Margita Magi Stefanović bila je jedna duša od devojke. Osoba koja je mogla jednostavno sve, ali na kraju nije postigla ništa.
Umrla je u jednoj garaži u Borči, 18. septembra 2002. godine. Imala je samo 43 godine.
Ko je bila Magi?
Može se reći da nije bilo tužnije i kompleksnije sudbine od one koju je ona sama sebi skrojila.
Krenimo od početka. Margita je imala od koga da nasledi umetnički talent, budući da joj je otac bio proslavljeni reditelj Slavoljub Stefanović Ravasi, ali ona je od malih nogu bežala u svet muzike.
Dozvola majke
„U mom normalnom, stabilnom životu najnestabilniji deo sam upravo ja. I to ne zbog neke psihičke ili ko zna kakve nestabilnosti, već zbog stalnog traženja u svim mogućim oblastima umetnosti i života“, rekla je jednom prilikom Margita Stefanović, poznatija kao Magi.
U Srednjoj muzičkoj školi „Josip Slavenski“ maturirala je zajedno s Ivom Pogorelićem, i to kao najtalentovanija pijanistkinja svoje generacije. Dobila je poziv za nastavak obrazovanja na prestižnom konzervatorijumu u Moskvi, ali je tu priliku odbila zbog majke, koja nije podržala ideju da Magi tako mlada napusti porodični dom.
PIsalo se da je prijateljima često govorila kako zamera majci što nije završila u Moskvi i da je, to što je ostala u Srbiji, bilo ključno za njeno propadanje.
Margita je nastavila da istražuje život. Svirala je klavir i upisala Arhitektonski fakultet u Beogradu, koji je diplomirala 1982. godine. U tom periodu, zajedno sa svojim tadašnjim momkom Srđanom Vejvodom, koji joj je posvetio neke od svojih najlepših pesama, sve više se okretala beogradskoj andergraund sceni i krenula potpuno drugačijim putem.
Svestrana i harizmatična Magi
U proleće 1982. godine, preko rođaka, gitariste Gagija Mihajlovića, upoznala je Milana Mladenovića. Nedugo zatim, na jednoj probi tadašnje grupe „Ekatarina II“, pozvana je da im se pridruži. U tom bendu ostala je do kraja 1994. godine, odnosno do Milanove smrti, koja je označila i kraj postojanja pravog EKV-a.
Istovremeno, Magi je učestvovala u stvaranju albuma mnogih jugoslovenskih bendova, kao što su „Karlowy Vary“, „Elvis J. Kurtović & His Meteors“, „Van Gogh“ i „Babe“. Komponovala je muziku za filmove poput Prvi put s ocem na jutrenje, Vera Hofmanova, Povratak Vuka Alimpića, Plavi plavi, a sarađivala je i na pozorišnim produkcijama Klasni neprijatelj i Tri sestre.
Na poziv reditelja Gorana Markovića, 1985. godine oprobala se i kao glumica, tumačeći ulogu Dragane u filmu Tajvanska kanasta.
Poslednji rad
Posle Mladenovićeve smrti, nastavila je da svira u bendu „Kurajberi“ i gostovala na albumima „Glisersa“, „Ziona“ i „Direktora“. Godine 1995. formirala je bend EQV sa grupom mladih beogradskih muzičara i objavila album Ti si sav moj bol, inspirisan pesmom „Ekatarine Velike“.
Takođe je svirala klavijature na nekoliko akustičnih koncerata „Električnog orgazma“, a njen poslednji umetnički rad bio je vezan za pozorišnu predstavu Kaput mrtvog čoveka iz 2002. godine.
Borba sa demonima
Iza njenih brojnih uspeha krila se višegodišnja borba sa teškom zavisnošću od narkotika. Situacija se dodatno pogoršala kada joj je 1996. godine preminuo otac. U pokušaju da se oslobodi zavisnosti, prodala je porodični stan i kupila dva manja u predgrađu Beograda, a ostatak novca iskoristila je za putovanje u Indiju. Međutim, ni taj korak nije doneo željenu promenu. Po povratku u Beograd, prodala je oba stana, ubrzo potrošila sav novac i ostala bez krova nad glavom.
