Dušan Kostić, pevač koji je u glasu nosio posebnu emociju, otpevao je jednu od najlepši balada narodne muzike "Sačuvaj tajnu, ljubavi moja", koja već više od 40 godina vole i stari i mladi. Sjajni hitovi i impresivna interpretacija vinuli su ga u sam vrh muzičke scene, kao umetnika su ga svi neverovatno cenili - od kolega do mnogobrojne publike. Međutim, njegova smrt zauvek je ostala misetija mutnog Dunava.
Naime, da je reč o specifičnom čoveku govori i sam datum rođenja - Božić 1953. godine. Posle završene tekstilno-kožarske škole došao je Mali mokri Lug u Beograd. Interesanto je da je zarađivao u početku tako što je pravio sveće u jednoj maloj radnji. živeo od pravljenja sveća u jednoj maloj radnji.
- I posle toliko godina dođe mi u san, kao da nikad nigde odlazio nije. Duško je moj ptijatelj, bila sam mu kuma na venčanju sa Nenom Vukadinović. Nikad neću zaboraviti njegove početke u Beogradu, radio je u nekoj maloj radnji za pravljenje sveća. Bilo mi ga žao, napravim se bolesna pa ga pošaljem na tezgu umesto mene. Tako je počelo naše veliko prijateljstvo - kaže Goca Stojićević za "Telegraf" i dodaje:
- Slušaoci ga pamte uglavnom po setnim pesmama, a ja ga pamtim kao čoveka koji je emitovao radost. Bio je i moj lični stilista, dao mi je i svoj dekoltirani džemper da se slikam za omot jedne moje ploče. Bio je jedno večito nasmejano dete sa divnom kulturom donošenja pesme i sjajnom dikcijom. Bio je najfiniji pliš među narodnjacima sa retkom toplinom u glasu.
Ozbiljne muzičke korake pravi 1976. godine sa pesmom "Jedan život nije malo" autora Danila Živkovića. Upravo sa njom pobeđuje na festivalu "Mladi i narodna muzika". Popularnost mu je porasla preko noći, saradnja sa Miletom Basom otvorila mu je mnoga vrata. Postao je prvi pevač "Južnog vetra".
Malo je poznato da je Dušan snimio i dvadesetak trajnih snimaka za arhivu Radio Beograda: "Simbil cveće", "Šano dušo", "Što ti je Stano", "Oj, devojko, dušo moja", "Oj, devojko, điđo moja", "Cveto mori", "Cvetala mi ruža", "Oj, Coko, Coko"
- Pored Miletovih zurla i tarabuka znam ja da pevam i Šumadiju i sevdah. Kako je samo lepa pesma "Zora rudi, a pesma se čuje", pa tek "Noć svedoka nema" - govorio je Kostić.
Pevao je rame uz rame sa legendarnom Merimom Njegomir remek-delo narodne muzike "Kude si pošla mori Cveto", a iza njih je ostao trajni snimak za arhivu Radio Beograda.
- Duško je moj vršnjak i prijatelj, jedan divan kolega. Duško je divno pevao, tako toplo i mekano, bio je jedna velika duša. Snimili smo te dve duetske singlice, Mile Bas je uspeo da nas spoji u neku preteču i avangardu svog "Južnog vetra" - pričala je Merima Njegomir u Muzičkoj apoteci.
Neki od njegovih najvećih hitova su: "Zauvek si ostala u meni", "Sačuvaj tajnu", "Lepa Hanuma", "Šta li noćas rade moje ljubavi stare", "Sećaću se uvek tebe", "Ne idi od mene", "Hoću babo da se ženim ja", "Đulo, Đulo" , "Ti pripadaš meni", "Oprosti mi sve".
Bio je u braku sa Nevenkom, takođe pevačicom, sa kojom je dobio sve ćerke. Međutim, njihova ljubav doživela je krah, a razvod je bio neizbežan. Iako su se rastali, među njima uvek je bilo veliko poštovanje.
Misteriozna smrt
Tog 13. maja 1996. godine, na "Dan bezbednosti" tadašnje države, Duško Kostić je imao nastup u "Beloj kući" na Karaburmi. Ništa nije slutilo na tragediju.
Kako su prenosili tada mediji, Dušan je izvršio samoubistvo. Pisalo se da je "viđen kako skače preko ograde Pančevačkog mosta, između stubova 39 i 41, odakle se više nije živ pojavio".
Jedini očevidac skoka s mosta navodno je bio radnik ŽTP koji je policiji rekao da ipak nije siguran da je čovek koji je tog dana izvršio samoubistvo zapravo pevač. Dušanovo telo nikada nije pronađeno. Na mestu nesreće su pronađeni Dušanovi lični dokumenti i torbica koji su bili potpuno suvi.
- U celom slučaju ima mnogo nelogičnosti. Jedini svedok navodnog samoubistva nije siguran da je to bio Duško. On je izjavio da je samo video nekog čoveka kako skače. I taj deo je obavijen sa mnogo tajni. Torbica i dokumenta su bili potpuno suvi, a njegovo telo nikada nije pronađeno - rekla je Nevenka, Duškova supruga, svojevremeno i dodala:
- Kad bih pristala da pričam o Dušku, verovatno bi me gonila ova žena s kojom je on živeo pre nestanka. Ne bih imala mira. Plašim se najviše za svoje ćerke, shvatite me - kazala je ona tada, sigurna da "tu nisu čista posla".
Nekoliko dana nakon tragedije, na kućni prag gospođe Nevenke, kao i na adresu doma Duškovih roditelja u Leskovcu, stiglo je kratko pismo u kojem je bilo ispisano svega pet reči:
"Mnogo vas volim, oprostite mi." Na koverti nije bilo potpisa ni pečata.
NE PROPUSTITE
Čeda lumpuje u kafani posle razvoda:
