U zvaničnim dokumentima vođen je kao Miodrag Andrić, ali to ime niko nije znao. Međutim, kada bi se reklo Ljuba Moljac, gotovo svakom bi se pojavio osmeh na licu, jer nema ko nije čuo za ovog čuvenog glumca. Kultna ličnost humora koji je dominirao učmalim društvom tog doba. Nekadašnji sinonim za dobru šalu danas se čini da je prilično zaboravljen.
Rođen je tokom ratnih januarskih dana 1943. godine u Kragujevcu, ali se vrlo brzo seli sa roditeljima u našu prestonicu u čuveni kraj Čubura na Crvenom krstu, a tako je nastala i negova dobro poznata rečenice koju je vrlo često izgovarao na svojim nastupima:
"Ovde leži Ljuba Čuburac, umro na vreme, boli ga… uvo."
Sivim i tmurnim osamdesetim godinama dao je malo vedrine, ali nazivao je sebe tragikomičar:
“Od struka na gore komičar, od struka na dole tragičar“, znao je u šali da kaže svojoj supruzi.
Lik fudbalskog lažova Ljube Moljca zauvek se zalepio za njegov lik.
"Meni je to tako normalno kad me ljudi zovu Ljuba Moljac i imam utisak kao i da nemam drugo ime. Tako me zovu i familija, deca. A taj lik je, zaista, izuzetan i snimio sam ga za televiziju", govorio je u jednom intervjuu 1981.
O svakoj temi imao je poseban stav i nije se bojao da ga istakne, a posebno zanimljivo je njegovo viđenje lažova. Imao je teoriju da je osoba koja mnogo laže loš čovek, ali i da su oni koji uopšte ne lažu verovatno bolesni.
Gluma nije bila njegov izbor odmalena, niti ga je previše zanimala, splet životnih okolnosti ga prvo odvode do Beogradskog dramskog pozorišta, gde je počeo da statira, a potom se odvažio da upiše i Akademiju. O kakvom je prirodnom talentu reč govori i činjenica da je odmah primljen. Još kao student postao je stalni član “Ateljea 212” i u tom pozorištu ostao je do poslednjeg dana.
Bio je u braku sa Nevenkom, sa kojom je dobio sina Nenada i ćerku Jelenu. Živeli su na Novom Beogradu, u Nehruovoj ulici, a njihvo stan je odslikavao vedar duh i međusobnu ljubav kojom su Andrići živeli.
– U ovaj stan smo se doselili kad je Nenad imao pet, a Jelena dve godine. Do tada smo stanovali u sobičku pet sa šest. Onda nismo mogli da se priviknemo na ovaj “ogroman” prostor” (stan je dvosoban), pa smo stalno sedeli u trpezariji - bio je iskren Ljuba.
Nena nije radila, a Ljuba se pohvalio da ga uvek dočeka budna koje god doba noći da je kad stigne s puta: “Nikada ne zaspi pre nego što ja dođem“.
– Kako da zaspim kad uvek dovede ponekog, a ni kafu ne ume da skuva – uz osmeh je dodala.
Atletiku je imao u malom prstu, bio je veliki radoholik i nikada ga nije držalo jedno mesto.
– Kad ne bih imao posla, kad me ne bi tražili, bio bih u stanju da izađem nasred Terazija i napravim predstavu, a zatim bih šeširom skupljao pare od posmatrača - govorio je.
Kroz njegov humor provlačila se i erotika, Što je u Titovo vreme bila tabu tema! Međutim, narodu se dopalo kako potpruno ozbiljan priča o "zabranjenim stvarima". I gde god da je bivao, taj prostor je dobijao na šarmu.
Pamtimo ga po ulogama u filmovima i TV serijama poput “Kad budem mrtav i beo”, “Sirota Marija”, “Muzikanti”, “Kamiondžije”, “Radio Vihor zove Anđeliju”, “Laf u srcu”, “Doktorka na selu”, “Hajde da se volimo”, a 1984. i u ostvarenju “Moljac” u kojem je tumačio samog sebe.
U čuvenom filmu “W.R. Misterije organizma” Dušana Makavejeva imao je vrele scene seksa sa Jagodom Kaloper. Posle je pričao da je Nena nakon što je odgledala htela da se razvede.
Od čega je zaista umro Ljubav Moljac?
Ljuba Moljac je umro na daskama koje život znače 1989. godine tokom izvođenja uloge u predstavi "Tri nosketara“ u Glini. Kako je bio kralj imrovizacije i majstor svog zanata, gledaoci su mislili da je u pitanju samo još jedan njegov maestralni performans, a iz publike se čuo smeh.
Smrt je nastupila tokom obilnog izliva krvi u mozak. Hitno su ga prevezli u Klinički centar u Zagrebu, ali lekari ništa nisu mogli da učine kako bi ga spasli. Umro je na vrhuncu svoje popularnosti.
Popularni pozorišni komad izvodio je sa još dva čuvena Srbina tog vremena - Milovanom Ilićem Minimaksom i Jovom Radovanovićem. Upravo dojici prijatelja se požalio tog kobnog dana na jaku glavobolju, smatrajući da je angina, od koje se nije dobro izlečio, uzrok neizdrživih bolova.
U večni pomen samom sebi, na predstavama je govorio sledeće reči, karikirajući neobičan način na koji je tada čuvena TV spikerka Milka Babović prenosila takmičenja u klizanju:
"A kad umrem voleo bih da me prenosi Milka Babović. Jao kako bi ona to lepo radila. Kako bi Milkica mene mrtvog prenosila kao umetničko klizanje na televiziji. Ona bi rekla ovako: “Pokojni Ljuba je tirkizno žut i plavičasto krut, okružen je šljokicama i šljokadžijama. Ovo je, poštovani gledaoci. bila njegova poslednja pirueta", govorio je čuveni Ljuba Moljac.
