Voditeljka Natalija Milosavljević godinama nas je pozdravljala sa najpoznatijih radio stanica kod nas, i ne samo to, njen glas smo mogli da čujemo i u brojnim reklama. Pre nekoliko godina napravila je veliku promenu u karijeri i zablistala je pred kamerama u emisiji koju vodi uživo. Postala je veliko ime na našem medijskom nebu, ali na prvom mestu joj je oduvek bila porodica, te malo ko zna šta je sve u stanju da učini za svoje najmilije. Ističe da je rad čoveka na sebi jedna od najvažnijih stvari, te da i sama teži stalno da napreduje na svim životnim poljima.
U razgovoru za magazin "Stil" otkrila nam je kako se našla u svetu radija, šta je nateralno da napravi veliku promenu u karijeri, kako je transformisala svoj izgleda i još mnogo zanimljiv stvari. A ono što nas je posebno raznežilo jeste njen odnos prema roditeljima pun brige i ljubavi.
VELIKI POSLOVNI USPESI
- Da li si oduvek volela svoj glas i želela da se baviš javnim poslom?
- Da budem iskrena, nisam ni malo volela svoj glas, ali sam oduvek želela da radim na radiju kao radio voditelj. Ta želja mi se ostvarila, mada, bilo je potrebno mnogo ulaganja u ono što se, tada po mom mišljenju, činilo nemogućim. Ali vežbe artikulacije, disanja i malo veštine gledanja i slušanja već poznatih glasova kako to rade, učinile su da se posle šest meseci nađem pred mikrofonom jedne beogradske radio stanice... Priliku da Beograđanima poželim dobro jutro dobila sam jedne davne nedelje ujutro u šest. Iako sam znala da me tada skoro niko neće slušati, ja sam bila veoma ponosna na sebe tada...Eto tako je sve počelo - priseća se Natalija za naš magazin.
- Kako si dospela u svet radija?
- Pročitala sam oglas u novinama i poželela da dođem na radio „Roda“, davne 1996. godine. U to vreme, čuveni Dragan Jelić sa Studija B, držao je školicu za radio voditelje i ja sam bila jedna od svega njih nekoliko koji su došli i ostali u priči. Naravno, samo sam ja bila iz Herceg Novog sa drugačijim naglaskom i ijekavskim tada... Zato sam morala da slušam mesecima kako drugi govore da bih na kraju i ja progovorila. Sećam se da mi je Jelić čestitao odmah po izlasku iz studija i rekao: Bravo, biće nešto od tebe, mala! Čekala sam potom šest meseci da mi neko kaže da mogu da uđem u program. Posle toga narednih 25 godina nisam izašla iz etra.
- Toliko si bila uspešna da si prva koja je na ovim prostorima imala svakoga dana svoju emisiju u zakazanom terminu, potom si obavljala i uredničku funkciju, a onda si napravila preokret u karijeri i postala TV voditeljka. Šta te je navelo na tu veliku promenu?
- Kada ste na radiju u kom su u to vreme urednici planirali, ulagali mnogo i usavršavali se do tančina i mnogo pre drugih radio stanica, desilo se da sam se brzo zasitila tog i takvog formatizovanog radija. Da, bila sam prva žena koja je počela da radi u novom formatu radija kakvog danas slušamo. Ali to nekada nije dobro - objašnjava Natalija, a zatim je sudbina umešala prste:
- Tada je Anđelka Prpić trebalo da vodi emisiju vikendom. Sve je bilo spremno, odrađena je bila i generalna proba emisije. Međutim, dešava se to da naša glumica, zbog obaveza prema filmu "Jedini izlaz", mora da preseče šta će raditi. I ja preuzimam kormilo umesto nje i već sledećeg vikenda vodim televizijski vikend show program! Eto, to je cela priča. Velika promena i preko noći sam ubačena u vatru. Nikada se nisam pokajala zbog toga - iskrena je dama poznatog glasa.
- Šta bi rekla ženama koje nemaju hrabrosti da naprave zaokret u karijeri, a volele bi i to stalno priželjkuju?
- Rekla bih im da tri puta mere, jednom da preseku. Da budem iskrena, ja sam već neko vreme osećala monotoniju u svom radijskom poslu. Ključalo je u meni i osećala sam da nešto moram da uradim, ali nisam silila situacije i presecala tako lako. Odlučila sam da se prepustim svemu i da radim na radiju pa ako treba da se desi, neko će me pozvati i primetiti i preseliti na drugi medij. Tako je i bilo, posle dva meseca tog mog mozganja u glavi, sve se promenilo i ja sam se samo prepustila. Znate, nekada se morate prepustiti životu da vam se desi. U međuvremenu, razmišljajte i postavljajte sebi brdo pitanja i odgovarajte. Ali, nemojte naglo i na silu. Samo razmišljajte u pravcu promene i ostalo će univerzum učiniti sam.
