Vera Čukić kada se pojavila na glumačkoj sceni, mnogi su ostali nemi pred njenom lepotom i talentom. Činilo se kao da sa neverovatnom lakoćom dočarava različite likove, dok je u privatnom životu bila prava dama. I dok su o njoj mašatali muškarci širom Jugoslavije, ona je više od pet decenija volela samo jednog čoveka.
Rođena je16. decembra 1938. godine u Beogradu. Deda, Ivan Čukić je iz plemena Vasojevići i bio je načelnik Beranskog sreza, iako bogoslov. Sa druge strane, Darinka, baka po ocu, je bila prva školovana učiteljica u Crnoj Gori. Sa roditeljima i dve godine mlađim bratom Vladimirom se zbog očevog posla vrlo često selila, pa ne po nekoliko godina živela u Nišu, Valjevu i Kragujevcu.
Apsolvirala je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Od 1963. godine glumi u Ateljeu 212 u Beogradu. Bila je i članica Narodnog pozorišta u Beogradu. Posebno se izdvajala po temeramentu i pojavi, te je imala zapažene uloge kako na filmskom platnu, tako i u pozorištu.
Neke od čuvenih uloga u filmovima: „Ko puca i otvoriće mu se“ i „I Bog stvori kafansku pevačicu“. Znate je i po ulogama u serijama „Samci“, „Zaboravljeni“, „Gore dole“, „Moj rođak sa sela“ i drugima.
Neverovatna ljubav o kojoj se i danas priča
Hrvatski mediji su tokom Festivala u Puli 1968. godine objavili da je u vezi sa mladim scenaristom i rediteljem Gordanom Mihićem. Njihova energija kada bi se pojavili negde zajedno, očaravala je sve. Već 1969. se stali na ludi kamen. Oni koji su ih poznavali govorili su da bi jedan filmski scenario teško mogao da opiše svu tu ljubav koju su njih dvoje gajili jedno za drugo.
"Gledali su se kao deca. Ona nije skidala pogled s njegovih očiju, a on je milovao njenu kosu. Bili su zagrljeni. Nešto su šaputali i okolina ih nije interesovala", pisao je pre više decenija "Plavi vjesnik", predstavljajući Mihića kao talentovanog mladog pisca scenarija, a Veru kao predstavnicu mlade generacije filmskih zvezda.
Mihić je tada ispričao novinaru anegdotu koja ih je i jedno i drugo prikazala u punom sjaju.
"Pre nekoliko dana u zakazano vreme Vera nije stigla na sastanak. Zabrinuo sam se jer svoj Trijumf vozi ludo, pa sam otišao do njene kuće. Kada sam ušao, na podu je sedela sa molerom. Oboje su bili tužni. "Šta se dogodilo?" pitao sam.
Vera mu je odgovorila da je moler došao da okreči stan.
"Ali...on, zapravo, nije bio moler već njen obožavalac koji je na prevaru došao da je upozna. Upropastio je zidove pa smo sutradan morali da popravimo štetu,", pričao je legendarni scenarista, dok je Vera kroz osmeh dobacila:
Eh, ti moraš sve da pričaš".
Kako su godine prolazile, njihov odnos je bio sve dublji i iskreniji. Jedno drugom su ukazivali neverovatno poštovanje, ali nije mogao da prođe dan bez šale i smeha. Vremenom, ljubav Vere i njenog Gorde, kako je zvala supruga, postala je jača i od ona najlepše filmske.
"Vera i ja smo se upoznali davnih dana na brodu za Hvar. Ona je na brodu snimala film "Goli čovik", a ja sam kao novinar pisao reportažu o snimanju. Te iste 1969. smo se i venčali. Doduše, ubrzo sam otpušten iz te revije i od tada sam slobodan umetnik, s tim što sam sedam godina bio profesor na Fakultetu dramskih umetnosti. Verini roditelji su bili pravnici, ali su se veoma zanimali za umetnost. Otac je imao dara za pisanje, dok je majka bila izuzetno talentovana za slikarstvo. I Vera je jednom naslikala suncokrete u zalasku sunca. Oduševljena svojim radom zamišljala je kako će da ga urami, na koji zid da okači i, kako se kasnije ispostavilo, jedva čekala da mi pokaže svoje umetničko delo. Sliku je postavila na vidno mesto, tako da je vidim čim uđem u kuću. A ja, onako s vrata, gotovo povikao: „Kakav ti je to kič? Nisi valjda to kupila?“ Posle je govorila da ni sama ne zna kako je to preživela, ali oni su ipak ušli u jedan moj film", ispričao je jednom prilikom Mihić.
Upravo mu je njihova vanremenska ljubav bila inspiracija za mnoga dela. Kruna braka, koji je trajao 52 decenije, jeste ćerka Ivana Mihić, koja je krenula stopama poznatih roditelja i postala poznata glumica. Takođe, poput majke svojevremeno, nosi titulu jedne od najlepših na daskama koje život znače.
Međutim, Gordan nije uspeo da se izbori sa opakom bolešću, vrlo brzo izgubio je bitku i preminuo 11. avgusta 2019. u 80. godini, što je za Veru bio najjači udarac koji je doživela.
Nakon smrti supruga, Vera je grad zamenila selom, a u tome joj se pridružila i ćerka Ivana. Kako ističe, daleko od gradske vreve uživaju u prelepoj prirodi i ulice prestonice im uopšte ne nedostaju.
" Udaljena sam četrdesetak kilometara od grada. U predivnom sam kraju, u kući koju smo Gordan i ja, a kasnije i naša ćerka Ivana, izgradili. To traje pedeset godina i toliko sam sa Gordanom bila životni drug. Održavam tu našu kuću, trudim se da bude u dobrom stanju, trudim se oko moje Ivane i onih koje volim. Više i ne pišem. Posle dve knjige koje sam objavila, počela sam da pišem i treću, napisala sam tridesetak stranica i onda prestala. Ponele su me druge stvari", zaključila je Vera.
