Otkad se pojavio na muzičkoj sceni, ovaj vrhunski umetnik privukao je pažnju publike. Skroman i nenametljiv, Slobodan Trkulja je odmalena krčio muzički put svojim talentom i izborio se za to da u svetu bude poznat kao jedan od onih koji na svoj način ponosno propagira srpsku tradiciju. Uskoro će održati koncert u Sava centru ( 7. februar) i kaže da je ovog puta za publiku pripremio pravi muzički spektakl.
Jedno vreme vas nije bilo na sceni... Gde ste bili i čime ste se u međuvremenu bavili?
- Posle kovida sam se više posvetio nastupima i koncertima u Kini. Održao sam TV nastup koji je pregledan 16 milijardi puta. Proširio sam broj instrumenata koje sviram, komponovao sam i stvarao, bio kreativan i bavio se muzikom, naučio da vozim električni monocikl. Sve slobodno vreme sam provodio sa porodicom i uživao.
Uskoro ćete u Beogradu održati koncert. Kakav nam spektakl pripremate?
Pripremili smo vrlo energičan i uzbudljiv program sa izuzetnim muzičarima iz raznih krajeva sveta. Gost iz Kine će nam biti Guo Gan - kineska megazvezda na instrumentu arhu, koji ste slušali u holivudskim filmovima. Doneće zvuk drevne Kine i vodiće nas na početak Puta svile, u grad Sijan, prestonicu 13 kineskih careva, gde žive terakota ratnici! Keli Toma je svetski poznata umetnica sa Krita koja svira magičnu kritsku liru, drevni instrument srednjovekovne Vizantije. Ona nam donosi zvuk mistike Mediterana, koji nosi u sebi! Erini, diva rođena na Kritu, zvezda večeri, jedan je od najlepših tradicionalnih vokala nove generacije. Efren Lopez - markantni Španac, virtuoz je na lauti i srednjovekovnom evropskom instrumentu hurdi-gurdi (nije šala, stvarno se instrument tako zove). Maestralni Tasos Pulios iz Atine svira bliskoistočni mistični instrument - kanun, a Hadi Hrekes iz najstarijeg grada na svetu, iz Alepa u Siriji, virtuozno svira tradicionalne orijentalne udaraljke i donosi zvuk zapadne Azije, istočnog Mediterana i drevnog Levanta.
Kroz svoju muziku sa svojim Balkanopolisom propagirate srpsku tradiciju... Jeste li svesni odgovornosti koju time nosite?
- Apsolutno. To je nešto za šta sam se spremao i za šta sam radio čitav život. Svaki instrument koji sviram, svaka pesma koju sam naučio ili napisao, svaki koncert koji održimo svedoči o kulturnom bogatstvu našeg naroda. Svestan sam koja je privilegija predstavljati Srbiju sa zvukom moderne tradicije koju stvaram. Balkanopolis je i stvoren da bude upravo to, moderan predstavnik srpskog drevnog zvuka.
Kada i kako ste se zapravo odlučili da ćete se baviti muzikom koju izvodite?
- Izgleda još u osnovnoj školi. Nastavnica srpskog koju sam sreo pre par godina mi je ispričala kako sam na jednom času, kada smo pričali ko bi šta voleo da radi i da bude kad poraste, rekao jasno kao dan da ću kad porastem putovati celim svetom, da ću se baviti muzikom i nastupati. Izgleda da pratim put koji sam odavno zacrtao (smeh).
Šta mislite o novokomponovanoj muzici i tekstovima koje danas slušaju mladi?
- Nemam neko mišljenje. Najveći utisak mi je da među svim tim izvođačima ima izuzetno kvalitetnih muzičara i pevača, srećem talente na svakom koraku, ali da pevaju potpuno pogrešne stvari i da su zadovoljni sa estetikom muzike na vrlo niskom nivou. Mislim da sve to treba i može mnogo bolje, ali ko sam ja da sudim o tome. Tekstovi su isto jako važni, reči treba da inspirišu i pokreću čoveka, ovi tekstovi kao da žele da ga mentalno i emotivno otupe... Kažem, može to sve mnogo bolje, samo se treba odvažiti i podići kriterijum.
Svirate više od 20 instrumenata. Koji vam najviše prija srcu, a koji ste najteže naučili da svirate?
- Svi su predivni, svaki nosi svoju boju i emociju. Od novijih iz kolekcije koje sviram izdvaja se kritska lira kao moj prvi gudački instrument. Lira je toliko posebna i inspirativna da sam na njoj napisao i novu kompoziciju koju ćemo izvesti premijerno u Sava centru 7. februara. Sama je izašla kad sam je uzeo u ruke. Jermenski duduk je i dalje najteži instrument za sviranje od svih koje imam, ali i najzahvalniji, jer ima zvuk najbliži ljudskom glasu... Ali, generalno, sve ih i dalje učim da sviram. Uvek ima nešto novo.
Mnogi ne znaju da ste osvojili srca Kineza i da vas oni odmilja zovu "leteći zmaj"...
- Da, famozni Fej Long (smeh)! Nadimak "leteći zmaj" na kineskom sam dobio još za vreme prvog dolaska u Kinu, u Šangaju 2010, za vreme deset koncerata koje smo održali na Ekspu. Da li inspirisani muzikom ili imidžom, počeli su tako da me zovu. Prvo mi je to bio zanimljiv nadimak, ali, evo, sada je to postalo ime po kome me svi u Kini znaju, pogotovu posle onog nastupa na CCTV, koji je pregledan 16 milijardi puta. Prijateljica iz Kine mi je objasnila simboliku imena i rekla da u njihovoj kulturi to ime nosi veliku snagu, jer je zmaj drevni simbol Kine, a Kinezi, kao i mi, smatraju da su potomci zmaja. Fej Long je postao deo mene, deo moje umetničke ličnosti. Počeo sam i da se tako potpisujem kad sam u Kini.
Organizujete Festival svetlosti, koji će ove godine biti održan u Beogradu i Novom Sadu...
- Kineski festival svetla ove godine održava se tradicionalno po sedmi put u Beogradu i Novom Sadu. Počinje 28. januara i trajaće do 10. februara. Koncert u Sava centru 7. februara "Balkanopolis & prijatelji: Put svile" biće završni događaj festivala kojim ćemo zaokružiti zvaničnu proslavu kineske Nove godine u Srbiji. Ove godine će izložba lampiona biti zaista posebna, siguran sam da će publika biti oduševljena. Lampioni se pale svaki dan u 17 sati, a ulaz i osmesi su besplatni!
Imate tri ćerke. Kako se snalazite u ulozi roditelja?
- Biti otac tri devojčice najveća je privilegija na svetu. Ta se ljubav ne da opisati rečima.
Uvek pišete ćiriličnim pismom i nikada ne odstupate od toga.
- Naravno. Ćirilica je jedno od najlepših pisama sveta. Koliko smo samo bogati što je imamo! Nemam od čega da odstupam, svestan sam o kakvoj vrednosti je reč, samo čuvam naše blago i volim našu tradiciju. Ovo pismo je prijatno za oko i jako lepo za čitanje.
Autor: Nataša Bajat
NE PROPUSTITE
Đoković otkrio zbog čega nije dao izjavu na terenu posle pobede protiv Lehečke