Potpuno nemoćna i osamljena, poslednje godine života provela je u napuštenoj garaži u Borči, a zatim u skloništu za beskućnike na Voždovcu. Završila je oslonjena na milost prolaznika i retke posete fanova, koji su joj donosili hranu i pomoć.
Priča o Magi Stefanović počinje 1982. godine kada se raspada grupa Šarlo Akrobata i kada Milan Mladenović i Dragomir Mihajlović Gagi osnivaju grupu Katarina II čiji su ostali članovi bili Bojan Pečar, Ivan Vdović i, naravno, Margita Stefanović.
Početkom 1984. godine izdali su svoj prvi album "Katarina II", koji je bio izuzetno hvaljen od strane kritike, ali nije doživio veliki komercijalni uspeh jer, šira publika nije bila spremna za inovativan zvuk koji je nudio ovaj progresivni bend. Ubrzo nakon izlaska ovog albuma dolazi do promene sastava grupe - Vd napušta grupu, a Gagi odlazi u vojsku i na mesto bubnjara dolazi Ivan Fece Firči, a Milan ostaje jedini gitarista.
U ovom sastavu grupa započinje prvu jugoslavensku turneju. Početkom 1985. godine, odmah po povratku iz vojske, Gagi napušta grupu. Kako je on imao licencu na ime Katarina II, grupa je promenila naziv u Ekatarina Velika ili poznatije EKV. U tom razdoblju EKV osigurava neviđenu popularnost, ali s uspehom članovi benda počinju lagano da tonu u svet droge... Magi ulazi u njega jednako duboko.
Godine uspeha protekle su u senci borbe s teškim narkoticima, kako Magi tako i ostalih članova benda.
Svi su bili deo beogradskog boemsko-umetničkog kruga u kojem nisu imali drugu mogućnost nego da uplove u svet iz kojeg kasnije neće moći da izađu. Magi je za vreme najvećeg uspeha EKV-a postala ikona jugoslavenskog rokenrola 80-ih godina i stvarala je muziku i stihove po kojima je svi danas pamte.
Bila je umetnička duša, školovana pijanistkinja i nažalost, žrtva vlastitog unutarašnjeg sveta. Činilo se kako su muzika i svet koji je stvorila s EKV-om bile jedine stvari koje su je držale na životu, a jednako tako su bile onaj deo njenog života koje su je vukle u samu propast. Njen put ka dnu započeo je kada je bend počeo da se raspada. Grupa je pretrpela nekoliko promena još od 1985. godine (čak je glumac Srđan Todorović bio jedan od članova), ali niko nije mogao da predvidi da bi neko od originalne trojke - Mladenović, Stefanović, Pečar - ikada napustio bend. Ali, upravo to se dogodilo.
Basista Bojan Pečar, jedan od članova, preselio se u London 1990. godine. Ovaj događaj bio je šok za grupu i smatra se početkom kraja.
Još neko vreme su postojali nakon odlaska Pečara i izdali su neka od svojih najmračnijih ostvaraja, kao što je album "Dum dum". Ali konačan udarac bendu dolazi 1994. godine kada Milan Mladenović umire od raka pankreasa i EKV prestaje da postoji. Magi, iako izuzetno popularna muzičarka, od toga trenutka počinje da tone u zaborav iz kog se neće vratiti.
Sve njene godine uspeha, karijere i stvaranja muzičke istorije izgubile su se jer je scenu njenog života u potpunosti preuzela droga, posebno nakon što joj je otac preminuo 1996. godine. Pokušala se na sve moguće načine da oslobodi, pa je prodala porodični stan i kupila dva manja, i s ostatkom novca otišla na putovanje u Indiju. Želja da u dalekoj zemlji u potpunosti promeni način života, bila je još jedan neuspeli pokušaj, pa je po povratku kući povukla nove, teške i po sebe pogubne poteze. Prodala je oba stana i ubrzo potrošila sav novac i postala beskućnica.
Poslednje godine života provela je u napuštenoj garaži u predgrađu Beograda i skloništu za beskućnike na Voždovcu. Umrla je u 2002. godine u klinici za zarazne bolesti u Beogradu u 43. godini života.