- Koga bi volela da ugostiš u studiju, a da nije već bio i zašto?
- Manje više sam sve i ugostila. Mogu da kažem da sam prijatno iznenađena Milanom Kalinićem. On je za mene bio glumac i ništa više od toga. Ali kada sam se susrela sa njim kroz emisije naše televizije, sastanke i kolektivne dogovore, baš sam se prijatno iznenadila koliko je kolega, koliko je timski igrač i koliko je svestran. Sa druge strane, ostala je ta želja da ugostim Gorana Bregovića. Njega nikada nisam ni videla, a toliko smo ga puta pomenuli kroz intervjue sa ostalim pevačima, tako da je on tu negde u vazduhu iznad mene, sa milion i jednim pitanjem za njega. Smatram da je inspirativan i gledala sam njegove intervjue, pa sam zaključila da bih i ja volela da razgovaram sa njim.
- Da li imaš neostvarenih želja na poslovnom planu, postoji li još nešto čime bi volela da se baviš?
- Hm. Odavno me neko ovo nije pitao, pa sam pomislila da nemam. Ali kada malo bolje razmislim, volela bih da radim jedan na jedan intervjue. To je, verujem, san svakog autora i voditelja, misaona imenica nas koji pripremamo svoje emisije i zamišljamo šta nam onaj preko puta odgovara, dakle bavimo se pripremom kao urednici...Eto, to bih volela, jedan na jedan talk show.
BRIGA O RODITELJIMA PUNA LJUBAVI POŽRTVOVANOSTI
- Kada se ugase kamere, ti si Natalija koja veoma vodi računa o svojim roditeljima, uživa u muzici i dobrim putovanjima. Posebno je neverovatno ono što činiš za oca kojem je ustanovljena Parkinsonova bolest. Kako se nosiš sa tim?
- Hvala na komplimentu. Svakoga puta kada mi neko kaže da veoma vodim računa o roditeljima, ja se raspilavim. Teško je biti lepotica pred reflektorima koja otvara svoja nasmejana usta i čini da svet ima rešenje svakog pitanja, a onda kada se kamere pogase, skinuti šljokice i sjaj sa lica i biti od fizičke i psihičke pomoći roditeljima koji su već u godinama kada im je svaka takva podrška neophodna. Znate, da bi moj otac ustao, potrebno je da ja ustanem u pola šest, da sebe spremim, pa da dođem kod njih i pomognem da usane on...Uveče sve isto samo obrnuto. I tako već tri godine. No, kako vreme prolazi sve se svesnije nosim sa tim. Umem da organizujem vreme tako da ga imam za sebe i za njih, negovateljicu iznajmimo sestra i ja kada ne možemo nas dve i tako se potpomažemo. U osnovi naših života je ljubav. Tako su nas roditelji učili, sada im mi uzvraćamo tu ljubav i ona produžava živote. A kada su oni dobro, ja onda opet idem na onaj šljašteći, svetli i svetski obojen posao lakše! Jer znam da činim sve. I ne mrzi me.
- Uspeli ste čak letos zajedno avionom da odete do Splita kod sestre, taj video je sve raznežio, po čemu ćeš to putovanje pamtiti?
- Po tome što sam ispunila roditeljima želju da odu na more, makar još jednom u životu i da vide praunuka koga nisu videli, jer se rodio godinu dana pre. To je bilo dirljivo baš. Otac u pelenama sa praunukom u pelenama, Leom. Njih dvojica jedu štapiće i drže se za ruke. Ruka malenog Lea u ruci pradede koji je zagazio osamdesetu je po meni slika života za koju je vredelo i organizovati putovanje sa posebnim asistencijama na aerodromima, paziti na svaki korak teško pokretnog penzionera kada ulazi u more i okupiti i roditelje i sestru i njene ćerke sa unucima, zeta i njegove, prijatelje...na jednom istom mestu. To je smisao života, koliko god da traje – vredelo je!
- Da li ti se nekad desilo da zaboraviš na sebe ili se staviš na poslednje mesto?
-I da i ne. Mislim...hiljadu puta, ali čim to osetim, ispravim to već na sledećem koraku. Ranije se dešavalo da tako idem ispred vremena i situacija. Da sve unapred uradim i sve ja nešto izmišljam, a zapravo samo sebe zatrpavam bezazlenim, a iscrpnim detaljima. Na kraju, to niko ni ne primeti, a i zašto bi?! Zato, ovo pitanje čitam više puta i odgovaram sa: Aaaaa, više ne!
