Oliver Dragojević, glas mora i duše Dalmacije, bio je satkan od dubokih emocije koje je prenosio kroz pesme na ljude na neverovatan način. A njegovi stihovi vremenom ne gube na popularnosti, naprotiv, postaju sve popularniji, te ih i omladina mnogo voli. Iako su se za njegovo ime vezivali mnoge priče, posebno u trenutku kada se zaratilo na našim prostorima, upravo njegova muzuka je bila post koji je spajao posvađane strane.
Rođen 7. decembra 1947. godine u Splitu, Oliver je odrastao u Veloj Luci na Korčuli, gde je priroda oblikovala njegovu dušu. Mora, masline i zrikavci postali su deo njega, a taj duh prenet je i u muzičko stvaralaštvo. Ljubav prema pevanju razvila se rano – već s 5 godina.
Njegov proboj na scenu dogodio se 1967. godine na Splitskom festivalu, ali pravi uspeh stigao je 1975. s pesmom “Ča će mi Copacabana”. Tada je Oliverov glas, prepun emocija i mediteranskog šarma, osvojio srca publike. U godinama koje su usledile, nizale su se legendarne pesme: “Molitva,” “Cesarica,” “Oprosti mi, pape,” “Pismo moja,” “Vjeruj u ljubav” i "Nocturno" mnoge druge.
Odbijao kompromise kako u poslu, tako i u životu, težeći ka savršenstu. Ostao je veran svom stilu i korenima, pevajući na dijalektu i čuvajući duh Dalmacije u svakoj izvedbi.
Kontradiktorno, bio je jedan od najpopularnijih pevača na našim prostorima, a nikada nije voleo previše pažnje, slavu je doživljavao kao sporednu, čak i opterećujuću stvar.
Nažalost, 29. jula 2018. godine, svet je izgubio jednog od najvećih muzičkih umetnika. Oliver je preminuo u 71. godini, nakon borbe s rakom pluća. Njegova smrt ostavila je prazninu u srcima miliona ljudi, ali njegove pesme nastavljaju da žive, prenoseći duh mora, ljubavi i života onima koji ga slušaju.
Kako su izgledali njegovi poslednji dani?
Iz Olivera do poslednjeg daha bili su njegovi naslednici u supruga Vesna.
- On zadnja tri četiri dana nije govorio, samo je spavao. Bio je optimističan do kraja. Po celi dan smo bili s njim u bolnici. Kuvala sam mu ručak i davala da jede. To je sve što smo mogli da uradimo. Puštali smo mu pesme koje je voleo da sluša. Ponašali smo se kao da se ništa neće dogoditi. Bilo je malo bolje, pa malo lošije. Nismo mi njemu pričali: "Sad je gotovo". O čemu da pričamo? Složna smo familija, nema svađanja. Ostali smo bez ikakvih repova i dugova, sve nam je u redu. On je bio miran. On zna da smo mi dobro - zaključila je Oliverova supruga.
Mesec dana nakon smrti supruga istakla je da, koliko god se čovek spremano na ono najgore, nikad u potpunosti ne može da se pripremi, jer neki gubici su nenadoknadivi.
- Ne znam šta bih rekla. Bili smo spremni na sve, iako nikad ne možeš biti spreman na sve. Znali smo kako će to da ide", rekla je Vesna pa dodala: "Niko nikad nije nešto rekao pa onda umro. Čovek se gasi. Eto tako je. Oproštaj ne postoji - rekla je tada Vesna.
Kakav je zaista bio kao čovek?
U saradnji s Yugopapirom daleke 1983. godine urađen je eksperiment kada su novinari jednog lista, ne predstavljajući se, zvali poznate ličnosti da im traže novac "na zajam". Među nijima bio je i Oliver.
Pevač je ovako je reagovao:
Novinar: Ja obožavam vaše pesme, sve, jer su zaista predivne!
Oliver: (stidljivo) Hvala, hvala...
Novinar: Mogu li vas nešto zamoliti? Znate, ja sam sirota vaša obožavateljka. Da li biste mogli da mi pozajmite nešto novca?
Oliver: Vrlo teško. Ali, ako bih vam video oči, možda bih vam i pozajmio. A ovako, preko telefona, teško bi išlo. Možda... Videćemo, ako se upoznamo... Javite mi se drugi put, prepuna mi je kuća gostiju...
NE PROPUSTITE
Gosti jutarnjeg programa Kurir televizije o listi čekanja i operacijama mladih i starih u Srbiji:
