En Heč je bila jedna od najsjajnijih i najkontroverznijihglumica krajem 1990-ih. Na vrhuncu karijere, glumila je u blokbasterima, pojavljivala se na naslovnicama sjajnih časopisa i iznenađivala javnost svojim smelim odlukama i u filmu i u životu. Ali njen put je bio pun ne samo uspona, već i drama, a kraj je bio iznenadan i tragičan.
Rođena je 25. maja 1969. godine u Aurori, Ohajo, u porodici verskih hrišćana. Bila je najmlađa od petoro dece. Porodica se često selila, njen otac je menjao poslove, a novca nikada nije bilo dovoljno. U svojoj autobiografiji, Heč je napisala da je u ranom detinjstvu doživela seksualno zlostavljanje od strane svog oca, što je u velikoj meri uticalo na njeno mentalno zdravlje i odnose sa voljenima.
Kada je En imala 13 godina, njen otac je umro od side. Ubrzo nakon toga, brat buduće glumice je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Sve ove tragedije postale su najjači emocionalni udarci za tinejdžerku. Ali su u njoj takođe formirali želju da se izvuče iz svog uobičajenog okruženja.
Scenska karijera En Heč je počela sa televizijom. Sa 17 godina, nakon učešća u školskoj predstavi, dobila je ponudu da glumi u dnevnoj sapunici „Drugi svet“, gde je igrala ulogu Viki Karson četiri godine, od 1987. do 1991. Za ovaj rad, Heč je dobila dnevnu nagradu Emi, koja je postala njena karta za Holivud.
Devedesetih godina, karijera glumice je dobila zamah. Igrala je u filmovima kao što su „Doni Brasko“ (1996), „Vulkan“ (1997), „Psiho“ (1998, rimejk Hičkoka), „Šest dana, sedam noći“ (1998), gde joj je partner bio Harison Ford.
Ipak uprkos uspehu na blagajnama i velikim kritičkim priznanjima, Heč je u Holivudu bila posmatrana sa sumnjom. Teška trauma iz detinjstva izazvala je unutrašnje demone sa kojima će se glumica boriti celog života.
„Mislim da je sve što sam radila u svom svom ludilu bilo pokušaj da nateram roditelje da me vole. Moj otac je voleo filmske zvezde. A ja sam odlučila da moram biti slavna da bih dobila njegovu ljubav. Moja majka je volela Isusa. Zato sam želela da budem Isus Hrist“, napisala je Heč u svojoj autobiografiji.
Pobegla je od svoje tragične prošlosti u samouništenje.
„Pila sam. Pušila sam. Drogirala sam se. Imala sam usputni seks. Učinila sam sve što sam mogla da pobegnem od sramote koju sam pretrpela“, iskreno je podelila.
Pored glumačke karijere, En Heč je bila aktivna i kao spisateljica - scenarija, autobiografija, kolumni. 2001. godine objavljena je njena knjiga „Call Me Crazy“, gde je detaljno govorila o svom surovom detinjstvu, psihološkoj traumi i disocijativnom poremećaju identiteta, sa kojim je živela dugi niz godina.
Heč je periodično napuštala glumačku sredinu, a zatim joj se ponovo vraćala. Glumila je u nezavisnim filmovima, učestvovala u TV serijama (Dig, Aftermath, The Brave Ones, Quantico, Chicago PD). 2008. godine glumila je u melodrami The Womanizer zajedno sa Eštonom Kučerom, 2011. godine - u krimi drami Rampart, 2012. godine - u drami Arthur Newman sa Kolinom Fertom i Emili Blant. 2015. godine održana je svetska premijera akcionog filma Wild Card, gde je Heč igrala zajedno sa Džejsonom Stetamom, Stenlijem Tučijem i Milom Ventimiljijom.
Poslednjih godina, En je radila na novim projektima, uključujući glasovno usmeravanje animiranih filmova i rad za dobrotvorne organizacije za mentalno zdravlje.
5. avgusta 2022. godine, En Heč je doživela strašnu saobraćajnu nesreću u Los Anđelesu. Njen automobil se velikom brzinom zakucao u stambenu zgradu, probivši zid i zabivši se 9 metara u zgradu. Automobil se zapalio i izbio je požar. Spasiocima je trebalo skoro sat vremena da izvuku glumicu iz olupine i ugase požar.
Heč je prebačena na intenzivnu negu sa teškim opekotinama, prelomom grudnog koša i traumom glave. Lekari su dijagnostikovali opsežno oštećenje mozga. Nedelju dana kasnije, 11. avgusta 2022. godine, glumica je proglašena moždano mrtvom. Aparati za održavanje života ostali su povezani još dva dana dok se postupak doniranja organa nije završio.
Prema zvaničnom izveštaju medicinskog veštaka, u krvi glumice pronađeni su tragovi kokaina i fentanila, ali su stručnjaci primetili da koncentracije supstanci nisu ukazivale na tešku intoksikaciju u trenutku nesreće. Uzrok smrti, prema izveštajima, bio je „udisanje dima i termalna trauma“.