SJAJNA PROMENA IZGLEDA U 5. DECENIJI
- U poslednjih nekoliko godina liniju si dovela do savršenstva, transformisala si telo, dugu kosu skratila, te u tvom slučaju kao da idu godine unazad! Kako ti to polazi za rukom?
-Pre nekoliko godina javio mi se profesor fizičkog Miroslav Perčić sa željom da me dovede u red. Pristala sam. Znala sam da mi treba nešto. On mi je ponudio elektrostimulaciju mišića i trening uz to. Ja sam inače mrav u svakom smislu. Čega se prihvatim to radim strpljivo i na duže staze. Te smo Miroslav i ja rešili da vežbam do kraja života, jer je trening dva puta sedmično po pola sata postao moj lajfstajl. Ima dana kada preteram sa jelom. Nikakav problem je da se sa trenerom vratim na staro. Poenta je imati kontinuitet i umerenost u svemu pa i u ishrani i u treninzima.
- Kako stajlingom do mlađeg izgleda?
- Mladost je pitanje osećanja. Dakle, veoma je važno kako se osećate kada nosite farmerke, suknju iznad kolena ili oversize duksericu. Ja bih krenula sa nekim prelaznim stvarima, trenerka, patike....dukseve bih vratila u obavezan stajling u slobodno vreme, pa dalje da vidimo...
- Opiši nam kako izgleda tvoja omiljena odevna kombinacija. Sa druge strane, postoji li nešto što nikad ne bi obukla?
- Nikada ne bih obukla kratku majicu na goli stomak. To prosto nisam ja. Omiljena odevna kombinacija su mi farmerke, kožne braon čizme, bela majica i kožna braon jakna. Neke dobre cvike i naravno - parfem.
- Koja ti je najskuplja, a koja najjeftinija stvar u ormaru? Na šta najviše trošiš novac?
-Najkuplja je bunda, ne znam čak ni od čega je. Nisam opterećena brendovima i kreacijama, već kvalitetom i onim što se meni sviđa. Novac najviše trošim na parfeme. U poslednje vreme i na čizme, jer čizma glavu čuva, a parfem je brani.
- Jesi li li si nekad kupovala u radnjama polovne garderobe?
- Ne sećam se. Ali vrlo rado udjem u takve radnje i gledam dok mi ne dosadi...
- Da li misliš da žene, kako godine prolaze, moraju da produžavaju suknje, zaborave na šortseve i dublji dekolte?
- Iskreno, ne planiram da to radim ali kako godine lete, mislim da ću sve više pripaziti na sopstvenu pristojnost, da mi se ona ne izgubi. Tako da, to je veoma individualno pitanje. Jer, ako se pređe granica ukusnog i skrati se nešto previše ili se uvuče preduboko, to je onda kontraefekat. A to ne valja. Žene treba da misle o tome šta je pristojno, a šta ne, a ne o tome koliko je suknja dugačka ili kratka.
- Vanvremenski komadi garderobe koje svaka dama mora imati u ormaru?
-Crni sako i dugačke pantalone. Haljina koja odgovara liniji koju imate. I naravno, bela majica Tamare Paunović, moj izbor uvek.
- Imaš li cake kako da izgledaš što vitkije u različitim autfitima?
-Imam. Prikriti nedostatke. Ne ulaziti u sve što je moderno samo zato što je moderno. Treba nositi garderobu, a ne ona tebe. U tom smislu, caka je da istakneš ono što je kod nekog najlepše. A svako od nas nešto tako nosi u sebi, na sebi.
- I za kraj, da li misliš da je ljudima danas teže da budu srećni i zadovoljni?
- Sreća i zadovoljstvo se grade i veoma često nisu lutrija. Da biste bili srećni i zadovoljni morate sebi odgovoriti na pitanja šta vas dovodi do toga, pa onda raditi sa ciljem da na kraju stoji sreća zbog urađenog, postignutog! Nisam pristalica nerada na sebi, instant zalaganja, iako volim brz život i neka nova pravila današnjice. Ali, polako u svemu. Ljudi vole da iskopiraju nečiji život, gledaju nečije tuđe zadovoljstvo, misleći da je to njihova priča. Izgubila se iskrenost u životu, ljubavi i poslu. Sve je taktika. Ljudi danas više pričaju sa ekranom, nego sami sa sobom. Smatram da tu leži nezadovoljstvo. Svako od nas treba da se posveti sebi pa tek onda nekom drugom. I naravno, da proba mnogo toga, ali da samo nešto od toga zadrži za sebe - poručila je Natalija našim čitaocima.
NE PROPUSTITE
Pogledajte kako je bilo na promociji trostrukog albuma Nedeljka Biljkića:
