu. Pesma je bila prepoznatljiva po svom humorističnom i duhovitom tekstu, što je bio Čolovićev prepoznatljiv stil.
Njegov muzički opus obuhvatao je i druge šaljive pesme poput "Majka Muju šišala na struju", "Lepa Sneža nagazila ježa" i "Profesore, danas me ne pitaj", koje su dodatno učvrstile njegovu poziciju na muzičkoj sceni.
Poznat po svom boemskom načinu života, Čolović je bio čest gost kafana, gde je često nastupao i provodio vreme. Njegov sin Milan je izjavio da je "kafanski život ušao u našu kuću", naglašavajući koliko je taj stil života bio prisutan u njihovoj porodici.
Pored toga, Čolović je bio poznat i po svom humanitarnom radu, nastupajući na više od 1.000 dobrotvornih koncerata, čime je pokazao svoju velikodušnost i posvećenost zajednici.
Tragičan kraj u kafani
Tomislav Čolović je preminuo 9. februara 2008. godine u svom rodnom Kraljevu, u kafani koju je često posećivao. Prema svedočenju vlasnika kafane, Čeda, Čolović je te večeri naručio pivo i porciju pršute, popio gutljaj i iznenada pao na pod. Hitna pomoć je brzo stigla, ali mu nije bilo spasa.
- Pamtim, kako ne pamtim. Desilo se uveče, tačnije noću, oko dva sata posle ponoći. Tomislav je došao iz jedne kafane gde je bila muzika. Naručio je pivo i porciju pršute, popio je gutljaj i pao je - ispričao je svojevremeno gazda Čeda, vlasnik kafane za "Kurir".
- Nisam bio tu, bio sam kod kuće. U kafani je bila konobarica. Ona ga je pronašla. Pozvala me je i odmah sam došao. Srce ga je izdalo. Pao je tu na pod. Čekali smo da dođe policija, kao i lekari iz bolnice - seća se Čeda.
On pevača pamti po dobrom, a kako kaže, poznavao ga je od malih nogu.
- Bio je naš gost i prijatelj. Znali smo se iz detinjstva. Pamtim ga kao dobrog čoveka i dobrog muzičara. Znate, nije on uvek bio u Kraljevu, on je povremeno dolazio i kad dođe, odsedao je ovde. Voleo je da dođe sam, i to kasno posle dvanaest. Voleo je da se osami. Poručivao je meze, pršutu, sir, a od pića je voleo pivo. Nije nikada pevao. Ovde je imao svoj mir. Odličan i dobar, ali pri alkoholu nije bio najbolji. Bio je pošten, nije nikog prevario. Cenili su ga - ističe Čolovićev prijatelj.
Porodično nasleđe
Čolovićevi sinovi, Milan i Aleksandar, nasledili su očev muzički talenat. Milan je član orkestra Aleksandra Sofronijevića i oženjen je pevačicom Radom Sarić, dok je Aleksandar svirao bubnjeve u bendu Ace Pejovića i trenutno sarađuje sa Dženanom Lončarevićem.
